Fraternité ili glasanje koje bi moglo "sve da s*ebe"

Fransoa Oland odlazi sa mesta predsednika Francuske posle jednog mandata, na čijem kraju se suočio sa nizom problema, terorističkim napadima, vanrednim stanjem u državi, ekonomskim poteškoćama, rastućom opasnošću od terorizma, migrantskom krizom i na kraju – porazima svojih saveznika.

On je prvi predsednik Francuske u istoriji koji se odrekao šanse da drugi put bude na čelu svoje države – ankete su pokazale da je njegova popularnost katastrofalno loša, tako da se odlučio za potez koji više nije tako stran – bolje u penziju kao predsednik, nego kao poraženi na izborima.

Odluka Britanaca da sebi dozvole luksuz izlaska iz Evropske unije je za posledicu donela totalni kolaps u zajednici evropskih država, koji se produbljuje svakom novom situacijom kada građani dobijaju šansu da iskažu svoj stav.

“Novu Evropu” je ka izlasku iz bunara trebalo da povedu tri lidera, Angela Merkel, Fransoa Oland i Mateo Renci. Ili je bar tako zvučalo u njihovim izjavama posle “spasonosnih” sastanaka koji na kraju nisu doneli ništa konkretno.

Poslednjepomenuti nije dočekao 2017. godinu na vlasti, Oland je se dobrovoljno povukao, dok se Merkelovoj smeši poraz od Martina Šulca, povratnika u nemačku politiku.

Od ukupno 11 kandidata u Francuskoj, dva su se izdvojila u finišu predizborne kampanje – Marin le Pen i Emanuel Makron. Problematično ponašanje oko porodice i njihovih izmišljenih poslova (a na račun poreskih obveznika) potpuno je srozalo šanse Fransoa Fijona, dok je u duelu levičara viđen pravi preokret – Benoa Amon je ulogu favorita prepustio "hologramskom" Žan-Liku Melanšonu.

Getty Images

Jedan od najvećih problema u Francuskoj je velika nezaposlenost, koja je na oko 10 odsto i osma je najveća u državama članicama Evropske unije – to praktično objašnjeno znači da je svaki četvrti Francuz mlađi od 25 godina bez posla.

Ekonomija nije uspela da se oporavi na pravi način od velike krize iz 2008. godine, a vodeći kandidati ističu da u tom sektoru treba sprovesti duboke reforme. To je prvenstveno tema za socijaliste i "levo krilo", koje će morati mnogo toga da uradi kako bi se vratilo na poštovanje svojih osnovih ideoloških principa.

To nije uspeo da uradi Oland, jednostavno, okolnosti su bile jače od njegovog političkog i liderskog kapaciteta i time je dozvolio desničarima i populistima da na krilima sunovrata tradicionalnih ideja promovišu svoje zamisli.

One su nužno u vezi i sa problemima bezbednosti države, kao i sa migracijama – pristalice lakih reči za teška rešenja mogu da nađu pristalice za to, govoreći da "proterivanjem onih drugih rešavaju i problem nezaposlenosti, jer ti drugi neće Francuzima uzimati poslove, kao i problem bezbednosti, jer ti drugi obično izazivaju nestabilnost".

Prognoze koje su se pokazale kao potpuno netačne, u slučajevima Bregzita i pobede Donalda Trampa, navele su anketare u Francuskoj da se dobro zamisle i da ne izleću sa ocenama i procenama, zbog kojih bi kasnije mogli da se suoče sa krizom kredibiliteta.

"Za razliku od Velike Britanije ili SAD, u Francuskoj se ankete zasnivaju na poslednjim izborima, koji su bili 2012. Pre pet godina su birači, grubo rečeno, glasali pola desno i pola levo. Danas stvari stoje sasvim drugačije. Dakle, mi smo u opasnosti da u Francuskoj doživimo veliko iznenađenje", rekao je generalni direktor Instituta za istraživanje javnog mnjenja SCP komjunikejšn u Parizu Stefan Vanih.

