Kampanja kakvu Amerika još nije videla: Hakeri, zaražen kandidat, optužbe, "virus Putin"...

Ostalo je manje od mesec dana do predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, a kampanja postaje sve više nepredvidiva.

Izvor: Dragana Plazinić
Podeli
Foto: Epa/ JIM LO SCALZO
Foto: Epa/ JIM LO SCALZO

Prva debata protekla je haotično, ali kao da to nije bilo dovoljno. Dva dana kasnije potpuno se uzdrmao tok kampanje i sami temelji izbora - Tramp je pozitivan na koronavirus, odjeknulo je svetom. Glavno pitanje je - šta dalje?

O predstojećim izborima u SAD govori se gotovo od trenutka kada je Donald Tramp pobedio na prethodnim, a intenzivna kampanja traje već mesecima. Pandemija koronavirusa u velikoj meri je uticala na njen tok, iako najbitnije pitanje - ko će biti protivnički kandidat aktuelnom predsedniku - nije bilo poznato do avgusta.

Nakon zvaničnog izbora Džoa Bajdena, bivšeg potpredsednika SAD, Tramp dobija izazivača.

Prva debata dvojice veterana održana je 29. septembra i ispunila je sva "očekivanja" - od nazivanja protivnika "Putinovim pionom", "rasistom" i "klovnom" od demokratskog kandidata, do nadvikivanja i ućutkivanja, uvreda porodice... Bilo je svega, što pokazuje i svu dubinu trenutnih podela u američkom društvu.

Ali kampanja u SAD ne teče baš kako je zamišljeno...

Tramp hteo da testira Bajdena, a onda su stigli njegovi rezultati...

Neposredno pred prvu debatu, Tramp je doveo u pitanje Bajdenovo učestvovanje. Na svom glavnom glasilu naveo je da će zatražiti da se "pospani Bajden" testira na nedozvoljene supstance.

"Snažno ću zahtevati test na drogu pospanog Džoa Bajdena pre ili posle debate u utorak uveče. Prirodno, pristaću da se i ja podvrgnem istom. Njegovi debatni nastupi su, najblaže rečeno, neujednačeni. Samo su lekovi mogli da izazovu takvu razliku", naveo je na Tviteru.

Ipak, nakon prve debate testirana su oba kandidata - ali na koronavirus.

I samo dva dana nakon što se podsmevao svom protivkandidatu što svuda nosi masku, stigla je vest da je aktuelni američki predsednik pozitivan na koronavirus.

"Ne nosim masku poput njega. Svaki put kad ga vidite, on ima masku. Mogao bi govoriti na 60 metara udaljenosti i svejedno bi se pojavio s najvećom maskom ikad", rekao je tada Tramp.

Pročitajte još:

Sa Trampom otišao i "nuklearni fudbal" FOTO

Nakon što je objavljena vest da je pozitivan, američki predsednik je u petak uveče helikopterom prebačen u vojnu bolnicu. Ređali su se naslovi da je stanje ozbiljno, da je Bela kuća zabrinuta, dok je zvanični stav Bele kuće bio da se Tramp oseća dobro.

Glavno pitanje bilo je šta će biti sa Trampovom kampanjom, ali i narednom debatom. Međutim, Tramp je iz bolnice izašao u ponedeljak, a njegov savetnik u predizbornoj kampanji Džejson Miler navodi da se neće uvoditi dodatni bezbednosni protokoli za predstojeće skupove.

Iako je Trampov portparol Tim Murto rekao da "predsednik namerava da učestvuje u debati" koja je planirana za 15. oktobar, pitanje je da li će do toga doći iako se Tramp hvali na Tviteru da se "oseća bolje nego pre 20 godina".

Kako se navodi u medijima, naime, tokom lečenja Tramp će morati da bude u karantinu, a to će predstavljati ozbiljan izazov u poslednjim momentima izborne trke u kojoj Tramp već zaostaje za protivničkim kandidatom.

I izlazak iz bolnice, i pored brojnih kritika, Tramp je iskoristio za samopromociju. "Razvili smo, pod Trampovom administracijom, neke veoma sjajne lekove", napisao je u poruci i kojoj je objavio da izlazi iz bolnice.

