"Izbori su test, jer predsednik ne može da uradi šta želi"

Američki predsednik Donald Tramp se od momenta pobede nad Hilari Klinton u trci za prvog čoveka najmoćnije države sveta suočavao sa kritikama i pitanjem poverenja, a posle dvogodišnjeg vladanja suočava se sa prvim pravim testom.

Spasoje Veselinović
Podeli
EPA-EFE/DAN ANDERSON
EPA-EFE/DAN ANDERSON

Izbori za Kongres se održavaju 6. novembra, a trka za 435 mesta u Predstavničkom domu, prema ocenama medija i analitičara, biće veoma neizvesna i njen ishod bi mogao da ima veliki uticaj na dalji tok vladavine ekscentričnog milijardera.

“Ovi izbori će pokazati da li Tramp ima podršku onog dela tvrdih republikanaca i dela središnje Amerike. Njega nije izabrala ni istočna ni zapadna obala, odnosno neoliberalna Amerika, već sredina koja je godinama plaćala poreze i sve što je mogla, a dobila je to da su SAD postale najomraženija država sveta i uz to su izgubili mnogo radnih mesta. Izbori će biti test za Trampa, pogotovo jer predsednik SAD ne može da uradi šta želi, ako Kongres ne donese odgovarajući zakon. Videli smo to i u slučaju Crne Gore, kada je Tramp dao onu izjavu o “ulaženju u rat“... Kongres je maltene sutradan odobrio tri miliona dolara pomoći policiji Crne Gore. Zbog svega toga je Kongres jako bitan“, navodi profesor Darko Trifunović.

Pored mesta u Kongresu, u igri je i 35 od 100 mesta u Senatu, gornjem domu Kongresa koji zajedno sa njim čini zakonodavno telo SAD.

Agencija AP je prenela da se Tramp “distancirao od sudbine republikanskih kandidata za Predstavnički dom“.

“Moj primarni fokus je na Senatu“, izjavio je Tramp.

Prema Trifunovićevim rečima, aduti Republikanske partije su uspesi Trampove administracije na međunarodnoj sceni, ali i vraćanje poslova Amerikancima.

“Američka ekonomija raste i to je glavni adut. Sa druge strane, Demokratska partija ističe Trampovu nepredvidivost i nesigurnost, ali su to refleksije onih demokratskih kadrova koji su i dalje na pozicijama moći, a koji su navikli da vladaju i Amerikom i svetom, a da za to nemaju produženo pravo glasačkog tela. Dolaskom novih ljudi u vrh službi Tramp je u velikoj meri, ali naglašavam, ne i do kraja, zauzdao otuđeni Stejt department“, rekao je Trifunović.

Predstavnički dom

235 Republikanaca, 193 Demokrata, 7 upražnjenih mesta

Senat

51 Republikanac, 47 Demokrata, 2 nezavisna predstavnika

Naš sagovornik je apostrofirao način funkcionisanja američke demokratije, koja je u suštoj suprotnosti u odnosu na onu koja se “prodaje“ kod nas i u zemljama regiona.

“Nikad nije sigurna apsolutna većina i praktično da ne postoji mogućnost za zloupotrebe. Recimo, poslanici u balkanskim zemljama su tu više pro forme i ne izražavaju volju naroda, već jedne političke nomenklature, pa ti i takvi rado kritikuju Ameriku gde građani zaista biraju svoje predstavnike i njihovi predstavnici zaista vode politiku za koju su dobili mandat“, istakao je Trifunović.

U jeku kampanje za “izbore na pola predsedničkog mandata“ dogodilo se ubistvo američkog novinara saudijskog porekla Džamala Kašogija, koje je u centar pažnje stavilo Trampovu reakciju na ceo slučaj, ali i uzbunilo njegove protivnike da upru prstom u njega, očekujući korak koji bi mogao da im ide u korist.