Marin Le Pen (Getty Images)

Oni koji su bili spremni da istaknu svoje prognoze naveli su da je za drugi krug viđen okršaj liderke Nacionalnog fronta Marin le Pen i čoveka koji je podneo ostavku na mesto ministra za ekonomiju i industriju u kabinetu Manuela Valsa - Emanuela Makrona.

Treba napomenuti da je Vals podneo ostavku na premijersko mesto kako bi učestvovao na unutarstranačkim izborima u Socijalističkoj partiji, ali je tu doživeo težak poraz od Benoe Amona.

O naslednici dinastije Le Pen se manje-više sve zna i ona je sasvim otvorena u svojim izjavama i u načinima na koje iznosi stavove. Od preuzimanja kormila stranke 2011. godine i trećeg mesta na predsedničkim izborima neposredno zatim, dovela je Nacionalni front do statusa "najvećeg neprijatelja evropskih vrednosti".
Krajem 2015. godine u prvom krugu regionalnih izbora je njena partija bila na samom vrhu, ali se situacija promenila u "drugom poluvremenu", kada su se ujedinile proevropske snage i porazile je – sva je prilika da će se to dogoditi i drugom krugu predsedničkih izbora.

Procenjuje se da u nedelju 23. aprila može da dobije između 21 i 26 odsto glasova, s tim što je važno napomenuti da njena popularnost pada kako se bliži izborni dan.

Na rejting Le Penove utiče i situacija u vezi sa Evropskim parlamentom i zahtevom francuskog Državnog tužilaštva da se liderki Nacionalnog fronta ukine evroimunitet, zbog istrage o navodnim lažnim poslovima koje su obavljali njeni saradnici u tom telu.

Teoretičari zavere bi konstatovali da se taj zahtev nije pojavio slučajno i to u trenutku kada jedna od ključnih članica Evropske unije odlučuje – da li će i ona udariti na temelje Evropske unije ili će se potruditi da ih održi koliko-toliko čvrstim.

Emanuel Makron (Tanjug/AP)

Ličnost uz koju bi mogla da stane "svakolika, evropska Francuska" je Makron, koji kao 39-godišnjak ima šansu da postane najmlađi predsednik u istoriji Francuske republike. Nikada nije bio poslanik i nikada nije trčao izbornu trku, a do 2014. godine je bio Olandov ekonomski savetnik.

Njegov pokret, simboličnog naziva "U pokretu" u francuskoj javnosti se ne ocenjuje ni kao levičarski ni kao desničarski, međutim "Makronov zakon" kojim je dozvoljavao prodavnicama da budu otvorene i nedeljom, na tradicionalni neradni dan, učinio je njegovu poziciju u socijalističkoj vladi neodrživom, posle čega je usledila ostavka i objava predsedničke kandidature.

Zalaže se za korišćenje obnovljivih oblika energije, modernizaciju, smanjenje nezaposlenosti na sedam odsto, u odnosu na sadašnjih 9,7, zabranu korišćenja mobilnih telefona u školama za mlađe od 15 godina i uvođenje "propusnice za kulturu" za 18-godišnjake u vrednosti od 500 evra.

Ankete pokazuju da ima prilično stabilno glasačko telo, a u poslednjim istraživanjima, rađenim u izbornoj nedelji, našao se ispred Le Penove, dok je u zenitu popularnosti imao preko 25 odsto.

Da prljava kampanja postoji uvek i svuda, na svojoj koži je osetio Fransoa Fijon, nekadašnji premijer i višestruki ministar, koji najpre imao borbu za nominaciju, iz Republikanske partije, gde je pobedio Nikolu Sarkozija i Alena Žipea, ali to nije bilo najgore što je moglo da ga zadesi.

