Kome je Šešelj i dalje "faca"?

Od slučaja “čokoladice“, polemike oko migrantske krize, “trgovinskog rata“... Odnosi Srbije i Hrvatske su opet zahladneli, a ratna retorika je i dalje u upotrebi.

Spasoje Veselinović
Podeli
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Više od dve i po decenije od raspada zajedničke države zvanični Zagreb i Beograd nikako da stignu do nivoa međusobnog razumevanja i poštovanja, a konstantni incidenti i ispadi raznih važnih i “važnih“ ličnosti ne doprinose famoznom miru i još famoznijoj stabilnosti.

Poslednji u nizu sukoba počeo je na dan kada je trebalo pokrenuti novu fazu u odnosima – delegacija hrvatskog Sabora je stigla u Beograd, ali je iz njega otišla u ljutitom tonu posle “performansa“ Vojislava Šešelja i njegovih sledbenika, za koji se i dalje pouzdano ne zna da li se uopšte dogodio.

"Kada je na ulazu u Skupštinu ugledao hrvatsku zastavu, pritrčao je, oborio steg na beton, pokušao da iscepa zastavu, a onda su je on i Filip Stojanović gazili nogama. Pet članova obezbeđenja nisu bili u stanju da im otmu zastavu i steg", piše u saopštenju SRS.

U više nego bizarnom saopštenju, koje nije potkrepljeno nijednim dokazom, navodi se i da je Šešelj delegaciju Sabora u Skupštini Srbije “obavestio“ o svom poduhvatu, uz niz psovki. To je bilo dovoljno hrvatskim zvaničnicima da se vrate u Zagreb.

Šešeljeva “akcija“ se dogodila svega nekoliko dana pošto je pred Haškim tribunalom doneta drugostepena presuda kojom je osuđen na deset godina zatvora zbog ratnohuškačkog govora u Hrtkovcima.

TANJUG / SAVA RADOVANOVIC
TANJUG / SAVA RADOVANOVIC

Kako je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu proveo i više od toga – danas je slobodan čovek, ali sa etiketom ratnog zločinca. Kako je i taj govor bio neki oblik performansa, tako je i nedavna pretnja da će “razbiti njušku“ svakome ko se usudi da mu u lice kaže činjenicu i istinu – da je osuđeni ratni zločinac.

“Incidenti neće puno promeniti, jer je Šešeljev uticaj oslabio, ali ono što je najveći problem je što štetu mogu da imaju mali, obični ljudi, u malim sredinama, pre svega u Vojvodini i u sremskim i podunavskim predelima, gde ne možete biti u potpunosti sigurni da neko iz tog razularenog SRS čopora neće uzeti stvari u svoje ruke i propustiti kroz šake nekog pripadnika manjina, u ovom slučaju iz hrvatske zajednice", upozorio je predsednik NVO HDF iz Subotice Zvonimir Perušić.

Šešeljev povratak u Srbiju je dočekan na različite načine, mediji su pisali o tome da to biti udar za vlast koju čine njegovi nekadašnji saradnici, ali je epilog da je lider radikala veću pažnju obraćao na “dosmanlije“ i Hrvate.

Početna euforija zbog povratka četničkog vojvode i “pobede nad haškim kazamatom“ je omogućila SRS da se vrati u Skupštinu Srbije. Na parlamentarnim izborima 2016. godine radikali su dobili 8,1 odsto glasova (306.052) i 22 mandata.

Svega godinu dana kasnije, na predsedničkim izborima Šešelj je osvojio dvostruko manji procenat (4,48), odnosno 206.676 glasova. Vredi istaći da je izmišljeni lik Ljubiša Beli Preletačević, u tumačenju Luke Maksimovića dobio oko 140.000 glasova više.

Potpuni potop radikalske ideologije dogodio se na beogradskim izborima, kada je lista sa Šešeljevim imenom osvojila 2,34 odsto glasova.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Uprkos takvim rezultatima, ni u jednom momentu nije postavljeno pitanje Šešeljeve odgovornosti za to, čini se da je njegovo predsedničko mesto nedodirljivo, ali i da, iako podrška birača pada iz izbornog ciklusa u izborni ciklus, samim tim i njegov kredibilitet da bilo šta govori – javnost i mediji nemaju stav o tome koliko je zaista važno i bitno ono šta Šešelj kaže ili uradi.

