Psihoterapija nije bauk: Odbacite predrasude, pustite život da zasija

Hvala Bogu da je došlo vreme kada ovo više nije toliki tabu. Treba ići kod psihoterapeuta, ma i za najmanji problem. A kako edukovati druge da prihvate odlazak psihoterapeutu kao nešto sasvim prirodno? Pa, jednostavno je. Povratiti veru u struku. Ali to moraju oni iz vrha države. Ali oni prvi sabotiraju struku i onda narod nema poverenja.

E, da sam ranije skontala da odlazak psihoterapeutu ne znači da sam luda, koliko bih samo nevolja izbegla.

Bitno je pobediti sebe i reći da potrebna mi je pomoć bez obzira na okruženje.

znate li vi koliko košta odlazak kod psihoterapeuta? mnogo, ja sam išao redovno ali sada kada mi najviše treba nemam para, jer mi je i posao propao zbog korone

Nijedna osoba u mom okruženju ne misli ništa loše o psihoterapiji. Mislim da je veći problem ljudima cena seansi. Ne znam sa kim se vi družite, ali 3000 nedeljno ne može svakobda priušti.

Vic: Psihijatar: "Dobro, rešićemo problem. Dolazićete jednom nedeljno kod mene. Jedna sesija je 100$,"
Pacijent: "To će rešiti vaše probleme a šta je sa mojim?" Hahaha!

Subotica, moja prijateljica konacno si priznala da joj je potrebna pomoc ode po uput za drzavnu bolnicu prva seansa vau!!hvali terapeutkinju kako je odlicna, dobija gorivo za nastavak. Na sledecoj seansi uradi neki test.. I terapeutkinja joj posle testa kaze da nije strasno ali ako zeli da nastavi sa seansama da moze da dodje u privatnu polikliniku gde radi.. Da ne kazem koju. I naravno sve ladje su joj potonule. Ono sto zelim reci da i kada zelis da si pomognes ponekad to zbog ovog poremecenog sistema vrednosti nisi u mogucnosti. Ako dodjete u ovaku situaciju nastavite da trazite jer nisu svi terapeuti ovakvi.. A doticna ako ovo cita zelim joj reci.. Sram vas bilo.

Imao sam velik porodični problem koji mi je izazvao kontinuiran stres i depresiju. To je trajalo godinama i izbegavao sam da se javim terapeutu dok nisam pomislio na samoubistvo. To je bio okidač da potražim pomoć i javim se terapeutu.

Uspeo sam da razresim problem uz njenu pomoć i prihvatim šta se primeniti ne može.

Rado bih otišla, ali nemam novca za psihoterapeuta... Kao ni 99 posto ljudi kojima je pomoć psihoterapeuta neophodna!

Problem je sto je psihoterapija rezervisana samo za one koji imaju novca. U Beogradu, najpovoljniji tretman kosta 2500 rsd a najskuplji ide i do 10000 rsd (ovo se odnosi na 1 tretman, samo 1h razgovora sa terapeutom). Cena ne mora biti merilo ali cest slucaj je da oni koji vise naplacuju daju i bolji kvalitet usluge. Uglavnom svi psihoterapeuti savetuju da za pocetak krenete na terapiju/razgovore 1 put nedeljno u trajanju od 6 meseci. To znaci da je mesecna cena ovih razgovora 10000-40000 din. nazalost to nema svako. Ja sam primer osobe koja podrzava psihoterapiju ali jednostavno nemam novca. Ispada da je ovo dostupno samo situiranoj populaciji. Takodje, nasledjena je negativna praksa da vam niko nista ne garantuje, pa je cest slucaj da platite, a ne bude poboljsanja. Mnogi psihoterapeuti jednostavno nisu kvalitetni, zavrse neke kurseve, vode ugodan zivot bez problema, nemaju decu, i onda savetuju nekoga ko jedva sklapa kraj sa krajem i ima dvoje dece, to zaista ume da bude smesno, pogotovo sa cuvenim pravilom "postavite granice ali nikako fizicki ne kaznjavajte". Kada roditelji dolaze sa detetom, psihoterapeuti podrazumevaju da su roditelji ispravni a dete je "pravi haos". Znam za mnogo slucajeva kada su roditelji sa detetom isli na psihoterapiju "zbog neposlusnog deteta" a da psihoterapeut sve vreme nije pepoznao da roditelji lazu i da su oni uzrok svih problema. Tako da, lepo je sve to u teoriji i u "tekstovima" ali u realnosti nije sve tako, a preskupo je..