Posle trijumfa "u svom dvorištu" Fijon je postao izraziti favorit, sve do momenta kad je otkriveno "nezakonito korišćenje javnih sredstava" njegove supruge i dece. Našao se pod istragom, najavio i povlačenje iz trke, ali je odustao od toga i ostatak kampanje proveo u objašnjavanju da je postao žrtva "političkog ubistva".

Fransoa Fijon (GettyImages)

Kao kandidat partije desnog centra zalaže se za ukidanje zdravstvene takse, za oduzimanje državljanstva Francuzima koji se bore na strani džihadista u Iraku ili Siriji, želeo bi i da ukine sankcije Rusiji, kao i da pomogne predsedniku Sirije Bašaru el Asadu u ratu sa Islamskom državom.

Da nova ideja zlata vredi pokazao je kandidat ekstremne levice Žan-Lik Melanšon, koji je uspeo da bude na dva mesta istovremeno – koristeći tehniku holograma obratio se pristalicama u Parizu i Lionu, posle čega je njegova podrška gotovo udvostručena.

On je pronašao prostor u propasti levog centra kao političke opcije, a uz pomoć Komunističke partije nada se da će uspeti da ostvari bolji rezultat od onog iz 2012. godine, kada je osvojio 11 odsto glasova.

Do tog rezultata želi da dođe obećavanjem raskida evropskih ugovora, tvrdeći da je ekonomski liberalizam u EU sprečio njene demokratske promene. Takođe, jedna od namera je da dozvoli biračko pravo osobama sa navršenih 16 godina, kao i uspostavljanje "šeste republike", umesto sadašnjeg predsedničkog sistema.

Na svojim mitinzima je govorio da želi da iskoreni problem beskućništva, kao i da svi medikamenti koji se izdaju na recept budu potpuno besplatni.

Od početka anketiranja biračkog tela, u februaru ove godine, verovalo se da neće moći da ponovi rezultat sa prethodnih izbora, međutim kako je vreme odmicalo Melanšonova podrška je konstantno rasla – 17. aprila je zabeleženo da bi mogao da osvoji 19,3 odsto i da ugrozi Fijona na trećoj poziciji.

Žan-Lik Melanšon (Tanjug/AP)

Za razliku od njega, nekadašnji drug iz Socijalističke partije Benoa Amon je na početku istraživanja javnog mnjenja pretio da postane najveće iznenađenje izbora, najviše zbog toga što je na unutarstranačkim izborima pobedio "svežeg premijerskog penzionera" Manuela Valsa.

"Francuski Berni Sanders" ipak nije uspeo da iskoristi početni zalet, pre svega zbog uzleta Melanšona, sa kojim deli veliki deo biračkog tela, ali i zbog dubokih razlika u Socijalističkoj partiji.

"Novac-partija ima previše kandidata na ovim izborima. Jedni kažu 'Obogatite se', drugi kažu 'Učinite nas bogatim'", govorio je Amon, pritom misleći na Makrona, Le Penovu i Fijona.

Pored tih poruka, svojim potencijalnim glasačima je obećao legalizaciju kanabisa i uvođenje poreza na robote koji "otimaju poslove ljudima", a pripremio je i plan prihoda po kom bi povećao plate svima koji zarađuju manje od 2.185 evra mesečno.

Za nezaposlene, kao predsednik, namerava da nameni 600 evra mesečno, a za one sa minimalnim platama dodatak od 200 evra. Sve to će, bar sudeći po anketama, ostati san za 49-godišnjaka koji je proveo dva mandata kao ministar, najpre za nacionalno obrazovanje, a potom za socijalnu ekonomiju.

Kao što je navedeno ranije, sve ove prognoze se moraju uzeti sa velikom opreznošću, to govore i sami anketari, a uče nas i nedavna iskustva iz svetske politike.

Kako bilo, rezultati izbora u Francuskoj će svakako prestavljati još jedan potres na već duboko uzdrmanom evropskom kontinentu, ali tek u drugom krugu, u kom će se videti da li je narod "za desno" ili za pokušaj povratka pravih socijalističkih ideja.

Spasoje Veselinović