“To će prećutati svi... I jedna i druga partija su proglašavale Saudijsku Arabiju kao partnera, a prećutano je i da je 17 od 19 terorista od 11. septembra iz te države. Ubistvo se dogodilo u nezgodnom trenutku, kao da je naručeno u momentu kada su SAD i Saudijska Arabija potpisale dogovor vredan 50 milijardi. Da li odgovoran predsednik može da propusti taj novac za svoju naciju? Ubistvo je ubistvo, Tramp se jasno odredio prema tome, kao i prema migrantskoj krizi“, rekao je Trifunović.

Još dva događaja iz rubrika crne hronike su obeležila kampanju – u sinagogi u Pitsburgu je ubijeno 11 ljud, a navodno je napadač “verovao teorijama zavere po kojima su jevrejske zajednice krive za masovnu ilegalnu imigraciju u SAD“, dok mediji sve to povezuju sa tvrdnjama da “Tramp u svojim kampanjama širi zavere o invaziji ilegalnih useljenika“.

U centru pažnje je bila i serija “isporuka“ paketa sa navodnim eksplozivnim materijalima koji su stizali na adrese svih “viđenijih demokratskih figura“, uključujući i finansijera te partije Džordža Sorosa, bivšeg predsednika Baraka Obamu i porodicu Klinton.

Pošiljka je stigla i na adresu CNN, koji je izveštavajući o Trampovoj reakciji na to istakao da je “američki predsednik i u tom teškom trenutku nastavio optužuje medije koji mu nisu bliski“.

Svi ti događaji bi mogli da idu na ruku demokratskoj opciji, a analitičari ističu da bi u slučaju promene vlasti na zakonodavnom nivou “javni diskurs bio bitno izmenjen“.

“Ako bi Demokrate preuzele kontrolu nad Senatom, pokrenuli bi istražne postupke koji bi se bavili potezima Trampove administracije, uključujući i promene u zakonskim odredbama o imigraciji“, rekao je za Dojče vele profesor Univerziteta u Merilendu Frensis Li.

Nemački javni servis je istakao i da čak i najveće promene ne bi mogle presudno da utiču na menjanje pravca Trampove spoljne politike, ali bi stvari postale složenije i američkom predsedniku bi bilo potrebno više vremena da sprovodi svoje odluke.

“Ovaj put se u Kongresu menjaju i nosioci različitih funkcija povezanih sa spoljnom politikom. Šef Komiteta za spoljne odnose u Predstavničkom domu, Republikanac Ed Rojs, napušta funkciju, baš kao i njegov pandan u Senatu, Republikanac Bob Korker. Pol Rajan, predsedavajući Kongresa, koji ima i ključnu ulogu u kongresnoj spoljnoj politici, takođe je najavio da ne želi više da bude na toj funkciji. No, u slučaju da Demokrate preuzmu jedan ili oba doma Kongresa, svakako bi mnogo više porastao njihov uticaj na unutrašnju politiku. Američki Ustav omogućava Kongresu mnogo veće mešanje u unutrašnju nego u spoljnu politiku. bio bi to pre svega kraj svih nadanja Republikanaca da će potpuno eliminisati reformu zdravstvenog sistema Baraka Obame“, navodi se u tekstu Dojče velea.

Autor Mihael Knige ističe i da bi uspeh Demokrata naterao Trampa da se sa njima ophodi na mnogo umereniji način.

“Njihova saglasnost bi mu bila potrebna pri odlučivanju o stvarima koje izgledaju banalno, ali su zapravo veoma bitne, na primer, o podizanju gornje granice državnog duga. Doduše, takva očekivanja su možda nerealna kada se radi o Donaldu Trampu, jer ne bi bilo nikakvo čudo kada bi on, na primer, čak pooštrio ton, u nameri da tako ostavi utisak na javnost i okrene je protiv Demokrata“, naveo je Knige.

Spasoje Veselinović

Info