Mnogi bi i isli, ali nemaju para za to. Drzavnih nema dovoljno (u gradovima gde ih uopste i ima)

Psihologa nema u bolnicama,privatno je skupo,nije problem otici ,vec nema se,ne moze se!

Topla preporuka

Najbolja stvar koja sam učinila za sebe. Smrt oca je uticala da me nakon 3 godine od istog događaja doslovno pojela anksioznost dok nisam shvatila da je jedini način da se sebi pomogne odlazak na terapiju i rad na sebi. "Samo" nakon 3 meseca i intenzivnih i redovnih terapija sam bila nova osoba, da ne spominjem sad nakon godinu dana, pogled na zivot je drugačiji, ali i lepsi nego što je ikad bio kad shvatite da sve zavisi od vas samih i borbe jer to je zivot! I molim vas, oslobodite se stigme da je tabu tema i da samo ludaci idu kod psihoterapeuta, u današnje vreme na obrazovanom Zapadu svi ljudi na visokim pozicijama imaju ličnog psihologa da bi mogli da obavljaju takve poslove sa velikom odgovornoscu, a usput ne bi "pukli" načisto. Pomozite sebi, jer niko drugi neće to učiniti za vas

Mogu svakom samo da predložim to da uradi. Nosio sam previše gluposti sa, sobom koje su jele energiju. Sad sve gledam drugačije. Bitno je imati tog psihjatera koj je za vaše izazove tačan tip. Najbolja odluka. Imamo samo jedan zivot.

Psihoterapija je od neprocenjive pomoći da čovek shvati koliko je usamljen, koliko ceo njegov život nema nikakvog šireg smisla, koliko se sloboda koja nam je data odigrava samo kroz neke životne odluke za koje po pravilu nemamo ni iskustvo ni potrebne informacije, ali i kako je sve to u suštini nevažno, jer ćemo ovako ili onako na kraju umreti i vratiti se u ništavilo iz koga smo došli.

Lecena sam od cancera i pri kraju svih procedura koje sam morala da prodjem, pocela je pandemija. Da nisam isla paralelno sa lecenjem kod psihoterapeutkinje ko zna sta bi sada samnom bilo. Ovako sve sam savladala, izborila se sa strahovima i zeljom da se predam. Budite odlucni da uvek potrazite strucnu pomoc!

Podržavam odlazak psihoterapeutu, ali naše društvo nema dovoljno visok nivo svesti o mentalnog higijeni niti su edukovani o tome, što je zaista tužno. Po manjim mestima se to uvek pročuje i odmah te proglase ludim i SVI izbegavaju. Onda ti naravno bude još gore. Ja sam konkretno išla samo dva puta i baš mi je značilo, i to privatno da se ne bi pročulo niti ostalo u kartonu. Tužno je što je to toliki bauk u našem društvu, nemaju svi novca da odu privatno, niti žele da rizikuju da se pročuje, a mnogima bi značio odlazak.

Pa zato sto na predlog da se ode kod psihoterapeuta vecina odgovori:
"Zasto, pa nisam ja lud."
Mentalna higijena je podjednako vazna kao i telesna.

To je normalna stvar i veoma vazna. Nego je to u Srbiji odmah povezano da tim da si lud i sta ja znam..a psihijatar i psihoterapeut dve skroz odvojene stvari.

Mene licno je psihoterapija preporodila i zaista bih svakome preporucila. Ono sto ljudi ne shvataju je da je to proces, koji nije ni lak ni kratak, pa ljudi ocekuju magiju nakon 1 seanse, a to je vrlo tesko da se desi. Nadam se da ce u Srbiji ljudi videti terapiju bas kao i sto se tusiraju svaki dan - sastavni deo mentalne higijene.

Ja sam išao. Ispričam šta mi je na duši,ona me sluša,uzme pare i dovidjenja. Samo u se i u svoje kljuse. Pa dokle izdržim.