Iako je glavni kritičar Trampovog upravljanja krizom izazvanom koronavirusom, nakon vesti da je Tramp zaražen demokratski kandidat je najavio da će prestati da emituje izborne spotove u kojima kritikuje odgovor američkog predsednika na pandemiju. Da li će ostati pri ovoj odluci sada kad je Tramp kampanju nastavio u svom stilu - pitanje je.

Bajden je kritikovao Donalda Trampa zbog umanjivanja ozbiljnosti posledica koronavirusa dva sata po njegovom povratku u Belu kuću, nakon što je tri dana proveo u bolnici.

"Nadam se da će predsednik, s obzirom na to kroz šta je prošao - a drago mi je što izgleda da se oporavlja veoma dobro - preneti pravu poruku američkom narodu: maske su važne", rekao je Bajden za NBC njuz iz gradske većnice u Majamiju.

Ko će pobediti - ruski, kineski ili iranski hakeri

Kampanja za predsedničke izbore u Americi, sad već tradicionalno, ne prolazi bez ruskih hakera. Ovog puta na meti su bili konsultanti koji rade za demokrate i republikance.

Doprinos tradiciji je i činjenica, kako tvrdi Majkrosoft, da je u pitanju ista ruska hakerska grupa za koju su američki tužioci utvrdili da je primarno odgovorna za napade na demokratsku predsedničku kampanju 2016. godine.

Ipak, hakerski napadi nisu jedino čega se SAD plaše pred ove izbore. Navodi se i da je stigao "virus Putin", glavni simptom - groznica sveopšteg nepoverenja.

Ovako je kolumnista "Vašington posta" opisao ruski uticaj na političku situaciju u Americi neposredno pred predsedničke izbore. Kako objašnjava, ovaj "virus" se najviše širi društvenim mrežama, koje predstavljaju novo bojno polje za rat svih protiv svih - dok ratuju demokrate i republikanci, Amerika gubi protiv Rusije.

"Milioni ljudi više nisu sigurni da li će izbori uopšte biti slobodni i pravedni, da li su vesti koje se objavljuju istinite ili lažne, kao i da li spoljna politika SAD služi nacionalnim ili ličnim interesima pojedinaca. Za neprijatelje Amerike to je velika pobeda", navodi se u tekstu objavljenom u "Vašington postu".

Demokrate optužuju republikance za ruski uticaj, oni, sa druge strane, umanjuju uticaj Rusije, ali kampanju usmeravaju na kineski. Obaveštajne službe SAD tvrde da Kini odgovara Trampov poraz, a pominju se i hakeri iz Irana, koji prema tvrdnjama Majkrosofta, ciljaju ljude povezane sa kampanjom Trampa. Kako se dalje navodi, oni su između maja i juna pokušali da upadnu na račune zvaničnika administracije aktuelnog američkog predsednika i ljudi iz njegove kampanje.

Majkrosoft kaže i da su hakeri iz Kine napali ljude povezane sa kampanjom Džoa Bajdena. Da situacija bude teža, obaveštajna služba SAD navodi da je Bajden na meti i "ruskih državnih hakera" koji imaju za cilj da naškode njegovoj kampanji.

Ključne teme - Kina i "kineski virus"

Rasni nemiri, zdravstveni sistem, sporazum Beograda i Prištine, normalizacija odnosa Izraela i dve arapske zemlje - Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata, rusko mešanje, napadi hakera, zdravstvena zaštita... Mediji su pretrpani naslovima da "Bajden kritikuje Trampa" za svaku od navedenih tema, nakon toga dolaze vesti o Trampovom odgovoru u kojem neretko vređa protivničkog kandidata. Ipak, ništa nije dovoljno važno kao Kina i koronavirus.

Kina, novi glavni neprijatelj Amerike. Odnos sa Kinom predstavlja i demokratskom i republikanskom kandidatu idealnu prliku da protivnika optuži za saradnju. I dok Bajden optužuje Trampa više brinuo o zaštiti svog trgovinskog sporazuma sa Kinom nego o virusu, Tramp sve napore ulaže da svog protivnika predstavi kao "kineskog čoveka" i nekoga ko će Americi doneti komunizam.

"SAD će biti u vlasništvu Kine ako Tramp izgubi. Ako ne pobedim na izborima, Kina će posedovati SAD. Moraćete da naučite kineski jezik", rekao je Tramp u jednom intervjuu, u kom je sve vreme o sebi govorio u trećem licu.

