Neće rima pomoći da "bude beba", nego sistem

“Dosta reči, nek zakmeči“ jedan je od slogana koji bi trebalo da podstakne rađanje u Srbiji. Posle žestokih kritika javnosti – slogani ostaju, ali je prilično nejasno hoće li biti korišćeni.

Nevena Zdravković
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Jelena Ćeriman sa Instituta za filozifiju i društvenu teoriju za B92.net objašnjava da nijedan od pobedničkih slogana ne cilja na složen splet društevnih faktora koji čine glavnu barijeru rađanju dece.

Ministarstvo kulture i Savet za populacionu politiku objavili su prošle nedelje slogane za podsticanje rađanja u Srbiji. Umesto planirana tri, nagrađeno je šest. Odlikuje ih rima, u nekima ima i imperativa, a Ministarstvo smatra opravdanim deo kritika.

Prvo mesto podelili su slogani “Ljubav i beba – prvo što nam treba“ i “Rađaj, ne odgađaj“, na drugom mestu su “Mama – neću sama, tata – hoću brata“ i “Dosta reči, nek zakmeči“, a na trećem “Čuda se ne dešavaju, čuda se rađaju“, kao i “Nek se deca rađaju i lepe stvari događaju“. Za tvorce ovih rima predviđena je nagrada u iznosu od 275.000 dinara.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je bila u žiriju koji je birao pobedničke slogane, najavila je krajem prošle godine da će 2018. početi da se sprovodi Strategija za podsticanje rađanja. Prema njenim rečima tada, bolja demografska budućnost Srbije je pre svega vezana za stimulisanje i olakšavanje pozicije žene.

Konačan izbor napravio je žiri u kom su bili ministarka zadužena za demografiju Slavica Đukić Dejanović, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović, šef kabineta ministarke Đukić Dejanović Nikola Jovanović, direktorka IAA Serbia (Međunarodna asocijacija za advertajzing) Jelena Ivanović i Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja, koji je predsednik Komisije.

Prvi korak ka tome nije prošao kako treba. Slogane mnogi smatraju uvredljivim za žene, te navode da su potpuno promašili temu.

“Istraživanja o mladima i roditeljstvu pokazuju da strukturalni aspekti svakodnevnog života čine osnovu razmatranja odluka o roditeljstvu. Ovde spadaju mogućnosti zaposlenja, količina resursa materijalne i nematerijane prirode koje pojedinci poseduju, kontinuiranost podrške sistema porodicama i pojedincima, na prvom mestu ženama, te s tim u vezi osećaj perspektive i mogućnosti planiranja budućnosti. Ovi slogani upravo potkrepljuju negativna gledišta o ženama, kao i kulturu koja negativno gleda na sve koji se usled niza društvenih ili individualnih činioca odlučuju ili su primorani na odlaganje rađanja ili na nerađanje dece“, navela je Jelena Ćeriman.

Inače, kako je nedavno objavljeno na portalu “Global politiks“, Srbiju, kada je u pitanju broj stanovnika, čekaju sumorne prognoze. Prema objavljenim podacima, do 2050. broj stanovnika u našoj zemlji biće za trećinu manji. Mogu li onda ovakvi slogani da utiču na natalitet?

“Smatram da ovakav tip akcije ne može podstaći rađanje, o čemu uostalom svedoče i reakcije javnosti. Naprotiv, neophodna je sistemska, kontinuirana i integrisana akcija u pravcu snažne podrške porodicama, roditeljima i deci, u pravcu poboljšanja opšteg životnog standarda“, navodi Ćeriman.

U tom smislu, kako kaže, prioritet bi trebalo da predstavlja razvoj humanog kapitala zemlje posmatrano kvalitativno, a ne numerički.

“To bi značilo povećan pristup zdravstvenim i socijalnim ustanovama, ustanovama kulture, mogućnostima obrazovanja i usavršavanja, kao i kvalitetnog provođenja slobodnog vremena, povećanje stopa zaposlenosti, smanjenje nasilja nad ženama i devojčicama, te pre svega promena kulture u kojoj je prirodno da su očevi 'pomažući' roditelji, a da su žene u lošijoj poziciji u poređenju sa muškarcima u braku, porodici, kao i u sferi rada“, dodala je ona.