И психотерапеути су прсли.

Hvala Bogu da je došlo vreme kada ovo više nije toliki tabu. Treba ići kod psihoterapeuta, ma i za najmanji problem. A kako edukovati druge da prihvate odlazak psihoterapeutu kao nešto sasvim prirodno? Pa, jednostavno je. Povratiti veru u struku. Ali to moraju oni iz vrha države. Ali oni prvi sabotiraju struku i onda narod nema poverenja.

E, da sam ranije skontala da odlazak psihoterapeutu ne znači da sam luda, koliko bih samo nevolja izbegla.

Bitno je pobediti sebe i reći da potrebna mi je pomoć bez obzira na okruženje.

Ja sam išao. Ispričam šta mi je na duši,ona me sluša,uzme pare i dovidjenja. Samo u se i u svoje kljuse. Pa dokle izdržim.

Vic: Psihijatar: "Dobro, rešićemo problem. Dolazićete jednom nedeljno kod mene. Jedna sesija je 100$,"
Pacijent: "To će rešiti vaše probleme a šta je sa mojim?" Hahaha!

И психотерапеути су прсли.

Mene licno je psihoterapija preporodila i zaista bih svakome preporucila. Ono sto ljudi ne shvataju je da je to proces, koji nije ni lak ni kratak, pa ljudi ocekuju magiju nakon 1 seanse, a to je vrlo tesko da se desi. Nadam se da ce u Srbiji ljudi videti terapiju bas kao i sto se tusiraju svaki dan - sastavni deo mentalne higijene.

Psihoterapija je od neprocenjive pomoći da čovek shvati koliko je usamljen, koliko ceo njegov život nema nikakvog šireg smisla, koliko se sloboda koja nam je data odigrava samo kroz neke životne odluke za koje po pravilu nemamo ni iskustvo ni potrebne informacije, ali i kako je sve to u suštini nevažno, jer ćemo ovako ili onako na kraju umreti i vratiti se u ništavilo iz koga smo došli.

Psihologa nema u bolnicama,privatno je skupo,nije problem otici ,vec nema se,ne moze se!

Pa zato sto na predlog da se ode kod psihoterapeuta vecina odgovori:
"Zasto, pa nisam ja lud."
Mentalna higijena je podjednako vazna kao i telesna.

Rado bih otišla, ali nemam novca za psihoterapeuta... Kao ni 99 posto ljudi kojima je pomoć psihoterapeuta neophodna!

Subotica, moja prijateljica konacno si priznala da joj je potrebna pomoc ode po uput za drzavnu bolnicu prva seansa vau!!hvali terapeutkinju kako je odlicna, dobija gorivo za nastavak. Na sledecoj seansi uradi neki test.. I terapeutkinja joj posle testa kaze da nije strasno ali ako zeli da nastavi sa seansama da moze da dodje u privatnu polikliniku gde radi.. Da ne kazem koju. I naravno sve ladje su joj potonule. Ono sto zelim reci da i kada zelis da si pomognes ponekad to zbog ovog poremecenog sistema vrednosti nisi u mogucnosti. Ako dodjete u ovaku situaciju nastavite da trazite jer nisu svi terapeuti ovakvi.. A doticna ako ovo cita zelim joj reci.. Sram vas bilo.

Mnogi bi i isli, ali nemaju para za to. Drzavnih nema dovoljno (u gradovima gde ih uopste i ima)

Imao sam velik porodični problem koji mi je izazvao kontinuiran stres i depresiju. To je trajalo godinama i izbegavao sam da se javim terapeutu dok nisam pomislio na samoubistvo. To je bio okidač da potražim pomoć i javim se terapeutu.

Uspeo sam da razresim problem uz njenu pomoć i prihvatim šta se primeniti ne može.

Nijedna osoba u mom okruženju ne misli ništa loše o psihoterapiji. Mislim da je veći problem ljudima cena seansi. Ne znam sa kim se vi družite, ali 3000 nedeljno ne može svakobda priušti.

