“Treći svetski rat“ – svako je pobedio za sebe

Medijsko proglašavanje “rata u Siriji” kao da je prešlo preko činjenice da sukobi u toj zemlji traju već sedam godina i da ni u jednom momentu nije bilo naznaka da je potpuni mir moguć, uprkos tvrdnjama sa različitih strana da je ostvarena “pobeda”.

Navodni napad hemijskim oružjem je poslužio kao inicijalna kapisla za novo pokazivanje mišića među svetskim silama – epilog svega je da svaka strana može sebe da nazove pobednikom, proglasi “uspeh misije” i prikupi dodatne poene u domaćoj javnosti.

“Misija je ispunjena. To je tako sjajan vojni termin, koji bi trebalo da se vrati u upotrebu. To treba često koristiti”, trijumfalno je napisao na Tviteru američki predsednik Donald Tramp, osoba koja je u javnosti poslednjih nedelja opisivana kao “generator novog velikog rata”.

Rojters je preneo da je Tramp nameravao da naredi “jaču akciju”, ali i ga je od toga navodno odvratio šef Pentagona Džejms Matis, uz obrazloženje da bi to rizikovalo eskalaciju sukoba sa Rusijom, dok izvori iz Vašingtona navode da se Tramp “podsetio na činjenicu da se deo njegove izborne baze u SAD protivi dubljem uvlačenju u sirijski haos”.

Iako napad hemijskim oružjem, za koji je optužena vlast sirijskog predsednika Bašara el-Asada, nije dokazan i postoji mnogo spekulacija o tome da li se i šta tačno dogodilo, uz nezaobilazna poređenja sa slučajem “Račak”, kako stvari sada stoje, poslužio je svrsi zadovoljenja interesa gotovo svih strana.

“Sticajem okolnosti video sam taj napad iz Damaska. Vetar je duvao u pravcu centra grada. Da su korišćeni hemijski otrovi broj žrtava bi bio ogroman. Postoji još dokaza koji potvrđuju da se radi o scenariju koji je bio uvod da se opravda ovaj napad”, rekao je otpravnik poslova Ambasade Srbije u Siriji Milan Vijatović za Večernje novosti.

U prilog tome da situacija ne postane jasnija ide i izjava ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova. Preneo je da je francuski predsednik Emanuel Makron odbio da u razgovoru sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom pruži dokaze za krivicu Damaska za navodni incident u gradu Dumi. Spekulisalo se o desetinama mrtvih i stotinama zatrovanih.

Getty Images / Chris J Ratcliffe / Stringer

Kako bilo, SAD su još jednom dokazale da je njihov glas jači od glasa međunarodne zajednice, pošto, kao u slučaju Jugoslavije, ni ovoga puta nije postojalo odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da se izvede napad na Siriju. A tek su sednice tog tela bile poligon za "oštrenje jezika".

Činjenica da je napad zapadnjaka bio “kontrolisan” i da nije bilo stradalih, ide u prilog tvrdnjama da je postojao nekakav dogovor Moskve i Vašingtona.

Bombardovana su navodna postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja, iako postoje i glasovi da tu zapravo nije bilo ničega, te da su sirijske vlasti odavno informisale diplomatska predstavništva stranih zemalja da više ne postoji hemijsko oružje u toj državi.

“Sirija ne raspolaže hemijskim oružjem, posle potpisivanja sporazuma 2013. godine je uništila sva postrojenja za njihovu proizvodnju, a naoružanje i supstance su odavno predate. Zvaničnici su više puta to potvrdili našoj ambasadi, ka oi kolegama iz drugih zemalja”, rekao je Vijatović.

On je istakao i da je napad bio očekivan, da su bili poznati i vreme i mete, kao i da se znalo da će biti gađani vojni ciljevi.

Pobeda je upisana i na račun ruskog predsednika Vladimira Putina – oružje kojim je Moskva opremila Asadov režim je, bar prema tvrdnjama iz Damaska, neutralisalo veliki broj raketa koje su upućene ka Siriji, što daje za pravo zvaničnom Kremlju da glasno predstavi svoju vojnu superiornost.

“Sirijski predsednik je rekao da se sirijski narod više ne plaši od NATO snaga posle nedavnog bombardovanja. On je istakao da ima visoko mišljenje o ruskom oružju, koje je pokazalo nadmoć u odnosu na naoružanje agresora”, rekao je ruski poslanik Sergej Železnjak.

