Od SFRJ ni 29. novembar – gde smo mi, a gde ostali

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bi danas proslavila 75. rođendan. Zajednička država je odavno sahranjena – šta se dešava u bivšim republikama SFRJ?

R. Cenić, B92
Podeli
Foto: B92, arhiva
Foto: B92, arhiva

Dan Republike SFRJ, 29. novembar, je obeležavao godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a 29. novembra 1943, kada su predstavnici partizanog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ 29. novembra 1945.

Praznik nije preživeo raspad SFRJ ni u jednoj republici nekadašnje zajedničke države, osim u Srbiji, gde je ukinut tek 2002. godine odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ. Crna Gora je "odustala" od zvaničnog praznovanja nekoliko godina ranije.

Danas, nijedna od nekadašnjih država članica ni ne pominje praznik “pokojne” zajedničke republike već je svaka okrenuta svojim unutrašnjim i/ili međususedskim problemima i poteškoćama.

Srbija, najveća eks-ju država sa dve autonomne pokrajine, trenutno je okupirana krizom u svojoj južnoj pokrajini. Kosovo i Metohija postalo je decenijska “rak rana” za koju, čini se, lek još uvek nije pronađen. Višegodišnji dijalog koji Beograd i Priština vode u Briselu uz posredsvo EU nije još uvek urodio plodom, a nedavni događaji na Kosmetu, prema mišljenju mnogih, kočnice su napredka.

Tenzije na KiM, upadi kosovskih specijalnih jedinica i hapšenje Srba, povećanje taksi na robu iz Srbije, blokade puteva i administrativnih prelaza, privođenje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, ubistvo Olivera Ivanovića…, daju dalekosežne posledice koje zajedno sa drugim faktorima, mišljenje je mnogih, koče Srbiju na putu ka EU.

Dok je Srbija “u Kosovu do guše”, susedna Makedonije takođe bije svoju višedecenijsku bitku. Makedonci ulažu velike napore kako bi okončali spor sa Grčkom oko imena.

Atina i Skoplje postigli su u julu sporazum o rešavanju spora oko imena, kojim se Makedonija preimenuje u Republika Severna Makedonija, kako bi se razlikovala od grčke pokrajine Makedonije. Sporazum su pratili i još uvek prate protesti građana sa obe strane.

Na referendum o imenu, članstvu u EU i NATO izašlo nešto više od trećine građana Makedonije i gotovo svi glasali "za", ali taj rezultat različito je protumačen od strane makedonskog predsednika i premijera.

Predsednik Makedonije odbio je da potpiše istorijski dogovor sa Grčkom o promeni imena države i rekao da je on protivustavan.

Skupština Makedonije dvotrećinskom većinom od 80 glasova u dva odvojena glasanja usvojila je odluku za pristupanje ustavnim izmenama.

Te promene bi trebalo da omoguće promenu imena u Republika Severna Makedonija u skladu sa Sporazumom iz Prespe makedonskog premijera Zorana Zaeva i premijera Grčke Aleksisa Ciprasa.

Tim glasanjem završena je prva od ukupno tri faze u postupku za izmenu Ustava.

Spor zbog imena Republika Makedonija razlog je zbog kojeg je Grčka gotovo 27 godina blokirala ulazak Makedonije u NATO I EU.

Inače, Makedonija je u Briselu zvanično otvorila pregovore o priključenju toj severnoatlantskoj alijansi.

Osim brige oko imena, Makedoniju ovih dana potresa i afera u vezi sa osuđenim bivšim premijerom Nikolom Gruevskim koji je prebegao u Mađarsku.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Pročitajte još:

"Jugoslavija je nestala zbog interesa stranih sila" VIDEO

I Crna Gora stoji pred vratima EU, ali ove godine je proslavila prvu godišnjicu članstva u NATO. Ipak, njeni problem sežu u daleku prošlost pa se tako ovih dana crnogorski parliament bavi proglašavanjem ništavnom Podgoričke skupštine baš na njenu 100. godišnjicu.

U rezoluciji o Podgoričkoj skupštini, koju su potpisala 42 poslanika vladajuće koalicije, kaže se da Podgorička skupština, održana 1918. godine, nije bila njena legalna institucija, niti je legitimno konstituisana na osnovu slobodno iskazane volje građana Crne Gore.

Navodi se da je nelegalnost Podgoričke skupštine, odnosno njena ustavna neprepoznatljivost i nezakonito konstituisanje, formalno-pravni osnov za ništavost svih njenih odluka.

Ocenjuje se da je Podgorička skupština bila instrument kojim je izvršen državni udar.

Zapadnog suseda Srbije, Bosnu i Hercegovinu još uvek drma postizborna groznica. Na izborima odžanim u oktobru za članove Predsedništva BiH izabrani su Šefik Džaferović, Željko Komšić i Milorad Dodik.

Poslednji u nizu potresa odigrao se pre nekoliko dana kada je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik postavio zastavu Republike Srpske u Predsedništvo BiH što je izazvalo brojne osude.

I BiH uporno kuca na vrata EU, ali prema poslednjoj izjavi predsednica Političkog i bezbednosnog odbora EU Sofie From-Emesberger, iduća godina je ključna za BiH.

"Sledeća godina je ključna za integracijski put BiH u EU. Komisija će dati svoje mišljenje, a uzeće u obzir i formiranje vlasti", kazala je ona.

Hrvatska i Slovenija, jedine su eks-Ju repulike, zasad, koje su članice Evropske unije, ali i njihov odnos opterećuju problem iz prošlosti.

Dok se Hrvatska bori sa “repovima ustaštva” uporedo “bije i bitku” sa Slovenijom oko Piranskog zaliva.

Nerešen višedecenijski bilateralni spor opterećuje odnose dve zemlje, ali i Evropsku uniju.

EU je učestvovala u tome da se Hrvatska i Slovenija privole na arbitražu, arbitražni sud je odlučio da se Sloveniji dodeli “veći deo decenijama spornog Piranskog zaliva kao i nesmetan prolaz do međunarodnih voda“, ali je Hrvatska još 2015. istupila iz arbitražnog postupka “nakon što je Slovenija značajno povredila pravila procesa“.

Slovenački premijer Marjan Šarec izjavio je da ne vidi mogućnost napretka u odnosima s Hrvatskom sve dok hrvatska vlada odbija da prihvati arbitražnu presudu, tako da tenzija ostaje “u vazduhu”.

Info