Mračni deo istorije SAD: Kako je mučila CIA

Izveštaj Obaveštajne komisije američkog Senata o tehnikama saslušanja koje je koristila CIA nakon terorističkog napada 11. septembra javnosti je pružio uvid u brutalne, ponižavajuće i, kako se navodi, neefikasne metode koje primenjuju američki obaveštajci u takozvanom "ratu protiv terora".

Podeli

U izveštaju se između ostalog navodi i da je CIA davala lažne navode i izveštaje Kongresu SAD i Beloj kući, a agencija je optužena i za sprovođenje "mnogo surovijih" saslušanja nego što je to priznala, kao i da su ona bila "neefikasna", odnosno da nisu davala željene rezultate i da nisu dovodila do značajnih obaveštajnih saznanja.

Iz Ujedinjenih nacija su poručili da je tužilaštvo SAD obavezno da podigne krivične prijave protiv odgovornih, zbog izveštaja o torturi, a mediji su počeli da objavljuju delove iz javnog dela izveštaja. Procese protiv odgovornih zatražili su i Amnesti internešnel i Hjuman rajts voč.

Izveštaj na 6.000 strana ostaće poverljiv, ali je njegov siže na 500 stranica dostupan javnosti. Višegodišnje istraživanje je obuvhatilo dokumentaciju i svedočenja vezana za 119 zatvorenika u tajnim zatvorima van tla SAD.

Izveštaj je objavljen nakon petogodišnje istrage koju je vodio Odbor za obaveštajne aktivnosti Senata.

Ceo izveštaj možete pogledati na ovom linku.

QZ je izdvojio nekoliko slučajeva, od kojih najviše o tehnikama mučenja i zastrašujućim događajima iz tajnih zatvora CIA govori slučaj Abu Zubajde:

47 dana samice, 20 dana mučenja, sati u "velikoj" i "maloj" kutiji

Operativac Al Kaide, Saudijac osumnjičen za više dela terorizma, Abu Zubajda bio je u periodu od 20 dana (4. avgust 2002 - 23 avgust 2002) podvrgnut "proširenim metodama ispitivanja" i to skoro 24 časa dnevno, nakon više od mesec i po dana u potpunoj izolaciji.

"Nakon što je bio u kompletnoj izolaciji 47 dana, najagresivnija faza ispitivanja počela je u 11.50 časova 4. avgusta. Čuvari su ušli u njegovu ćeliju, vezali ga, stavili mu kapuljaču preko lica i skinuli mu peškir (bio je potpuno nag). Bez ikakvih pitanja, ispitivači su mu obmotali umotani peškir oko vrata i pribili ga uza zid... Zatim su mu skinuli kapuljaču i pokazali mu veliku kutiju, koja mu je predstavljena kao kovčeg", piše u izveštaju.

Osumnjičenom su zatim postavljana brojna pitanja o planiranim terorističkim akcijama na teritoriji SAD, a svaki put kada bi "zastrašeni osumnjičeni" davao negativan odgovor ili tvrdio da nema dodatne informacije, bio bi udaren u lice.

U 18.20h Abu Zubajda je prvi put bio podvrgnut tzv. "voterbordingu" (waterboarding), svojevrsnoj simulaciji davljenja. U toj tehnici mučenja se osobi stavljaju tkanina ili peškir preko lica, koji se konstantno prelivaju vodom. Mučenoj osobi se tako zatvaraju disajni putevi i on ima osećaj sličan onom kod davljenja.

"Tokom dvoipočasovnog perioda, on je kašljao, povraćao i imao nevljne pokrete torza i ekstremiteta", piše u izveštaju.

Osumnjičeni ispitivačima nije dao željene odgovore, a u izveštaju se citira i deo poruke koji su medicinski radnici poslali svojim nadležnima.

"Sesije ispitivanja su se ubrzale i brzo se prešlo na simulaciju davljenja, nakon velike kutije, pribijanja uza zid i male kutije. Lice deluje veoma otporno na simulaciju davljenja i najduže je izdržao sa tkaninom preko lica 17 sekundi. Ovo će se sigurno uvećati. NEMA korisnih informacija", piše u kratkom mejlu i navodi se da je on "povratio nešto što je jeo pre deset sati, što je iznenađujuće i uznemirujuće".

Na kraju nmejla piše: "idem nazad na još jednu sesiju".

Kako se navodi u izveštaju o ovom slučaju, osunjičeni je mučen ostavljanjem u "stresnim pozicijama", "skučenom prostoru", uskraćivanjem sna i puštanjem tzv. "bele buke" uz "razne kombinacije metoda, 24 časa dnevno, tokom 17 dana".

"Agresivna faza ispitivanja" je nastavljena do 23. avgusta, a u toj fazi proveo je 266 časova (11 dana, 2 sata) u "velikoj kutiji" veličine mrtvačkog sanduka i 29 sati u "maloj kutiji" dimenzija 53x75x75.

"Sudeći po izveštajima iz PRITVORNA JEDINICA ZELENO Abu Zubajda je često 'plakao', 'molio', 'zapomagao', ali je nastavio da negira da ima bilo kakva dodatna saznanja o aktuelnim pretnjama po operativce SAD ili same SAD", piše u izveštaju.

Dokumentacija sa lokacije sa kodnim nazivom PRITVORNA JEDINICA KOBALT pokazuje da su osumnjičeni bili "podvrgavani i rektalnoj rehidrataciji i rektalnom hranjenju", bez ikakve medicinske potpore.

