Važno je zvati se "antisistemski" (i davati šokantne izjave)

U proteklih nekoliko nedelja videli smo izbore u Nemačkoj, Austriji i Češkoj na kojima su dobre rezultate ostvarili kandidati poznati po kontroverznim izjavama i sumnjivim prošlostima. Deluje da je jedna reč ključna - antisistemski (čak i ako partija nije zaista takva).

Slobodan Maričić
Podeli
Okamura. Foto: GettyImages
Okamura. Foto: GettyImages

Poslednji u nizu izbora održani su u Češkoj i to dva dana, u petak i subotu, a najviše glasova osvojila je stranka “Ano” milijardera Andreja Babiša, poznatog javnosti kao “češki Tramp”.

Druga je bila konzervativna Građanska demokratska stranka, treći su kroz cilj prošli Pirati, a na četvrtom je bio najveći bauk izbora - ekstremistička stranka Sloboda direktna demokratija biznismena Tomija Okamure.

Mediji navode da je Babiš uspeo da ubedi birače da predvodi antisistemsku stranku, iako je ANO poslednje četiri godine bila u vladi, a Babiš ministar i vicepremijer.

Babić bi tako mogao da postane prvi češki premijer koji je zvanično optužen i krivično gonjen zbog mahinacija sa evropskim fondovima, kao i prvi premijer koji je bio agent komunističke tajne policije StB.

Međutim, mnogo veći problem bio je Tomio Okamura, lider stranke koji traži zabranu islama, izbeglica i izlazak Češke iz Evropske unije. Njegova Sloboda direktna demokratija osvojila je manje glasova nego što se na početku očekivalo pre svega zbog glasača iz Praga i većih gradova.

Okamura je na primer pozivao Čehe da šetaju svinje pored džamija i prestanu da jedu kebab: "Želimo da zaustavimo islamizaciju Češke, želimo nultu toleranciju prema migraciji".

Babiš. Foto: GettyImages
Babiš. Foto: GettyImages

Njegova majka je Čehinja, a otac Japanac. Odrastao je u obe zemlje, a kasnije je u Japanu prodavao kokice u bioskopima i vodio putničku agenciju koja je plišane igračke klijenata vodila u obilaske po Češkoj.

Rojters navodi da Okamura pre 2015. nije pripadao ekstremnoj desnici i da je 2011. bio u žiriju za izbor “Mis strankinje” na kojem su učestvovale imigrantkinje u Češkoj.

Dve godine kasnije je objavio sliku svoje devojke Čehinje u islamskoj odeći prilikom ulaska u džamiju u Londonu, nazivajući to "finim iskustvom".

Inače, mediji ističu i jedan paradoks sedmih parlamentarnih izbora u samostalnoj Češkoj – birači su u trenutku pojačanih bezbednosnih strahova i ksenofobije, ne samo od izbeglica i muslimana, već i od radnika iz Ukrajine i sa Balkana, a čime desnica veoma dobro rukuje, glasali za dvojicu imigranata - Slovaka Andreja Babiša i Tomija Okamuru.

Na birališta su prošle nedelje izlazili i Austrijanci.

Austrijska narodna partija (OVP) Sebastijana Kurca osvojila je 31,5 odsto glasova, a drugo mesto su gotovo podelili socijaldemokrate Kristijana Kerna (SPO) i kontroverzna Slobodarska partija (FPO) Hajnca-Kristijana Štrahea sa 26,5%.

Međutim, jasno je i ko je tu pobednik, a ko gubitnik – SPO je u odnosu na prošle izbore zabeležio blagi pad, dok je FPO osvojio pet odsto više.

Štrahe. Foto: GettyImages
Štrahe. Foto: GettyImages

Glavni komentar nakon objavljivanja rezultata jeste da je Austrija skrenula još više udesno i deluje da će novu vladu OVP napraviti upravo sa kontroverznom FPO, čiji je lider Hajnc-Kristijan Štrahe poznat po čvrstoj retorici i populističkim izjavama.

