Makedonija - podeljena stvarnost

"Ako slušate rukovodstvo vladajuće VMRO-DPMNE, u Makedoniji nema krize: jedini koji ruši ugled zemlje svojim tzv. 'bombama' je lider opozicije (SDSM) Zoran Zaev, navodno za tuđ račun, zbog čega je četvrtoosumnjičeni za izuzetno teško krivično delo", navodi taj radio.

U skladu sa ovakvim političkim "kanonima", VMRO-DPMNE je dimenzionirala i svoj svakodnevni nastup koji se oslanja an dve noseće aktivnosti.

Prva je, kako se navodi, da je sve "normalno" i da se ništa nije promenilo u podršci koju vladajuća partija ima u društvu, za šta kao dokaz "prilaže" masovne partijske sabore koje održava širom Makedonije.

Druga, pak, ima za cilj kontrolu i saniranje štete od "bombi" i neka je vrsta "socijalne perestrojke" na osnovu koje se svakoga dana objavljuju nove povoljne mere za razne socijalne grupe-veće plate, povećanje socijalne pomoći, veće studentske i učeničke stipendije, tableti za studente, nova zapošljavanja...

Mere će se, dodaje se, finansirati iz budžeta, s tim da za sada nije precizirano gde će biti smanjenja da bi se obezbedila ova sredstva.

U taboru opozicije, međuitm, odbacuju manipulacije vlasti i optužuju je da je krivac za stvaranje novog klijentelizma, za partijsku okupaciju države, za izbornu krađu, za zloupotrebu institucija za partijske ciljeve, za kontrolu sudstva i medija...

Na osnovu rezultata internih anketa, veruju da objavljeni audo zapisi nezakonitog prisluškivanja, koje od februara objavljuje opozicioni SDSM, temeljno demaskiraju vlast kao strukturu bez ikakve moralne vertikale, da oslobađaju građane straha i da ih mobilišu u bici za vraćanje slobode i demokratije.

Između ta dva ekstrema u Makedoniji takoreći ne postoji ništa drugo osim beznačajne građnske strukture, razočarane i sa izgubljenim poverenjem u bilo koju elitu. Ostali su, ukazuje DW, mobilisani i podeljeni kao publika u areni!

"Osim gomile decibela u javnim razračunavanjima, kriza nije proizvela ideju ili strukturu koja bi ponudila za izlazak iz sadašnjeg statusa-kvo, niti su protivnici prepoznali osobu koja bi kod kuće mogla da posreduje u procesu traženja rešenja za izlaz iz takve situacije", navodi ovaj radio..

To, napominje se, možda i nije neko iznenađenje ako se ima u vidu da vlast ne priznaje političku krizu, a opozicija na njenom postojanju temelji nade u okončanje decenije aktuelnog premijera Nikole Gruevskog.

U međuvremenu nije pokazan ni minimum volje i energije za rešavanje problema u sopstenom dvorištu čime su se protivnici automatski samo preporučili za posredovanje Brisela gde svaki pregovarački tim nastupa sa svojim "jevanđeljem" stanja.

Briselski "kanoni", naime, ne bi trebalo da budu nepoznati zemlji sa statusom kandidata za članstvo u EU i ako bi postojala iskrena volja za njihovo ispunjavanje, evropska trojka ne bi imala potrebe da se bavi dečijim bolestima bilo čije demokratije.

Iz te perspektive, sigurno je da će ono što sutra i prilikom narednih susreta bude analizirano stoji početnička analiza poimanja suštinske razlike između nominalne i realne demokratije, razlika između države i partije, između političkog monologa i dijaloga, između institucionalnog dekora i funkcionalnosti institucija, između nezavisne treće vlasti i rent-a-sudstva, između medijske slobode i njenog fingiranja.

Ali dok traje njihovo političko "hodočašće" od Skoplja do Brisela, politički protivnici moraju da budu svesni da odugovlačenjem krize, svojom sporošću i neefikasnošću u preduzimanju konkretnih koraka za izlazak iz nje, uvode društvo u viši nivo tenzija i napetosti, konstatuje DW.