"Šef ispitivača naredio je rektalnu rehidrataciju osumnjičenog Kalida Šajka Muhameda (KSM) bez procene medicinske opravdanosti, što je bila procedura koju je šef kasnije opisao kao 'dobra ilustracija potpune kontrole nad pritvorenim licem'", piše u izveštaju.

I u slučaju KSM i Abu Zubajde spominju se "histerična zapomaganja", kao i svedočenja medicinskih radnika koji su naveli da su sesije "voterbordinga" prevazišle "osećaj davljenja" i stigle do "serije skoro potpunog davljenja".

"Tokom najmanje jedne sesije Abu Zubajda je postao potpuno nesvestan sa mehurima koji su izlazili iz njegovih usta, stanje je nastavljeno i kada je uspravljen, a tek nakon medicinske intervencije je povratio svest i izbacio obilnu količinu tečnosti", navodi se u izveštaju.

Psiholozi plaćeni 81 milion dolara za "savetovanje"

Surove tehnike korišćene u godinama posle napada 11. septembra sprovodile su se širom sveta, od Avganistana, preko Poljske, Rumunije, do Tajlanda nisu izrađene samo u prostorijama CIA, već je program imao i "spoljne konsultante".

Kako prenosi Hafington post, dvoje psihologa je tokom šest godina plaćeno vrtoglavih 81 milion dolara kako bi pomogli u "implementaciji brutalnog programa ispitivanja tokom rata protiv terora".

U izveštajima se navodi da su oni imali ugovore sa CIA potpisane pod pseudonimima Grejson Svigert i Hamond Danbar, ali neki izveštaji iz 2007. ukazuju da je reč o Džejmsu Elmeru Mičelu i Brusu Džesenu, bivšim pripadnicima američke vojske.

"Njih dvojica su odigrali ključne uloge u ovom mračnom poglavlju američke istorije", piše Hafington post..

Izveštaj Senata opisuje kako su "Svigert" i "Danbar" proputovali svet i smišljajući metode i savetujuću obaveštajce kako da primene tehnike ispitivanja.

"Dva čoveka su polagali i pravo na to da ocene koliko su metode uspešne. Ne iznenađuje to što su svojim šefovima u CIA rekli da su metode ključne u ubeđivanju zatvorenika da otkriju vredne informacije", piše Hafington post.

Dodaje se da su njih dvojica prvo angažovani kako bi pomogli u osmišljavanju metoda, a da su kasnije bili supervizori u tajnim zatvorima šriom sveta.

Tako su 2005. formirali i kompaniju kako bi uredili pitanje ugovora sa Agencijom, a 2006. je potpisan ugovor vredan 180 miliona. Ugovor je prekinut 2009. godine, do kada im je isplaćen 81 milion.

U maju te godine njihova firma je raskinula ugovor o izdavanju opslovnog prostora i ukinula telefonsku liniju.

Pokušaji novinara da ih kontaktiraju nakon objavljivanja izveštaja nisu urodili plodom.

"Četvrtina sveta" pomagala američkim obaveštajcima

Mesecima pre objavljivanja izveštaja vodila se borba u Senatu oko toga koje detalje treba dati na uvid javnosti.

Koplja su se lomila i oko toga da li treba "zacrniti" imena zemalja koje su sarađivale sa SAD i CIA i bile "domaćin" tajnim zatvorima američkih obaveštajaca.

Nekoliko zvaničnika koji su pregovarali o tome šta treba objaviti, naveli su pod uslovom anonimnosti da se obaveštajna zajednica u SAD plaši da će oni koji čitaju izveštaj sa lakoćom identifikovati zemlje pomagače, bez obzira na to da li će njihova imena proći kroz redakturu.

Imena zemalja na kraju nisu objavljena i uz kodna imena PRITVORNA JEDINICA [boja] ne stoji geografska odrednica.

Ipak, novinari su počeli da upoređuju navode iz ovog izveštaja sa ranijom dokumentacijom i ukazali su na neke podudarnosti. Lista "zemalja pomagača" je tako narasla do više desetina.

Vašington post je objavio sa su tajni zatvori CIA bili u Avganistanu (4 lokacije), Poljskoj, Litvaniji, Rumuniji i Tajlandu. Izveštaji pokazuju da su pritvorenici bili "obrađivani" i u Bosni i Hercegovini, ali se ne zna da li je tim operacijama rukovodila CIA ili američko ministarstvo odbrane.

Drugi izvori su naveli da je CIA imala odobrenja da sprovodi svoje metode ispitivanja i u lokalnim zatvorima "trećih zemlja". Među takvim "proksi zatvorima" su jedinice u Egiptu, Siriji, Libiji, Pakistanu, Jordanu, Maroku, Gambiji, Somaliji, Uzbekistanu, Etiopiji i Džibutiju.

Najduža je lista zemalja koje su ili odobravale ili "posredno ili neposredno omogućavale ili pomagale u ispitivanjima", a na njoj su između ostalih Austrija, Albanija, BiH, Hrvatska, Danska, Grčka, Nemačka, Hongkong, Island, Irska, Italija, Poljska, Rumunija, Južna Afrika, Španija, Švedska, UAE, Turska, Velika Britanija, Uzbekistan, Zimbabve...

strana 1 od 2 idi na stranu