Još gore od toga – potez hrvatske delegacije, koji je i u tamošnjoj javnosti naišao na negativne reakcije, kao da je baziran na emotivnim ili interesnim osnovama, bez konkretnog uvida u to koga Šešelj predstavlja i koliko njegove reči imaju uporište u biračkom telu, odnosno među “običnim građanima“.

“Hrvatska delegacija se ponela kukavički. Šešelj je čovek koji je predmet podsmeha i koji se još samo u Hrvatskoj doživljava kao “faca“. Hrvatski vrh je delovao kukavički. Nemojte se baviti politikom ako niste spremni, uvek možete doživeti vređanja i podmetanja. Politika je sposobnost poentiranja“, rekao je bivši ministar branitelja Predrag Matić.

S tim u vezi premijerka Srbije Ana Brnabić je, posle javne osude Šešeljevih navodnih postupaka, koja zvaničnom Zagrebu nije bila dovoljna, istakla da situacija postaje sve bizarnija, te da ne zna šta bi Srbija još mogla da uradi, osim da ostavi otvorena vrata za razgovore.

“Ja im stojim na raspolaganju za sastanak, da nastavimo tamo gde smo stali“, rekla je Brnabićeva.

Ne bi trebalo smetnuti s uma i činjenicu da se sve dešavalo uoči obeležavanja Dana sećanja na žrtve ustaškog logora u Jasenovcu. To se u Hrvatskoj, već tradicionalno, pretvara u događaj visokog rizika, oživljavanja ustaštva i otvaranja rana iz prošlosti.

Foto: Ministarstvo odbrane
Foto: Ministarstvo odbrane

Ulje na vatru odnosa koji već više od dve decenije ne mogu da se uvedu u normalne tokove dodao je i slučaj “Vulin“. Naime, zvanični Zagreb je, iako definitivna najava da takva namera postoji, zabranio srpskom ministru odbrane dolazak u Hrvatsku.

U svetlu pominjanja brojeva, procenata i izbornih rezultata, treba istaći da partija čiji je Vulin osnivač i predsednik – Pokret socijalista, od svog nastanka 2008. godine nije samostalno učestvovala ni na jednim izborima, već je svaki put do pozicije moći stizala kao pratnja Srpskoj naprednoj stranci.

Bez obzira na to što je kredibilitet političkih ličnosti poput Šešelja i Vulina, koji su na sceni već više od dve decenije i bili su zapaženi akteri u ratnim godinama, upitan, a čak i nikada izmeren, oko njihovih izjava i dela se diže prašina veća i od njih samih.

Jednako je tako i u Hrvatskoj, gde se ekstremno desničarske snage, reklo bi se i rehabilizatori proustaške ideologije, pojavljuju kao pečurke posle kiše uoči nekog “velikog patriotskog datuma“, promovišići “Za dom spremni“ priču, iako je evidentno da značajno uporište u biračkom telu ne postoji.

Dok se politički potomci rata i njihove reči i dela potpuno ne potisnu iz javnog života na našim prostorima neće biti toliko željenih mira i stabilnosti, ma ko šta iz vrhova vlasti, da li ove ili one govorio.

Spasoje Veselinović

Info

"Test za Zapad, Rusi se ne zaleću"

Zapadni svet je daleko od jedinstvenog, tome svedoče Bregzit, migrantska kriza, odnos prema Turskoj, prema kosovskom pitanju, optužbe na račun Brisela da "gazduje" Evropom su česte, niti Trampova administracija nema najbolje relacije sa liderima Starog kontinenta. "Zajednički neprijatelj" je jasan politički razlog za novo izjašnjavanje i proveru "snage konsenzusa".

Tema dana četvrtak 29.03. 10:29 Komentara: 4
strana 1 od 3 idi na stranu