Štrahe je, na primer, izjavljivao da je Evropa “lepi, hrišćanski kontinent” i zalagao se za to da Evropa dobije vojsku sa nuklearnim naoružanjem.

"Moramo i možemo očekivati da svi koji žele da dođu u Evropu poštuju našu tradiciju, veru, običaje i kulturu. To mora da važi za sve Evropljane, a ko neće da prihvati naša pravila igre nema šta da traži na ovom kontinentu”, izjavio je jednom Štrahe.

Portal "Politiko" je već postavio pitanje da li će posle Viktora Orbana u Mađarskoj, inadžijskog konzervatizma PiS u Poljskoj i "nadiruće pretnje" AfD u Nemačkoj, Evropa dobiti još jedan izvor pritiska na evropski odnos prema granicama, izbeglicama i migracijama, ali i samoj sebi.

Osim toga, upravo je AfD bio glavni pobednik na izborima za Bundestag krajem septembra u Nemačkoj.

Demohrišćani Angele Merkel osvojili su 33,2 odsto glasova, drugi je SPD sa 20,8 odsto glasova, a "pobednici" izbora su AfD sa 13,1%. Demohrišćani su tako osvojili 8% odsto manje, SPD 5,5% manje, a AfD-a čak 8% više glasova nego ranije i imaće 94 od ukupno 709 poslanika.

AfD. Foto: GettyImages
AfD. Foto: GettyImages

Većina njih je nepoznata čak i nemačkoj javnosti, ali ih sve uglavnom znaju po verbalnim ispadima, revizionističkim stavovima o nacističkom periodu, antimuslimanskim tvrdnjama...

Na primer, potpredsednica stranke i šefica berlinskog AfD-a Beatriks fon Štorh je kancelarki Angeli Merkel u jednoj TV emisiji predložila da emigrira u Čile pre nego što je, kako kaže, narod protera iz Nemačke, a na društvenim mrežama se tokom izbegličke krize proslavila zahtevom da nemačka granična policija puca na žene i decu.

Takođe, lider AfD u Lajpcigu Zigbert Doers na svom automobilu ima tablice na kojima piše “AH 1818“ - “AH“ su inicijali Adolfa Hitlera, dok je broj 18 na neonacističkoj sceni takođe šifra za nacističkog lidera, s ozbirom na to da su u nemačkoj abecedi slova A i H na prvom i osmom mestu.

Kada su to primetili novinari, Doers je izjavio da sve to slučajnost.

Tu su i Vilhem fon Gotberg koji je u svojim esejima za Holokaust tražio izvinjenje Poljske i Češke zbog proterivanja Nemaca nakon Drugog svetskog rata, kao i “mladi lav” Sebastijan Munzenmajer kojem se trenutno sudi zbog optužbe da je sa grupom huligana pretukao i pokušao da opljačka nekoliko navijača suparničkog kluba.

A ukoliko zagrebemo samo malo dalje u prošlost naletećemo na i još nekoliko primera - na antisistemskom talasu do pobeda na izborima došli su i novi predsednik Francuske Emanuel Makron, kao i predsednik SAD Donald Tramp.

Slobodan Maričić

Info

Srbi o Kosovu, svet o nuklearkama

Ritam događaja koji nam je priredila godina za nama najavljuje nastavak, ali i kulminaciju pojedinih okolnosti u 2018. Kako je najavljeno, već na proleće se mogu očekivati poneki prelomni momenti, izjašnjavanja o vitalnim pitanjima, kako u domaćim, a jednako tako i u regionalnim, kontinentalnim i svetskim prilikama.

Tema dana ponedeljak 1.01. 17:02 Komentara: 5

"Svi Srbi pod jednom šljivom" - mit ili brojke?

U Srbiji prema proceni Republičkog zavoda za statistiku živi tek nešto više od sedam miliona stanovnika, a poslednjih godina sve češće čujemo da naša zemlja godišnje izgubi po jedan grad srednje veličine. Ukoliko se taj trend nastavi, da li će se obistiniti da će “svi Srbi stati pod jednu šljivu”?

Tema dana ponedeljak 25.12. 11:34 Komentara: 64
strana 1 od 98 idi na stranu