"Svi Srbi pod jednom šljivom" - mit ili brojke?

Jedna američka studija pokazala je da su ljudi koji imaju četvoro i više dece zadovoljniji životom od roditelja koji su se odlučili za samo jedno dete. Sudeći po statističkim podacima za našu zemlju, Srbi u američka istraživanja ne veruju.

Alarmanti podaci Zavoda za statistitiku Republike Srbije pokazuju da je protekle godine u našoj zemlji rođeno samo 64.734 beba, što je najmanje novorođenčadi od Prvog svetskog rata. Iste godine umrlo je 100.834 ljudi, što znači da je Srbija izgubila grad veličine Negotina.

U periodu od 2005. do 2015. godine broj stanovnika je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 383.000.

U prilog trendu negativnog prirodnog priraštaja idu i podaci da je u Srbiji skoro milion neženja i više od 700.000 neudatih žena.

Prema popisu stanovništva iz 2011, trećinu samaca čini čak 380.000 momaka i 243.000 devojaka starosti između 25 i 40 godina, period u kojem se najčešće formira porodica.

Demografi predviđaju da će se kriza rađanja nastaviti i intenzivirati u vremenu koje dolazi.

Svoje sumorne procene baziraju na činjenici da se nastavljaju intenzivne migracije mladih osoba od kojih se očekuje da popravljaju natalitetnu statistiku nacije, ali i na podatku da sve veći broj bračnih parova odlaže roditeljstvo i ostaje samo na jednom detetu, dok je broj abortusa i dalje veoma zabrinjavajući.

Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka koji su se čuli na okruglom stolu pod nazivom “Bela kuga u Srbiji – kako je nastala i kako je sprečiti”, koji je nedavno organizovao Odbor za humanu reprodukciju Srpske akademije nauke i umetnosti.

“Depopulacija je realnost i neposredna budućnost Srbije. Naša zemlja sredinom veka će biti zemlja sa malobrojnijom i starijom populacijom nego što je danas. Na osnovu rezultata različitih istraživanja možemo prognozirati da će se kriza rađanja u Srbiji ne samo nastaviti, već i produbiti u vremenu koje dolazi. Zbog toga je neophodno poboljšanje opštih društvenih uslova i snažan politički odgovor u cilju podsticanja rađanja”, istakla je dr Mirjana Rašević, direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, prenela je “Politika”. A politički odgovor koji je Vlada Srbije prvi put usvojila 31. januara 2008. godine kao dokument pod nazivom Strategija podsticanja rađanja ostao je manje-više mrtvo slovo na papiru.

Savet za populacionu politiku Vlade Srbije doneo je odluku o potrebi revizije aktuelne strategije i sada se najavljuju nove mere.

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da će naredne godine za taj resor biti izdvojeno 600 miliona dinara.

Prema njenim rečima, 2018. godina će biti godina medijske kampanje.

"Nećete zaustaviti migracije iz Srbije potpuno, ali ako manji broj ljudi odluči da ode, jer su ekonomski uslovi bolji, a na tome čitava država radi, ima velikih šansi da Srbija postane atraktivna za investitore, zapošljavanje, da radna emigracija bude manja, da naša dijaspora ne bude svake godine veća", rekla je Đukić Dejanović.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović nedavno je najavila i da se novim Građanskim zakonikom predviđa da majke imaju nadoknadu za treće dete do njegovog punoletstva. Kada je reč o problemu povećanja populacije nije važna samo finansijska podrška, i kako navodi Đukić Dejanovićeva važna je i svest da "treba da nas bude više".

"Ženu koja donosi odluku morate motivisati olakšicama, jer ako ona bude profesionalno angažovana, u kompeticiji sa kolegama, želi da napreduje, ne možemo očekivati da rađa i svega se odrekne. Mora imati benefite i mislim da se prave dobri koraci, imamo zakon o finansijskoj podršci porodici, postojeće zakonske odredbe, naša žena je 365 dana na porodiljskom odsustvu, a to odsustvo može uzeti i otac", kaže Đukić Dejanović.

Pored toga, navodi ministarka bez portfelja, treba raditi na jačanju partnerske uloge u odgoju dece, što žene očekuju.

"Sa poslodavcima radimo, ali želimo mnogo više da radimo na tome da imaju razumevanja u usklađivanju posla i roditeljstva", navela je i dodala:

"Bez obzira koliko je žena obrazovana i moderna, ona je u Srbiji ostala stub porodice, na nju se oslanjaju roditelji, pa čak i komšije i rođaci, za razliku od muškarca, koji očekuje da njega svi podržavaju i to će morati da se menja; u tim promenama žena treba da preuzme dominantnu ulogu".

A da bi Srbija pobedila belu kugu, možda je ipak potrebno da poverujemo u istraživanje pomenuto na početku.

"Mi u ovom momentu imamo 52 odsto žena sa jednim detetom, a da bi došlo do obnavljanja, potrebno je da 11 odsto žena u reproduktivnom periodu ima jedno dete, 44 odsto dvoje dece, 45 odsto troje", rekla je ministarka.