Najbolja stvar koja sam učinila za sebe. Smrt oca je uticala da me nakon 3 godine od istog događaja doslovno pojela anksioznost dok nisam shvatila da je jedini način da se sebi pomogne odlazak na terapiju i rad na sebi. "Samo" nakon 3 meseca i intenzivnih i redovnih terapija sam bila nova osoba, da ne spominjem sad nakon godinu dana, pogled na zivot je drugačiji, ali i lepsi nego što je ikad bio kad shvatite da sve zavisi od vas samih i borbe jer to je zivot! I molim vas, oslobodite se stigme da je tabu tema i da samo ludaci idu kod psihoterapeuta, u današnje vreme na obrazovanom Zapadu svi ljudi na visokim pozicijama imaju ličnog psihologa da bi mogli da obavljaju takve poslove sa velikom odgovornoscu, a usput ne bi "pukli" načisto. Pomozite sebi, jer niko drugi neće to učiniti za vas

To je normalna stvar i veoma vazna. Nego je to u Srbiji odmah povezano da tim da si lud i sta ja znam..a psihijatar i psihoterapeut dve skroz odvojene stvari.

Mogu svakom samo da predložim to da uradi. Nosio sam previše gluposti sa, sobom koje su jele energiju. Sad sve gledam drugačije. Bitno je imati tog psihjatera koj je za vaše izazove tačan tip. Najbolja odluka. Imamo samo jedan zivot.

Problem je sto je psihoterapija rezervisana samo za one koji imaju novca. U Beogradu, najpovoljniji tretman kosta 2500 rsd a najskuplji ide i do 10000 rsd (ovo se odnosi na 1 tretman, samo 1h razgovora sa terapeutom). Cena ne mora biti merilo ali cest slucaj je da oni koji vise naplacuju daju i bolji kvalitet usluge. Uglavnom svi psihoterapeuti savetuju da za pocetak krenete na terapiju/razgovore 1 put nedeljno u trajanju od 6 meseci. To znaci da je mesecna cena ovih razgovora 10000-40000 din. nazalost to nema svako. Ja sam primer osobe koja podrzava psihoterapiju ali jednostavno nemam novca. Ispada da je ovo dostupno samo situiranoj populaciji. Takodje, nasledjena je negativna praksa da vam niko nista ne garantuje, pa je cest slucaj da platite, a ne bude poboljsanja. Mnogi psihoterapeuti jednostavno nisu kvalitetni, zavrse neke kurseve, vode ugodan zivot bez problema, nemaju decu, i onda savetuju nekoga ko jedva sklapa kraj sa krajem i ima dvoje dece, to zaista ume da bude smesno, pogotovo sa cuvenim pravilom "postavite granice ali nikako fizicki ne kaznjavajte". Kada roditelji dolaze sa detetom, psihoterapeuti podrazumevaju da su roditelji ispravni a dete je "pravi haos". Znam za mnogo slucajeva kada su roditelji sa detetom isli na psihoterapiju "zbog neposlusnog deteta" a da psihoterapeut sve vreme nije pepoznao da roditelji lazu i da su oni uzrok svih problema. Tako da, lepo je sve to u teoriji i u "tekstovima" ali u realnosti nije sve tako, a preskupo je..

Podržavam odlazak psihoterapeutu, ali naše društvo nema dovoljno visok nivo svesti o mentalnog higijeni niti su edukovani o tome, što je zaista tužno. Po manjim mestima se to uvek pročuje i odmah te proglase ludim i SVI izbegavaju. Onda ti naravno bude još gore. Ja sam konkretno išla samo dva puta i baš mi je značilo, i to privatno da se ne bi pročulo niti ostalo u kartonu. Tužno je što je to toliki bauk u našem društvu, nemaju svi novca da odu privatno, niti žele da rizikuju da se pročuje, a mnogima bi značio odlazak.

Lecena sam od cancera i pri kraju svih procedura koje sam morala da prodjem, pocela je pandemija. Da nisam isla paralelno sa lecenjem kod psihoterapeutkinje ko zna sta bi sada samnom bilo. Ovako sve sam savladala, izborila se sa strahovima i zeljom da se predam. Budite odlucni da uvek potrazite strucnu pomoc!

znate li vi koliko košta odlazak kod psihoterapeuta? mnogo, ja sam išao redovno ali sada kada mi najviše treba nemam para, jer mi je i posao propao zbog korone

Topla preporuka