Info / 24

Makedonski rebus – "rat" demokratije i nacionalnog interesa

Nestabilnost je atmosfera u kojoj Makedonija živi više od jedne decenije, a kulminacija se dogodila upadom demonstranata u Sobranje.

P.Zlatić S.VeselinovićIzvor:
Tanjug/AP

Desetogodišnja vladavina Nikole Gruevskog je kao rezultat donela nezadovoljstvo građana koji su se na dugoočekivanim parlamentarnim izborima izjasnili za mogućnost promene vlasti, podstaknuti kampanjom koju je vodio Zoran Zaev.

Paralelno sa boljkama "zemalja u tranziciji", stabilnost Makedonije godinama unazad se vezuje i za "albansko pitanje". I tranzicija i pitanje suživota Makedonaca i Albanaca su se sudarili na prošlogodišnjim izborima, koji ne dobijaju epilog, iako su na papiru čisti.

VMRO-DPMNE je osvojio 51 mesto u Sobranju, opozicioni SDSM 49, a pored njih u poslaničke klupe su ušle čak četiri albanske liste, od kojih su se dve prvi put pojavile na parlamentarnim izborima.

Dotadašnji partneri Gruevskog su mu ovog puta okrenuli leđa, pa iako je matematika naizgled bila prosta, većina se stvorila na drugoj strani, nakon dogovora drugoplasiranog Zaeva sa predstavnicima albanskih stranaka.

I tada je bilo jasno da će tenzije porasti, ali su demokratski principi i u tom slučaju jasni – ko ima većinu, trebalo bi da dobije mandat. Međutim, ne prvi put u ovoj deceniji na tlu Evrope je demokratija naišla na prepreku zvanu "nacionalni interesi".

Posao da prelomi stvar i da se uspostavi red u Makedoniji ima njen predsednik, Đorđe Ivanov, koji se od momenta kada mu je Zaev doneo 67 potpisa poslanika očigledno nalazi na prekretnici – da li poštovati demokratiju ili brinuti o nacionalnim interesima.

Tačka sporenja i račvanje na njegovom putu jeste status Albanaca u Makedoniji, odnosno percepcija da će nekada manjinski narod "preuzeti Makedoniju". Takva percepcija je dobila i svoje medijsko otelotvorenje u navodnoj "Tiranskoj platformi".

Ona se pojavila u političkom životu Makedonije mesecima posle završetka parlamentarnih izbora, kao dokument "pisan u drugoj državi". Jedno od brojnih pitanja koje ona otvara jeste kako bi se građani izjasnili da su imali u vidu da postoji takav dokument "o njihovom životu", uz sve što je pratilo njeno stvaranje.

Pokušaj "većine" da izabere predsednika parlamenta iz redova Albanaca je naišao na reakciju "naroda" – velika grupa demonstranata koji mesecima šetaju ulicama makedonskih gradova tražeći "Zajedničku Makedoniju" upala je u Sobranje i napala poslanike koji su glasali za izbor Talata Džeferija.

Tanjug

Uspon Zaeva je započeo otkrivanjem afere "prisluškivanje" i višemesečnim protestima na kojima se zahtevalo da Gruevski podnese ostavku, a sa njim i predsednik države Đorđe Ivanov, uz nameru da se formira vlada narodnog jedinstva koja bi pripremila održavanje parlamentarnih izbora.

Jedan uslov je usvojen –izjašnjavanje građana planirano za 5. jun je, uz blagoslov "međunarodnog faktora", pomereno za 11. decembar, a rezultat toga je šansa za Zaeva da sruši višedecenijsku vlast VMRO-DPMNE.

Za to mu je bila neophodna podrška albanskih lista, ali to nije moglo da se dogodi bez "uslovljavanja" i "kompromisa". U ovom slučaju, pred SDSM je stigla tzv. "Tiranska platforma", koja predviđa potpunu promenu sadašnjeg izgleda nekadašnje jugoslovenske republike.

Mediji su prenosili da su tri albanske parlamentarne stranke u Makedoniji usvojile su početkom godine zajedničku platformu za pregovore o formiranju makedonske vlade, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame.