Getty Images / Christopher Furlong / Staff

Iz NATO su, pak, stigle izjave da su napadi SAD, Francuske i Britanije poruka Asadu, Rusiji i Iranu da napadi hemijskim oružjem nisu prihvatljivi, kao i da će posledica akcije biti “smanjenje mogućnosti novih hemijskih napada”.

Učešće Velike Britanije u celom sukobu je naišlo na oštre reakcije u domaćoj javnosti, prednjačio je lider Laburista Džeremi Korbin, koji je u nekoliko navrata upitao premijerku Terezu Mej, ali šefa diplomatije Borisa Džonsona da li postoji pravni osnov za napad na Siriju.

Ministar spoljnih poslova je rekao da je London uradio “moralno ispravnu stvar”, te da nisu u planu novi ataci.

Ipak, angažovanje Londona u ovom slučaju bi možda moglo gledati i kroz prizmu nedavne afere u vezi sa trovanjem bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i svesrdne podrške koju je Londonu tada pružio Vašington.

Priliku za dokazivanje snage dobio je i Emanuel Makron, predsednik Francuske, jedine evropske države koja je i nuklearna sila, ako poštujemo "pravila Bregzita".

U svetlu konstantnih problema sa kojima se suočava Evropska unija, te poziciji Nemačke i njene neprikosnovene liderke Angele Merkel, Makron je učešćem u napadu demonstrirao nameru da možda i preuzme poziciju moći u zajednici evropskih naroda.

“Ubedili smo Trampa da ne povlači vojsku iz Sirije”, rekao je Makron posle napada.

Portparol nemačke kancelarke Štefan Zibert je o celom slučaju kratko rekao da “niko nije zahtevao od Nemačke da učestvuje u vojnoj operaciji”.

Getty Images / Spencer Platt / Staff

Određenu uzdržanost u celom slučaju je pokazala Turska, koja se nije libila da izvrši kopnenu ofanzivu ka Siriji, ali iz striktno svojih razloga – obračuna sa Kurdima.

Za razliku od zvanične Ankare, iz izraelske i iranske prestonice su stizale možda i najozbiljnije opaske, upućene na račun Moskve i Vašingtona, a iz Tel Aviva je poslata poruka i da je Izrael “slobodan da deluje protiv iranskog vojnog establišmenta u Siriji, koji preti bezbednosti Izraela”.

Pobednikom “rata” se može smatrati i sirijski predsednik – “preživeo” je i ove udare sa Zapada, te dodatno učvrstio svoju poziciju, uz veliku podršku saveznika iz Moskve i Teherana, a uprkos žestokim tvrdnjama američkog predsednika koji se nije libio da ga nazove i životinjom.

“CIA i Pentagon žele da zadrže Iran i Rusiju van Sirije, ali jednostavno nema načina da se to uradi. Napravili smo rat u Siriji, 500.000 ljudi je ubijeno, 10 miliona je raseljeno... I tada sam rekao i sada kažem, nema načina da se Asad sruši, napraviće se haos. Molim Trampa da beži odatle. To je bio njegov instinkt, to je rekao ranije, ali je ceo establišment, uključujući i medije, govorio da je to neodgovorno. Njegov instinkt da pobegde odatle je bio dobar. Dosta smo štete napravili za ovih sedam godina“, rekao je profesor Univerziteta Kolumbija Džefri Saks.

U rušenju Asada zvanični Pariz poziva u pomoć Moskvu, navodeći da sirijski lider “blokira politički proces za izlazak iz krize i da Rusija treba da izvrši uticaj na njega”.

Poziciju sirijskog lidera je komentarisao i bivši zvaničnik Pentagona i Stejt departmenta Ilan Goldenberg, koji je naveo da je agresivna akcija protiv Asada bila moguća pre angažovanja Rusije u Siriji, 2015. godine kada se njegova vlast “ljuljala”.

“Tužna istina je da su Asad i njegovi ruski i iranski saveznici dobili građanski rat, i najveći deo stanovništva i urbanih centara pod njihovom je kontrolom. Svrgavanje Asada u ovom trenutku zahtevalo bi veliku američku vojnu intervenciju, verovatno ubacivanje kopnenih snaga i direktnu konfrontaciju s Rusijom, a i tada bi se rat produžio za više godina, a na štetu sirijskog naroda", rekao je Goldenberg.

Spasoje Veselinović