Ko u Srbiji hoće obavezni vojni rok

Slobodan Maričić
Podeli
Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Međutim, kada se pogledaju rezultati, u oči upada to što je najviše onih koji se zalažu za to da svako duži uniformu u grupi stanovnika Srbije starosti između 70 i 75 godina.

U centrima za obuku Vojske Srbije u Somboru, Valjevu i Leskovcu u četvrtak je dobrovoljno služenje vojnog roka počela decembarska generacija vojnika.

Reč je o prvoj generaciji vojnika za koju će dobrovoljno služenje vojnog roka trajati šest meseci i obuhvataće tromesečnu individualnu i specijalističku obuku, a zatim i kolektivnu obuku i aktivno uključivanje u život i rad jedinica Vojske Srbije do završetka vojnog roka, ističe se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Kako pokazuju nova istraživanja, sve ih je više koji su za to da uniforma bude i obavezna. Dvadesetogodišnji Nikola Zdravković se nije prijavio za ovaj rok, ali verovatno će za sledeći.

Rezultati istraživanja agencije “Opet Source” pokazuju da su razlike u odgovorima prema polu jasne - skoro 70%, muških ispitanika podržava uvođenje vojnog roka i više od polovine ženskih ispitanika, odnosno 55,1%.

Ako pogledamo teritorijalnu podelu, prema regionima i tipu naselja, u seoskim sredinama 64,7% ispitanika podržava uvođenje obaveznog služenja vojske, a u gradskim sredinama 59,3%.

Gledajući rezultate po regionima raspodela je skoro ujednačena (22-24% podrške) sa odstupanje u regionu Zapadne Srbije i Šumadije, gde iznosi 29,6%.

Takođe, skoro polovina ispitanika (45,7%) smatra da bi obavezni vojni rok trebalo da traje kao nekada (12 meseci), a čak 85,8 procenata ispitanika smatra da bi trebalo da se odnosi i na muškarce i na žene, podjednako ili po želji.

“Hoću da se prijavim zato što generalno volim takve stvari i zato što mislim da svaka država treba da ima vojsku i to obaveznu kao što je pre bila”, ističe Zdravković.

Na pitanje da li bi i drugi iz njegove generacije rado da prolaze sve to, Zdravković odgovara: “Retko ko, a i retko ko bi mogao tamo da izdrži”.

Ipak, portparol Ministarstva odbrane, kapetan korvete Jovan Krivokapić, za B92.net kaže da se za decembrasku klasu vojnika do sada prijavilo više od 600 kandidata.

“Interesovanje za doborvoljno služenje vojnog roka sa oružjem je već godina izraženo i po klasama se uvek prijavljuje dovoljan broj kandidata za svaki uputni rok”, navodi Krivokapić.

Kako kaže, zbog velikog interesovanja od 2014. godine uvedena su dva dodatna uputna roka. Vojska sada prima “guštere” četiri puta godišnje - u martu, junu, septembru i decembru.

“U prijavama koje regruti popunjavaju prilikom prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka, najčešći razlozi koji se navode su patriotizam, ljubav prema uniformi i vojnoj profesiji i želja da se, nakon odsluženja, nastavi karijera u svojstvu profesionalnog vojnika u jedinicama Vojske Srbije”, navodi Krivokapić.

Međutim, on ističe da uvođenje ponovne obaveze vojnog roka nije tema o kojoj se trenutno razmišlja, “pre svega zbog ekonomskih razloga”, kao i da raduje činjenica da mladi iskazuju toliko interesovanje i privrženost vojsci.

Prema rezultatima istraživanja, Agencije za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja “Open Source”, 61,4% ispitanika je za ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, dok se 32,7% protivi toj ideji. Interesantno je da su za ponovno uvođenje obaveznog roka najviše građani stari od 70 do 75 godina (67,3%) i oni koji bi najviše i bili pogođeni tim rokom, 20-25 (65,1%).

Istraživanje je rađeno u periodu od 6. do 11. marta 2015. Telefonskim anketiranjem je obuhvaćeno 1009 osoba, starosne dobi od 12 do 75 godina.

Pavle Đokić iz agencije “Open Source” kaže da je istraživanje urađeno na reprezentativnom uzorku, a da nije na agenciji da tumači rezultate.

Zbog čega je to tako pitali smo profesora Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i psihologa Milanka Čabarkapu.

“To je jedini način da se zaposlite danas. U ovakvim vremenima raste poverenje u sistem koji je relativno stabilan, koji nudi mogućnost zaposlenja po ugovoru. Zato se javljaju i žene i muškarci, ima više poslova koji tamo mogu da se rade…”

On navodi da je drugačije u privatnom sektoru, gde se radi po projektima i kada projekat prestane taj neko ostane bez posla: “Projekat traje dve-tri godine i to je to, posle nema posla”.

“Sigurnost posla je presudan faktor, a tu je i taj porast nacionalne komponente u kriznim vremenima. Opet, u vreme obilnije krize ljudi beže van, kao što je to bilo ranije. Pored toga, još uvek vojska uživa relativno obilan ugled i prestiž, sigurno”, zaključuje on za B92.net.

Slobodan Maričić

Info

Slučaj "državni udar" i Đukanovićev "stari recept"

Parlamentarni izbori održani 16. oktobra u Crnoj Gori, zemlji koja je na pragu učlanjenja u NATO i na putu ka EU, na kojima nijedna stranka nije osvojila većinu za formiranje vlade, ostali su u senci hapšenja grupe srpskih državljana koja je, po rečima crnogorskih zvaničnika, planirala državni udar u izbornoj noći.

Tema dana petak 28.10. 19:11 Komentara: 21
strana 1 od 2 idi na stranu