"U zajedničkom saopštenju DUI, pokreta Besa i koalicije Alijansa za Albance, traži se, između ostalog, uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora oko imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.

Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje "genocid nad albanskim narodom u Makedoniji" u periodu 1912. do 1956. godine, prenela je makedonska televizija Telma.

Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.

Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije "makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom".

Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, "tako da oni odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost".

Traži se i usvajanje rezolucije u parlamentu kojom će se osuditi genocid nad Albancima u Makedoniji, sproveden od 1912. do 1956. godine, ali se u tom delu ne pominje da treba okriviti Srbiju za to, kao što su preneli mediji, a Zaev potom demantovao", pisali su mediji početkom godine.

Tanjug

Reakciju na to je imao i navodni "pokrovitelj cele akcije", premijer Albanije Edi Rama, koji je istakao da "tiranska platforma" ne postoji, već da postoji "stav Albanaca u Makedoniji" sa kojim zvanična Tirana nema nikakve veze, osim "male pomoći" koja im je pružena kroz dijalog.

Sve to je bio razlog (bar onaj koji je javnost videla na površini) da predsednik Ivanov odbije da poveri mandat za formiranje nove parlamentarne većine Zaevu, koji ga je prethodno izvestio da je, uz pomoć DUI i Bese, obezbedio podršku 67 od 120 poslanika.

U jeku rasprave o tome "šta je Tiranska platforma i da li ona postoji", oglasio se i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković, koji je istakao da taj dokument, sačinjen u stranoj zemlji, osuđuje i Makedonce i Srbe za navodni genocid nad Albancima u periodu od 1912. do 1956. godine.

"Ako taj zahtev dobije pravo građanstva, srpski narod u Makedoniji naći će se u nemogućem položaju. Ujedno će to dovesti i Srbiju u tešku poziciju. Sve je sporno, čak i integrisani granični prelazi prema Albaniji i Kosovu o kojima se ne priča mnogo, promena državnih simbola, uvođenja albanskog jezika u Ustav, što je uvod u federalizaciju države", objašnjava Stoilković.

U tom svetlu se krajem februara oglasio i Gruevski, poručio je Zaevu da je spreman da podrži manjinsku vladu SDSM, ukoliko ta partija odustane od "Tiranske platforme".

"Spremni smo da podržimo SDSM da formira manjinsku vladu ukoliko odustanu od zakona o jezicima, Tiranske platforme i predloga da se redefiniše i degradira Makedonija. Ukoliko Zaev toliko želi da bude premijer, pustićemo ga da implementira svoj program, onoliko dugo koliko ne ugrožava državne i nacionalne interese. Može da nas napada ako želi, ali ne i državu", rekao je Gruevski.

Ofanziva albanskih poslanika i prihvatanje njihovih zahteva od strane Zaeva je na ulice makedonskih gradova izvela hiljade građana, kroz pokret "Za zajedničku Makedoniju", koji podržava VMRO-DPMNE.

Višemesečni protesti su kulminirali posle odluke da većina kojoj nije poveren mandat izglasa Talata Džeferija za predsednika Sobranja, na sednici na kojoj to nije ni bilo na dnevnom redu. Zapravo, bilo je tek kao treća tačka, prve dve su volšebno preskočene. Veliki broj građana, ali i maskiranih osoba je ušlo u Sobranje i napalo poslanike "većine", uključujući i Zaeva koji je završio sa krvavom glavom.

Ovaj potez je usledio uoči dolaska u Skoplje američkog izaslanika Brajana Hojta Lija, koji je već boravio u makedonskoj prestonici i za koga se veruje da je "ključni čovek u pokušaju rešavanja duboke institucionalne krize".

Međunarodna zajednica priznaje Džeferijev izbor, kao i formiranje vlasti u kojoj će Zaev imati premijersku funkciju, dok Ivanov i dalje zahteva razgovore i pregovore. Oni su u ovom trenutku gotovo nemogući jer je "međunarodni faktor" doneo odluku, a Ivanovu ostaje sve manje "oružja u rukama" za odbranu "nacionalnog interesa".

Komentari 24
Čitajte
Pošalji komentar