Fakultet i beba? "Pa, pogledajte cenu hrane i školarinu"

Kako reći roditeljima? Kako polagati ispite? Kako izdržavati dete? Za studentkinje koje su ostale u drugom stanju pritisak postoji sa svih strana. Država navodi da će pružiti podršku mladim trudnicama, ali da li je roditi bebu i završiti studije u Srbiji nemoguća misija?

Nevena Zdravković
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

U Srbiji je u 2016. godini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u kategoriji “zanimanje majki: učenici, studenti” zabeleženo rođenje 856 beba. Cilj je, kako je rekla ministarka Slavica Đukić Dejanović, da što više studentkinja koje su ostale u drugom stanju država podrži u odluci da rode.

Milica je prvo dete rodila na završnoj godini, drugo na master studijama. Za B92.net priča da fakultet i beba nisu nemoguća misija, ali da to nosi pregršt odricanja.

“Polaganje ispita bila je trka sa vremenom. Beba mala, još uvek je dojim, ostavljam mleko, jurim na autobus, žurim da što pre završim i vraćam se. Mama je morala da uzme odmor da bude sa bebom dok ja učim, pošto je raspored ispita bio otprilike svaki drugi dan“, priča ona.

Nedavna poseta ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu uzburkala je javnost zbog pogrešno prenete izjave koju je dala tom prilikom. “Preciziranje“ iz kabineta stiglo je dan kasnije.

Đukić Dejanovićeva, naime, nije rekla, kako je preneto u medijima, da je “cilj da bude što više roditelja među studentima“, već da što više studentkinja koje su ostale u drugom stanju “podrži u odluci da rode“.

“Ministarka je tom prilikom izjavila da je cilj da studentkinje koje su ostale u drugom stanju imaju podršku i zdravstvenog sistema i celokupnog društva kada odluče da zadrže trudnoću. Da bi se on postigao, mora se raditi i na jačanju svesti, ali i na poboljšanju čitavog seta usluga koji treba da bude podrška mladim roditeljima“, navodi se iz kabineta Slavice Đukić Dejanović.

Prva stanica studentkinja uglavnom je Studentska poliklinika. Sanja Dimitrijević sa Poliklinike kaže da, iako oni jesu ti koji propagiraju rađanje i roditeljstvo, to ne treba da bude “po svaku cenu“.

“Roditi dete je individualna stvar svakog pojedinca i niko ne bi trebalo da se meša sa strane. Jako je važno da studentkinja ima podršku partnera i porodice tokom trudnoće, bez toga nema govora ni o kakvoj trudnoći. Sve one su jako uplašene, njihova osnovna dilema je da li će uspeti da završe fakultet uz obaveze koje nosi beba. Ako nema takve podrške partnera i porodice, takve trudnoće se prekinu. One su nezaposlene i zavise od svoje porodice, tako da apsolutno nema nikakve motivacije sa te strane, ni od koga, osim od porodice“, rekla je ona.

Jovana Blagojević za B92.net kaže da kao studentkinja koja je ostala u drugom stanju nije imala nikakvu novčanu naknadu.

“Kad pogledamo troškove koje jedan student ima, šta da radi ako zatrudni? To znači da joj je potreban posao ili nečija finansijska pomoć. A kako da radi kad je trudna? Da ne pričam o cenama pregleda, lekovima za trudnice i stvarima za bebe“, priča Jovana, koja je diplomirala mesec dana nakon porođaja, dok je beba bila u inkubatoru.

Sa njom je saglasna i studentkinja Jovana Branković, majka dečaka.

“Nije nemoguće studirati i imati bebu, ali ako pogledate samo cene dečje opreme, hrane za bebe, a na sve to dodate previsoke školarine i troškove studiranja, shvatićete da biti mama i studentkinja jeste finansijski jako teško“, navodi ona.

Iz kabineta ministarke navode da je trenutno u skupštinskoj proceduri predlog Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, kroz koji država pomaže majkama.

“Žena sama odlučuje o tome da li će zadržati trudnoću, a činjenica je da je za odluku zaista potrebna podrška partnera, porodice i države. Konkretno, država mora i na tome da radi, da obezbedi niz usluga, od dobre zdravstvene zaštite, preko usluge za pomoć u nezi i kasnije za čuvanje deteta“, navodi kabinet ministarke.

Na fakultetima za studentkinje koje su zatrudnele nama previše opcija. Jedna od njih je zamrzavanje godine, za šta mogućnost imaju u suštini svi studenti.

“Fakultati bi umesto zamrzavanja godine trebalo da imaju neki rasterećeniji program. Ja nisam htela da gubim celu godinu, ali bi mi značilo da sam imala neki malo lakši raspored“, kaže Milica.

Važna stvar koja mladim majkama nedostaje jeste informisanost. Kao studentkinje koje su najčešće uplašene kada saznaju da su u drugom stanju, a onda i nakon porođaja, nisu dovoljno upućene u to da li kao nezaposlene majke imaju pravo na novčanu naknadu ili na upisivanje deteta u vrtić. Novčana naknada za rođenje prvog deteta iznosi oko 38.000 dinara. Isplata se čeka u nekim slučajevima i duže od dva meseca.

Ministarka je pružila podršku projektu “Akademska beba“, koji se od 2013. godine sprovodi radi podrške i pomoći budućim roditeljima – studentima. Od 2012. pružena je podrška za održavanje 800 trudnoća.

Kako tvrde, studentkinjama koje u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata vode trudnoću dostupne su usluge pregleda i laboratorijske potvrde trudnoće, redovne mesečne kontrole bez zakazivanja, ultrazvučni pregledi, kao i psihofizička priprema i saveti o ishrani.

Kao što je već pomenuto, Republički zavod za statistiku u 2016. godini, u kategoriji zanimanja majke: učenici studenti, beleži rođenje ukupno 856 beba. Kako su za B92.net naveli u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu, studija o tome koliki broj studentkinja izvrši abortus ne postoji.

Na sajtu "Akademska beba" stoje i podaci Zavoda u Novom Sadu od 2011. godine o broju studentkinja kod kojih je dijagnostifikovana trudnoća. Podaci iz 2014. pokazuju da je kod 152 devojke utvrđena trudnoća, a da se nakon porođaja njih 43 javilo na pregled. Uz podatke stoje i napomene da se ne odluče sve devojke za trudnoću i ne završe se sve trudnoće porođajem, a takođe se ne jave sve porodilje na kontrolni pregled.

Koliko njih posle porođaja završi školovanje – takođe nije poznato.

Nevena Zdravković

strana 1 od 3 idi na stranu