“Bojni otrov na njivama, miligram dovoljan da usmrti čoveka“

Za samo nekoliko dana kod Vršca je stradalo više od 70 životinja. Nađeni su leševi golubova, zeba, čvoraka, ali i koza i mačke. Ovo nije prvi put da je na njivama u Srbiji zabeležen masovan pomor životinja. Krivac je karbofuran, pesticid zabranjen 2014, kojim neki poljoprivrednici tretiraju seme pšenice. Njegovoj upotrebi još niko nije stao na put.

B92, Nevena Zdravković
Podeli
Foto: Facebook/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Foto: Facebook/Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Slučaj kod Vršca samo je jedan u nizu, a verovatno nažalost nije ni poslednji. Samo ove godine zabeleženi su katastrofalni slučajevi u kojima su otrovane i zaštićene vrste.

Oko sela Svilojevo kod Apatina nađeno je 16 leševa otrovanih životinja. Među njima je pet jedinki mišara, dve svrake, osam šakala, jedna lisica i jedan pas. Leševi mišara, svraka i lisica nađeni su i na periferiji Žitišta. U ataru Vitojevaca, sela kod Rume, otrovane su kune, orlovi belorepani, vrane...

Kako kaže za B92.net Aleksa Vukićević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, slučajeva je mnogo, a jedan od najpoznatijih je onaj u selu Svilojevo kada je stradala mlada ženka orla krstaša kojih je u Srbiji ostalo samo još par.

Na sajtu zemljoradničke zadruge “Sto-vet“ navodi se da je furadan sistematični insekticid za suzbijanje zemljišnih štetočina tretiranjem semena. Furadan sadrži karbofuran, koji se smatra visoko toksičnom supstancom.

Pomor u Srbiji - "sramota nas je pred svetom"

Prema novom izveštaju Svetskog fonda za prirodu (WWF), populacija divljih životinja se od 1970. do 2014. godine smanjila za 60 odsto. WWF upozorava na dramatičan i kontinuiran gubitak i promene u biodiverzitetu.

Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica objašnjava da karbofuran kao aktivna supstanca stopira prenos nervnih impulsa, gasi periferni i centralni nervni sistem i dovodi do grčenja mišića kod životinje i samim tim stopira rad pluća i rad srca, tako da životinje umiru u mukama.

Kako otrov, koji je zabranjen još 2014. godine, dospeva u Srbiju nije poznato. Poljoprivrednici koji ga koriste uglavnom ostanu nekažnjeni, a posledice upotrebe karbofurana mogu da budu nesagledive, čak i za ljude.

“Pesticid je zabranjen baš zbog svog štetnog dejstva. To je zapravo bojni otrov. Dovoljan je miligram da usmrti čoveka. Jedan opasan slučaj dogodio se u centru Novog Sada kada je otrovan sivi soko, koji je mrtav pao pored obdaništa. Možete misliti posledice do kojih bi došlo da su deca uzela pticu u ruke. To više nije zločin protiv prirode već ugrožavanje opšteg zdravlja i bezbednosti“, rekao je Vukićević.

Gostujući na Prvoj televiziji, Slobodan Knežević je objasnio da je karbofuran proizveden kao nervni bojni otrov da bi ubijao ljude, a onda je počeo da se koristi za zaštitu bilja.

“Mi smo prijavili slučaj gde je čovek potpuno bez skrivanja na pijaci u Senti prodavao 15 litara izuzetno opasnog otrova. Tih 15 litara je dovoljno da usmrti ceo jedan manji grad. Fatalna doza karbofurana za čoveka na primer od 70 kilograma je 0,25 miligrama. Ako to na primer uporedimo sa tabletom aspirina od 0,5 – tolika doza je dovoljna da usmrti 21 čoveka“, rekao je Knežević.

Na slučaj u Senti podsetio je i Vukićević, koji naglašava da je problem što postoji dosta rezervi kod ljudi, ali da je dodatni problem to što ljudi i da hoće da ga vrate legalno nemaju gde.

“To je problem koji država mora najskorije da reši. Čovek je na vašaru prodavao furadan po ceni od 4.000 dinara po litru. Priveden je posle naše objave na društvenim mrežama“, dodao je Vukićević.

Njemu je otrov oduzet, ali on je i dalje čovek na slobodi, a istraga je u toku. Slučajevi da neko odgovara zbog upotrebe karbofurana su retki. Uglavnom su to prijave protiv nepoznatih lica.

“Neko ko prodaje narkotike automatski završava u zatvoru, a neko ko prodaje nešto što može da pobije ceo jedan grad prođe sa zapisnikom. Na primer, u slučaju u Senti, da nismo mi reagovali preko društvenih mreža i da nismo apelovali na javnost, izostala bi reakcija nadležnih“, naveo je Knežević.

Ovog meseca bili smo svedoci i nekontrolisanog paljenja strnjišta koje je velika opasnost za ljude i životinje.

“Paljenje je još jedan udarac koji proizilazi iz ljudske nemari. Ovog meseca smo imali slučaj da je čovek poginuo u automobilskoj nesreći, prouzorkovanoj dimom. Životinje su u ogromnoj opasnosti. Mladi fazani, zečevi, vrane, svrake, jarebice nemilo ginu pred vatrenim stihijama. Samo u prethodnih nekoliko nedelja su izgorela četiri zaštićena prirodna dobra u Srbiji (Obedska bara, Titelski breg, Zagajička brda, Delibatsak peščara, Veliko blato...). Životinje koje su koristile trsku i strnjišta kao zaklon uglavnom budu nemoćne pred vatrenom stihijom“, naglasio je Aleksa Vukićević.

Krajem prošle godine jedan poljoprivrednik iz sela Crna Bara u opštini Novi Kneževac nadoknadio je štetu za ubijanje strogo zaštićene ptice ždrala upotrebom karbofurana na svojoj njivi. Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine je u avgustu 2016. podnela krivičnu prijavu protiv njega, a on je platio kaznu u iznosu od 400.000 dinara.

Od tada je zabeležen niz novih slučajeva za koje niko nije, a čini se i neće, odgovarati. Dozvola za promet furadana ukinuta je u Srbiji 2014. godine odlukom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

Na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije istaknuto je da “nije dozvoljeno i strogo je kažnjivo korišćenje preparata Furadan 35ST u bilo koje svrhe“, dodajući da je reč o toksičnoj supstanci koja izaziva velike i teško popravljive štete u životnoj sredini.

Za kršenje ove odluke su predviđene kazne – fizičko lice može da bude kažnjeno novčanom kaznom ili kaznom zatvora u trajanju do tri godine, dok za privredni prestup kazne mogu iznositi od 700.000 do tri miliona dinara.

Brze reakcije nadležnih međutim nema. I posle više od nedelju dana od kada su leševi životinja nađeni u Vršcu, nisu urađene sve neophodne analize.

Kako je navelo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica, ptice su otrovane što je i pokazala veterinarska obdukcija, a koze su uginule zbog infekcije bakterijom. Međutim, veruje se da su slučajevi povezani, jer analize na prisustvo karbofurana kod koza nisu urađene.

“Na nadležnim institucijama je sada da se dogovore ko će da plati tu analizu. Te analize nisu jeftine i sada dok mi čekamo u tom prebacivanju loptice ko će platiti i kada će stići rezultati analize, mi dolazimo u opasnost da se sa trovanjem nastavi. Pašće prva kiša i taj otrov će završiti u zemljištu, u vodi, u hrani...“, upozorio je Knežević.

Info