Dačić: Nisam informisan o istrazi

Specijalno tužilaštvo vodi pretkrivični postupak o pobuni JSO 2001. koja se može dovesti u vezu s političkom pozadinom ubistva premijera Đinđića.

Tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je Tužilaštvo ostvarilo pozitivne pomake u rasvetljavanju okolnosti pod kojima je došlo do protesta Jedinice za specijalne operacije u novembru 2002. godine.

Dačić je izjavio da će MUP, ukoliko postoji nalog tužilaštva vezan za istragu o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića, raditi na tome.

"To je odavno izvan MUP-a. Slučaj se nalazi u pravosudnim organima, ali će MUP, ukoliko ima takvog naloga tužilaštva, raditi na tome", rekao je Dačić.

Miloš Simović i Sretko Kalinić dali su tom tužilaštvu informacije na osnovu kojih bi mogla da bude rasvetljena politička pozadina atentata na Zorana Đinđića.

"Politika" navodi da je postupak baziran, ne samo na izjavama Simovića i Kalinića, već i na analizi dokaza koji su izvođeni u toku postupka za ubistvo premijera, nakon što je tu presudu potvrdio i tadašnji Vrhovni sud Srbije.

Prema saznanjima lista, bivši komandant JSO Milorad Ulemek mogao bi uskoro da bude izveden pred sud pod optužbom da je organizovao pobunu JSO.

Tužilaštvo: Istraga napreduje

Prema njegovim rečima, na osnovu prikupljenih informacija Tužilaštvo za organizovani kriminal sada ima jasniju sliku o događaju iz novembra 2002. godine kada su pripadnici JSO napustili objekat u Kuli i blokirali most "Gazela" u Beogradu.

"Došlo je do pozitivnih koraka u rasvetljavanju tog događaja, kao i o ulozi pojednih lica u njemu", rekao je Radisavljević.

On je istakao da imena osoba koje su tužilaštvu dostavile potrebne informacije, kao i imena vinovnika događaja ne mogu da se saopštavaju javnosti, kako se ne bi ugrozio dalji tok pretkrivičnog postupka. Pripadnici JSO blokirali su "hamerima" i pod punom ratnom opremom most "Gazela" u ranim jutarnjim časovima 12. novembra 2001. godine.

Povod za pobunu, kako je saopšteno iz komande JSO u Kuli, bilo je hapšenje braće Predraga i Nenada Banovića, optuženih za ratne zločine u Hagu, odnosno to što "crvene beretke", navodno, nisu znale koga hapse.

To naređenje je, navodno, izazvalo revolt u jedinici, koja je smatrala da je izmanipulisana. Na čelu JSO tada je bio Duško Maričić Gumar, koji sada služi zatvorsku kaznu od 35 godina zbog ubistva Ivana Stambolića. JSO je tražila smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

Pobuna JSOdesila se u vreme saslušanja bivšeg komandanta Milorada Ulemeka Legije u istrazi po, u to vreme, privatnoj tužbi za slučaj "Ibarska magistrala", koje je bilo zakazano u Palati pravde.

U isto vreme, u zatvoru su zbog otmice Miroslava Miškovića bili vodeći članovi "zemunskog klana" Mile Luković Kum, Miloš Simović i Vladimir Milisavljević, koji su izručeni iz Francuske.

U vreme održavanja pobune JSO, politički protivnici premijera Đinđića okarakterisali su taj događaj kao protest. Vojislav Koštunica, tada predsednik SRJ, izjavio je da je protest naoružanih specijalaca identičan štrajku lekara u belim mantilima.

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, sud se mnogo bavio pitanjima u vezi sa pobunom JSO. O tome su govorili svi Đinđićevi saradnici koji su bili pozvani da svedoče, Čedomir Jovanović, Vladimir Popović, Dušan Mihajlović, Goran Petrović i Zoran Mijatović, ali taj događaj nije bio obuhvaćen optužnicom i pored insistiranja advokata porodice Đinđić. Sud tada nije prihvatio ni predloge da, pored Đinđićevih saradnika, budu saslušani i njegovi politički protivnici, u prvom redu Vojislav Koštunica. Svedočio je jedino Aco Tomić, načelnik Vojne bezbednosti.