Ne lome koplja samo Tramp i Bajden: Potpredsednik SAD često je nevidljiv, ali nikad nije nebitan

Kandidati za potpredsednika SAD Kamala Haris i Majk Pens ukrstiće koplja u večerašnjoj debati, u okviru jedne od najneobičnijih izbornih kampanja ikad u SAD.

Izvor: E.S.
Podeli
Pripreme pred debatu, foto: Getty images/Justin Sullivan / Staff
Pripreme pred debatu, foto: Getty images/Justin Sullivan / Staff

Pročitajte još:

Tramp planira da učestvuje u drugoj debati sa Bajdenom

Njih dvoje biće tokom debate odvojeni pleksiglasom i na rastojanju od najmanje 3,6 metara, kako ne bi došlo do eventualne zaraze koronavirusom, saopštila je danas Komisija za predsedničke debate.

Pored ove dve, biće preduzete i druge mere, poput testiranja na kovid članova timova i nošenje maski tokom debate, a svako ko ne bude hteo da nosi masku biće izbačen.

Na sve ove mere uticalo je ponajviše to što je aktuelni američki predsednik Donald Tramp i dalje zaražen koronavirusom pa je održavanje novih sučeljavanja dva predsednička kandidata i dalje neizvesno.

Ipak, to neće uticati na duel njihovih partnera na izbornim listama a, čini se, neće nedostajati ni uzbuđenja. Iz tima aktuelnog potpredsednika Majka Pensa, naime, poručili su da "ukoliko senatorka Haris želi tvrđavu oko sebe, dobiće je". Da bi varnice mogle da lete i večeras ukazuju i biografije dvoje kandidata za drugu najznačajniju funkciju u SAD.

Majk Pens je, kažu mnogi poznavaoci prilika u toj zemlji, jedan od najkonzervativnijih potpredsednika u novijoj istoriji SAD, dok je Kamala Haris Afroamerikanka multikulturalnog porekla, žena i deo liberalne struje Demokratske stranke.

A ko će biti "broj 2" uopšte nije mala stvar.

Getty images/Ethan Miller / Staff
Getty images/Ethan Miller / Staff

Pročitajte još:

Kampanja kakvu Amerika još nije videla: Hakeri, zaražen kandidat, optužbe, "virus Putin"... Zašto je za Srbiju bolji Tramp?

Nikola Milinković sa portala Američki-izbori.rs za B92.net kaže da je potpredsednik često nevidljiva ličnost, koja zapravo može biti vrlo bitna.

“On uglavnom obavlja dužnosti za koje predsednik nema vremena ili nije u mogućnosti da ih obavi iz drugih razloga. On je neko ko uvek mora biti spreman da uskoči ukoliko se predsedniku nešto dogodi”, objašnjava Milinković.

Potpredsednik je, kako kaže, formalno i predsednik Senata i može svojim glasom da odluči u situaciji podeljenosti glasova 50-50 kako bi se usvojio ili odbio neki zakon u Senatu o kom obe partije ne mogu da se dogovore.

Sama funkcija je, po rečima predsednika Foruma za strateške studije Instituta za društvene nauke dr Nevena Cvetićanina, takva da poprima “oblik” ličnosti koja je obavlja, premda je toliko raznovrsna da upravo ta ličnost zavisno od svojih sposobnosti može dati sopstveni pečat toj funkciji.

“Svaka ličnost daje svoj pečat toj funkciji. Imali smo potpuno neupadljive potpredsednike kojih se niko danas ni ne seća. S druge strane, imali smo izuzetno jake potpredsednike, kao recimo Dik Čejni, za koga se govorilo za vreme Džordža mlađeg da on vodi državu. To je verovatno najjači potpredsednik u američkoj istoriji”, kaže Cvetićanin za B92.net.

Getty images/Tasos Katopodis / Stringer
Getty images/Tasos Katopodis / Stringer

Cvetićanin podseća da su prerogativi nadležnosti potpredsednika varirali od prvog momenta kada su uspostavljeni od samih početaka SAD do današnjeg dana.

Početkom 20. veka od tridesetih godina rastu ingerencije potpredsednika i počinje da se posmatra ta pozicija kao stepenik ka poziciji predsednika. U samom Ustavu SAD, potpredsednik ima nekoliko funkcija. Prva funkcija je da asistira, da bude na neki način partner predsedniku u vođenju države. Druga funkcija je da potpredsednik predsedava sednicama Senata. Treća funkcija je da on vodi eventualno procese impičmenta. Četvrta funkcija mu je da on predsedava nakon izbora elektorima, koji će izabrati novog predsednika”, pojašnjava Cvetićanin.

On konstatuje da je potpredsednik neka vrsta posrednika između izvršne i zakonodavne vlasti.