Pročitajte još:

"Svi Srbi pod jednom šljivom" - mit ili brojke?

Fakultet i beba? "Pa, pogledajte cenu hrane i školarinu"

Jedan od nagrađenih slogana “Mama – neću sama, tata – hoću brata“ mnogi smatraju neprihvatljivim jer naglasak stavlja na rađanje muške dece. Jelena Ćeriman kaže da je saglasna da sročeni slogani pred žene stavljaju zahtev za reprodukcijom nacije u kojoj vlada muški princip.

“Iz datih imperativa treba izvući jedan jedini zaključak – o neophodnosti revizije trenutne populacione politike, ali i kulture nasilja prema ženama i devojčicama u našem društvu“, zaključila je ona.

Među kritičarima se posebno istakla potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je navela da slogani “javno sramote žene“, te da niko nema pravo da naređuje ženama da rađaju, niti da okrivi žene za stopu nataliteta.

“Većina izabranih slogana u ovoj akciji jednostavno stavlja obavezu ženama, tačnije imperativ da rađaju decu što, uverena sam, može samo da izazove kontraefekat“, rekla je ona.

Oglasila se i premijerka Ana Brnabić koja je rekla da slogani nisu u njenom stilu, te da bi “ona to drugačije“.

Inače, slogani koji bi trebalo da podstaknu rast nataliteta nisu novitet u svetu. Verovatno najpoznatiji primer dolazi iz Danske. Agencija “Spies Travel“ napravila je pre nekoliko godina reklamu sa sloganom “Uradi to za mamu“, apelujući da mladi što pre stvaraju potomstvo, kako bi svojim roditeljima podarili unuke.

“Danski sistem je pod velikim pritiskom. Ne rađa se dovoljno beba i to nas sve brine. Ipak, oni koji najviše brinu su majke, koje možda nikada neće dočekati unuče“, kažu u reklami koja prikazuje stariju ženu kako mašta o unucima. Devet meseci kasnije, statistika je pokazala da je kampanja urodila plodom.

Ministar kulture i informaisanja Vladan Vukosavljević objasnio je da slogani ne rešavaju problem depopulacije, da neće biti korišćeni u kampanji, već su samo mali pomoćni alat koji može da pomogne. Kako je rekao, “niko razuman” ne može da računa da će slogan sam po sebi koliko god bio “simboličan ili duhovit” da opredeli ljude de rešavaju ovako važno pitanje.

“Individualno pravo svakog pojedinca je da odlučuje o stvaranju svoje porodice. Slogani su samo mali pomoćni alat, trešnja na šlagu na torti”, rekao je Vukosavljević.

Poziv za izradu slogana kod nas raspisan je na predlog Saveta za populacionu politiku, a predlozi su stigli iz cele Srbije. Inače, Ministarstvo kulture i informisanja je nakon upućenih kritika preciziralo da “nijedan od predloga ne zadovoljava potrebu da jedna poruka identifikuje složenost problema“, te da je zbog toga izabrano šest slogana koji su “najprihvatljiviji od ponuđenih“. Slavica Đukić Dejanović navela je da slogan mora da bude podsticajan, da ima poruku, da bude zvučan i da će “ipak profesionalci morati da rade“.

Nevena Zdravković

Info

"Desnice uvis" – da li se čeka novi "slučaj Maksimović"?

Umesto podsećanja na tragičnu smrt proslavljenog glumca Dragana Maksimovića, koji je brutalno pretučen 2001. godine samo zato što su “mladići obrijanih glava mislili da je Rom“ – udarna vest 4. februara 17 godina kasnije bio je skup simpatizera predsednika kvislinške srpske vlade Milana Nedića u Beogradu.

Tema dana ponedeljak 5.02. 13:05 Komentara: 66

Pokret ili čovek – čiji je Beli?

Rastanak mladenovačkog pokreta Samo jako i Luke Maksimovića, koji je tumačio lik Ljubiše Belog Preletačevića na lokalnim izborima, a potom i u trci za predsednika Srbije, naveo je deo javnosti da konstatuje da je i “ova dobra priča propala“.

Tema dana utorak 30.01. 19:45 Komentara: 103
strana 1 od 3 idi na stranu