Heroji rata ili glumci – ko je iza sirijskih Belih šlemova?

Čine ih bivši pekari, bankari, zidari, vozači, studenti, učitelji... Osnovani 2013. Beli šlemovi su prvi koji reaguju kada bombe padnu na pobunjeničkim teritorijama u Siriji. Spasili su više od 73.530 ljudi... Ili bar tako kažu.

Nevena Zdravković
Podeli
screenshot
screenshot

Bele šlemove, zvaničnog naziva Sirijska civilna odbrana, upoznali smo kroz prizmu onoga što objavljuju inostrani mediji, uglavnom sa Zapada. Snimak spasavanja bebe iz ruševina na kojem jedan od volontera plače ili fotografija prašnjavog dečaka u ambulantnim kolima potresli su čitav svet.

Međutim, ubrzo su ruski mediji počeli da rade na "razotkrivanju Belih šlemova", a sirijski predsednik Bašar el Asad je govorio o montažama i “zapadnoj propagandi“.

Nova vrsta ratovanja dovela je do toga da Šlemovi ove godine budu kandidati za Nobelovu nagradu za mir, ali i skoro svakodnevna municija u propagandnom ratu dve velike sile.

Kakav će pogled javnosti biti na njih, da li će ih videti kao heroje ili glumce, zavisi pre svega od toga hoće li ta javnost slušati Zapad ili Istok. Uostalom, slično je i za sve informacije koje se pojavljuju o Siriji.

Prema zvaničnoj verziji, Beli šlemovi imaju više od 2.850 volontera, koji deluju u osam provincija (Alepo, Idlib, Hama, Homs, Damask, Damask selo, Dara i Latakija), a prema njihovom popisu život je u spasilačkim misijama izgubilo više od 140. Zvanično se predstavljaju kao nevladina organizacija koja je potpuno nezavisna i ne sarađuje s drugim vladama.

Kako kažu, tu su da spasu ono što ostane nakon što sirijska vlada izvede napad, a akcije su posebno postale učestale nakon što je počela ruska intervencija u Siriji u septembru 2015.

S druge strane, Asad i ruski zvaničnici optužuju Bele šlemove za povezanost sa militantnim grupama. Kao jedan od dokaza navode i činjenicu da Šlemovi deluju isključivo na pobunjeničkim teritorijama.

O tome je govorila i britanska novinarka Vanesa Bili, koja na svojim nalozima na društvenim mrežama i na manje poznatim sajtovima, često objavljuje “dokaze“ u kojima navodi da je organizacija zapravo povezana sa pripadnicimia Al Nusre, terorističkom grupom koja je ogranak Al Kaide.

Ona kaže da je u nekoliko navrata, putujući u Alep, ostajala šokirana otkrićem da sirijski narod u većini slučajeva za Bele šlemove nikada nije čuo. Onaj drugi deo označio je volontersku organizaciju kao “tvorevinu NATO, CIA ili MI6“.

Ova novinarka, čiji kredibilitet zapadni izvori osporavaju, pojavljivala se nekoliko puta u vestima “Raša tudej“ u kojima je govorila upravo o Belim šlemovima.

Na sajtu “21st Century Wire“, koji je takođe manje poznat, Vanesa Bili kaže da Beli šlemovi nemaju nikakve veze sa organizacijom Sirijske odbrane koja je nastala 1953, kao i da nisu u sastavu Međunarodne civilne odbrane (ICDO).

Inače, pomenuti sajt je pokrenuo Patrik Heningsen, koji je urednik alternativnog informativnog sajta Infowars.com, a pojavljivao se i kao analitičar na RT.

Na zvaničnom sajtu Belih šlemova stoji da su oni tu da pomognu onima kojima je potrebno “bez obzira na religiju ili politiku“. Tu su da popravljaju porušene zgrade i izvlače tela iz ruševina golim rukama.

Čelnici Šlemova kažu da su svi članovi civili i da ne koriste oružje. Ipak, na društvenim mrežama može se naći niz fotografija na kojima članovi organizacije poziraju sa telima ubijenih vojnika, kako se voze u kamionu stojeći na telima ubijenih...

Da navodi o “teroristima“ nisu puka izmišljotina, Vanesa Bili dokazuje fotografijama na kojima se nalaze volonteri. Na nekim slikama je teško sa sigurnošću reći da su u pitanju isti ljudi, ali je u nekim slučajevima prilično jasno da oni koji na leđima nose grb Belih šlemova ujedno nose i pušku.

Događaj iz aprila ove godine takođe je uzburkao javnost. Šef Sirijske civilne odbrane Rid Salah nije mogao da uđe u SAD na dodelu humanitarnih nagrada. Vašington nije zvanično komentarisao razloge, a potparol Stejt departmenta Mark Toner rekao je da ne može “ništa specifično da govori o slučaju“, ali se kroz redove pominje Salahova povezanost sa militantima.

Ipak, objavljivanjem snimka “manekenskog“ izazova krajem novembra, kako ruski mediji ocenjuju, zauvek je poljuljana vera u autentičnost snimaka spasavanja. Na tom video-snimku se jasno vide dva volontera Belih šlemova koji stoje iznad, kako izgleda, povređenog muškarca kog izvlače iz ruševina.

