Otvoreni pregovori, šta dalje

Podeli

To pitanje će biti koncentrisano u pregovaračkom poglavlju 35, a, iako Pregovararački okvir EU za Srbiju još nije publikovan, po onome što se o njemu nezvanično moglo saznati, proces normalizacije bi na kraju morao biti krunisan "pravno-obavezujućim dokumentom", koji, prema objašnjenjima pristiglim iz Brisela i pojedinih uticajnih država članica, neće podrazumavati obavezu Srbije da prizna nezavisnost Kosova.

Suštinski značaj Kosova u pregovorima sa EU je simbolički naglašen i kalendarom pregovora, budući da će prvi skrining ove godine biti upravo posvećen poglavlju 35 i održaće se samo dan nakon prve međuvladine konferencije.

I sam način na koji će to pregovaračko poglavlje biti koncipirano još uvek je nepoznanica, jer EU, iako je i sa drugim zemljama kandidatima imala poglavlje 35 sa oznakom "ostala pitanja", nikada do sada u njega nije stavljala najvažnije pregovaračke teme.

Skrining u poglavlju 35 će zato biti prva zvanična prilika da i jedna i druga strana izlože kako vide proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine u kontekstu pristupnih pregovora, a srpski pregovarači na taj događaj odlaze ipak sa izvesnim olakšanjem, jer je pravovremenom diplomatskom aktivnošću izbegnuto da u pregovore Srbije i EU kao treći učesnik na neki način bude uključena i Priština.

Do sada ni Brisel ni Beograd nisu saopštili sa čime će izaći na taj skrining, a nagovešteno je jedino da će Srbija predstaviti kako ona sagledava postupnost procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, odnosno šta očekuje od narednih faza dijaloga.

Osim poglavlja 35, ključna će, kao i u slučaju drugih država kandidata, biti pregovaračka poglavlja 23 (pravda i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost), kojima se praktično uspostavlja baza za sve ostale društvene i ekonomske reforme.

Glavni pregovarač Srbije sa EU Tanja Miščević je u novogodišnjem intervjuu Tanjugu rekla da je plan Srbije da se u 2014. godini, osim poglavlja 35, otvore poglavlja 23 i 24, ali i još neka manje izazovna poglavlja.

"Ako imamo partnerski odnos mora se naći balans, odnosno da teška poglavlja budu istovremeno otvarana sa uslovno rečeno lakšim poglavljima gde ima manje pravila EU za usklađivanje, kako bismo osetili sam proces i kako bi on napredovao", kazala je Miščević.

Prema njenim rečima, Srbija je u ovom trenutku ipak daleko od trenutka otvaranja poglavlja 23 i 24, jer tek u aprilu očekujemo izveštaj sa održanog skrininga sa merilima za otvaranje poglavlja.

"Naš kalendar, koliko god on bio pun entuzijazma da što pre krenemo, jeste ograničen kalendarom EU", objasnila je Miščević, koja je podsetila da će ove godine biti održani izbori za Evropski parlament i to znači i formiranje nove Evropske komisije, koja je sa strane EU nosilac pregovora sa Srbijom.

Srbiju, dakle, u ovoj godini, tokom grčkog i italijanskog predsedavanja EU, očekuje oko 50 skrininga, a svi skrininzi će, prema planu pregovora, biti završeni u martu 2015. godine.

"Ovo je tačka sa koje nema povratka, naša zemlja sada zaista i potpuno opredeljuje svoju budućnost. Naše realno očekivanje da bar dva, ako ne i više pregovaračkih poglavlja, pokušamo da otvorimo tokom grčkog predsedavanja, zapravo već na sledećoj međuvladinoj konferenciji. Sem poglavlja 35, voleli bismo da i finansijska kontrola, oblast koju smo već pokrili tokom skrininga, takođe bude predmet naših pregovora što pre", kaže Miščević.

Do sada je Srbija oba skrininga sa EU održala u poglavljima 23, 24 i 32 (finansijska kontrola).

Koliko sve to košta?

Nedoumice i dalje izaziva pitanje koštanja procesa pristupanja EU, a ono je u ovom trenutku nepoznanica i za Vladu Srbije.

U poslednje vreme, naime, protivnici evrointegracija u Srbiji posežu, ne samo za političkim argumentima poput pitanja Kosova, već i takozvanim "kost-benefit" pitanjem, to jest finansijskim odnosom cene procesa i koristi koje će država od njega imati. Evroskeptici uvereni su da će Srbija biti na gubitku.

Srbija još nije napravila takav troškovnik, a to će ove godine prvi put biti urađeno u okviru Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.

Od argumenata onih koji smatraju da će u finansijskom smislu Srbija u procesu evrointegracija biti na gubitku oni koji tim procesom upravljaju brane se elementarnom logikom, ističući da nijedna dražava nije tokom pristupanja EU zabeležila negativan saldo, jer na prvom mestu evropska zajednica nema interes da integriše finansijski propale države.

Srbija će proces evrointegracija, u skladu sa svojim mogućnostima, finansirati iz sopstvenih izvora u meri u kojoj to neće ugroziti njenu finansijsku stabilnost, a ostatak novca biće dobijen iz evropskih pretpristupnih fondova, u vidu bilateralne pomoći država članica ili iz nekog trećeg izvora.

O tome koliko će proces evrointegracija biti skup rečito govori procena da će samo usklađivanje sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine koštati oko deset milijardi evra.

Jedno od kontroverznih pitanja kada je reč o procesu pristupanja EU jeste i pitanje bezbednosne integracije, iako zvaničnici u Briselu godinama veoma dosledno poručuju da članstvo u EU ne podrazumeva i obavezu ulaska države kandidata u NATO.

Evroskeptici u Srbiji, međutim, uvereni su da će Srbija nezvanično biti podsticana da se pre članstva u EU odluči i na taj korak.

Srbija je, iako članica programa NATO Partnerstvo za mir, proteklih godina gajila imidž vojno-neutralne države, a neutralnost je i dalje deo oficijalne vladine politike.

Glavni argument onih koji tvrde da Srbija neće morati da postane članica NATO jeste primer Austrije, koja je vojno neutralna članica EU, a krunski argument onih koji osporavaju taj stav jeste činjenica da nijedna od država koje su svojevremeno bile sa istočne strane "gvozdene zavese" nije u EU primljena a da sa državama Zapada ušla i u vojnu alijansu.

Sam proces pregovora će pred Srbiju, dakle, staviti niz prepreka i otvoriti neke, sa stanovišta političke popularnosti onih koji reforme sprovode, veoma osetljive teme, kao što su dosijei bezbednosnih službi, sloboda prometa GMO proizvoda, prava LGBT populacije ili status ekonomskih i energetskih aranžmana sa državama koje nisu članice EU.

Sadašnja Vlada Srbije, bez obzira na zastrašujući obim posla koji ovdašnju administraciju i društvo očekuje u procesu usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama (acquis communautaire), čvrsto je rešena u nameri da Srbija bude prva država Zapadnog Balkana koja će nakon Hrvatske postati punopravna članica EU.

Cilj Beograda je, dakle, punopravno članstvo 2020. godine, što je, prema ocenama iz same EU ambiciozno, ali ne i neostvarljivo.

strana 1 od 2 idi na stranu