Aktuelni američki predsednik optužuje Kinu za širenje koronavirusa, ovaj virus vrlo često je nazivao "kineskim" uz objašnjenje da je "kineski jer je došao iz Kine", a optužuje ih i za prikrivanje podataka o virusu.

Ali, Tramp se tu ne zaustavlja. Već je zabranjeno korišćenje popularne aplikacije Tiktok, čiji je vlasnik kineska kompanija. Ministarstvo trgovine SAD objavilo je krajem septembra zabranu biznis transakcije između SAD i aplikacija Tiktok i Vi čat (WeChat). Obrazloženje za ovo nalazi se u stavu američkih bezbednosnih zvaničnika koji smatraju da bi aplikacija mogla da se koristi za prikupljanje ličnih podataka građana SAD.

Amerika se nalazi na prvom mestu po broju obolelih od koronavirusa, sa preko sedam i po miliona zabeleženih slučajeva. Preko 215.000 ljudi je preminulo od posledica virusa, a razlozi za užasnu statistiku traže se u funkcionisanju zdravstvenog sistema, ali i odgovoru vlasti na krizu.

Koronavirus, sa druge strane, otvara nove sukobe. Dok Tramp optužuje Kinu, Bajden optužuje Trampa i stavlja to u centar svoje kampanje, naglašavajući da se trenutna republikanska administracija loše snašla u upravljanju krizom izazvanom virusom.

Čini se kao da je Tramp veće napore uložio da krivi Kinu, nego da situaciju u SAD reši. Od samog početka epidemije koja prati i kampanju predsedničkih izbora, Tramp je zbog svojih govora neretko okarakterisan kao neko ko celu sitaciju nije shvatio dovoljno ozbiljno. Još u samom startu insistirao je da kovid ne predstavlja veću pretnju od sezonskog gripa i tvrdio je da se nad virusom ima potpuna kontrola.

Od tog stava nije odustao ni nakon zaražavanja - u ponedeljak je nakon izlaska iz bolnice poručio građanima da se ne plaše virusa, i da ne dozvole da upravlja njihovim životom.

Postoje i oni koji optužuju Trampa da je sve vreme znao šta čeka Sjedinjene Države, ali da je namerno umanjivao opasnost u svojim nastupima. Američki novinar Bob Vudvord, u svojoj knjigi "Gnev", tvrdi i da mu je Tramp to i priznao.

Kada je u pitanju vakcina - Tramp je uveliko najavljuje.

"Veoma smo blizu da razvijemo vakcinu. Istina je da bi prethodnim administracijama bile potrebne možda godine za to, zbog Uprave za hranu i lekove (FDA) i svih potrebnih odobrenja. A mi bismo mogli da je imamo za tri, četiri nedelje", rekao je Tramp još u septembru.

Nisu saglasni stručnjaci, a nije ni Bajden.

"Verujem vakcinama. Verujem naučnicima. Ali ne verujem Donaldu Trampu. A u ovom trenutku ni američki narod ne može to", rekao je demokratski kandidat u Vilmingtonu. Bajdenu smeta Trampov pristup, i naglašava da je neophodno imati jasan plan i nudi svoj - govori o prioritetima u vakcinaciji, mehanizmima skladištenja vakcine, navodi i da naučna dostignuća, a pod tim misli na vakcinu, sigurno ne pripadaju izbornim ciklusima.

Šta dalje?

Kampanja i pored neočekivanih okolnosti i dalje traje. Izgleda da nema onih koji svoje interese ne žele da sprovedu kroz ove izbore i postavlja pitanje da li se ovde bore Tramp i Bajden ili razni strani interesi, a s pravom se postavlja i pitanje o vrednosti debate u okviru trenutnih "pravila".

Dok se čeka druga debata, dešavanja proteklih dana samo potvrđuju da je nemoguće znati šta sledeće može da proomeni tok cele kampanje, kao ni da li će neke informacije, na prvi pogled od izuzetnog značaja, imati bilo kakav uticaj na krajnji rezultat izbora.

Ovo je kampanja kakvu Amerika nije videla. Šta je sledeće?

strana 1 od 2 idi na stranu