Međutim, oni su “zaleđeni“, a tek nakon minut, dva, uspevaju da “povređenog“ izvedu na sigurno. Na društvenim mrežama pojavila se i fotografija sa snimanja pa su tako volonteri ispozirali sa prašnjavim muškarcem.

Organizacija se za ovaj incident izvinila, a portparol je naveo da je u pitanju “loša procena“, te da je namera bila iskoristiti haštag “mannequin“ izazova kako bi spoljni svet na neki način saznao šta se događa u Siriji.

U propagandom ratu Zapada i Istoka prednjače CNN i Raša tudej. Uznemirujuće snimke spasavanja u razorenom Alepu ili drugim sirijskim gradovima uglavnom ima američka televizija, koja je prva i objavila zvanično izvinjenje organizacije zbog “manekenskog“ izazova.

Međutim, dok je slika spasene devojčice nekoliko dana potresala svakog ko je pustio ovaj kanal ili otvorio naslovnu stranu sajta, na društvenim mrežama pojavile su se druge fotografije koje pokazuju da je devojčica spasena čak tri puta za tri meseca: 27. avgusta, 24. septembra i 11. oktobra.

Ovo nije jedinstven slučaj, nekoliko osoba više puta se pojavilo na fotografijama humanitarne ogranizacije, te su podgrejane sumnje o takozvanim “statistima“.

Sirijski i ruski režim, kao i mediji koji ih prate, govore o tome da je svetska javnost o događanjima u Siriji upoznata kroz šaku dokaza koje šire Beli šlemovi, dodaju da je jasno da je ova grupa dovedena sa Zapada kako bi “izbacila iz koloseka sirijsku državu“.

Portparol “Instituta Ron Pol za mir“, čija je objektivnost takođe osporavana, kaže da Beli šlemovi umesto da budu neutralni, vidljivo se protive Asadovom režimu.

Belim šlemovima se mogu donirati bezbednosne naočare, štitinici za kolena i laktove, prva pomoć, gas maske, protivpožani aparati, kacige, konopci, defribilatori. Volonteri dobijaju mesečnu stipendiju od 150 dolara, a zvanično se predstavljaju kao “nezavisna organizacija koja ne prihvata novac stranih vlada, korporacija ili bilo koga ko je direktno uključen u konflikt u Siriji“. Međutim, kao zvaničan podatak navodi se i budžet od 30 miliona dolara.

Kao jedan od osnivača Belih šlemova smatra se Džejms le Mezijer, bivši britanski vojnik, koji je ujedno i osnivač fondacije “Mejdej reskju“ sa sedištem u Holandiji, a koja direktno potpomaže Belim šlemovima i ima kancelarije u Amsterdamu, Dubaiju, Jordanu i Turskoj.

Na internetu se o njemu ne može naći previše podataka, ali neki navode da je Le Mezijer završio britansku Kraljevsku vojnu akademiju, da je bivši vojnik i obaveštajac, dok Vanesa Bili u tekstu za “21st Century Wire“ pominje i njegovu navodnu umešanost i u druge NATO “humanitarne intervencije“ u Bosni, na Kosovu, Iraku, Libanu i Palestini.

Potparol Stejt departmenta Mark Toner je odgovarajući na pitanja novinara jednom prilikom rekao i da su Beli šlemovi od USAID-a (Američke agencije za međunarodni razvoj) dobili 23 miliona dolara.

Tu se kao glavni finansijer pominje i Velika Britanija, čija je vladina kancelarija obezbedila za Šlemove 15 miliona funti, a britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson u nekoliko navrata je hvalio rad organizacije.

Opremu obezbeđuje Francuska, a novac, koliko se zna, šalju još i Danska, Nemačka, Holandija, Japan i Novi Zeland.

Prilog tome da “neprofitna“ organizacija možda nije baš takva jeste i činjenica da kampanju promocije Belih šlemova radi takozvana “The Syrian campaign“ koju delom finansira fondacija milijardera Ajmana Asfarija.

Optužbe da je reč o zapadnoj propagandi proširile su se i kada je “Netfliks“ snimio dokumentarac o “pravim herojima“. Međutim, sasvim je sigurno da dok budu trajali sukobi u Siriji, kao i dok za svaki vazdušni napad Rusi i Amerikanci budu krivili jedni druge, Beli šlemovi će samo biti još jedan od predmeta medijskog rata.

Nevena Zdravković

Info

Ko u Srbiji hoće obavezni vojni rok

Decembarska klasa vojnika u četvrtak je počela da pristiže u kasarne i to u trenutku kada deluje da je vojska veoma popularna među mladima. I istraživanja pokazuju da je sve više onih koji su za vraćanje obaveznog roka, a u medijima se sve češće govori o temi vraćanja obaveznog "služenja vojske".

Tema dana ponedeljak 5.12. 18:10 Komentara: 220

Slučaj "državni udar" i Đukanovićev "stari recept"

Parlamentarni izbori održani 16. oktobra u Crnoj Gori, zemlji koja je na pragu učlanjenja u NATO i na putu ka EU, na kojima nijedna stranka nije osvojila većinu za formiranje vlade, ostali su u senci hapšenja grupe srpskih državljana koja je, po rečima crnogorskih zvaničnika, planirala državni udar u izbornoj noći.

Tema dana petak 28.10. 19:11 Komentara: 21
strana 1 od 2 idi na stranu