Da li ćemo putovati bez viza posle 9. januara?

Tanjug
Podeli

Šef Delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport potvrdio je da u Uniji vlada velika zabrinutost zbog problema lažnih azilanata i upozorio srpske vlasti da, u saradnji sa EU, treba hitno da se angažuju na rešavanju tog problema.

On je izrazio uverenje da je Vlada Srbije u potpunosti svesna tog problema i "onog što bi trebalo da se uradi" i naveo da postoje kriminalci koji ohrabruju ljude da idu nelegalno u zemlje EU.

I premijer Srbije Ivica Dačić upozorio je da postoji realna opasnost od suspenzije bezviznog režima i dodao da bi bilo katastrofalno da Srbiji, posle svega što je uradila, ponovo budu uvedene vize.

"U Nemačkoj je u novembru bilo 1.700 azilanata Srbije i šta sad više da pričamo... Što se nas tiče, sve smo uradili...Međunarodna zajednica treba da promeni svoj stav prema unutrašnjem zakonodavstvu koje omogućava, a to neko zloupotrebljava", rekao je Dačić.

Ministri policije i pravosuđa zemalja članica EU usvojili su početkom decembra u Briselu takozvani zaštitni mehanizam, koji omogućava suspenziju bezviznog režima za zemlje iz kojih masovno dolaze lažni azilanti.

Mehanizam predviđa da Evropska komisija može po hitnom postupku da uvede vize ukoliko dođe do "naglog porasta neregularnog priliva pridošlica ili neosnovanih zahteva za odobravanje azila" iz neke zemlje.

Ukidanje bezviznog režima na šest meseci moguće je i u slučaju nepoštovanja ugovora o readmisiji, odnosno odbijanja zahteva EU da neka zemlja primi nazad svoje državljane koji su zloupotrebili bezvizni režim.

Mehanizam se aktivira ukoliko jedna ili više zemalja ukaže na zloupotrebu prava na slobodno kretanje, garantovanog Šengenskim sporazumom, a konačnu reč da li će ova mera stupiti na snagu ima Evropska komisija. Iz Brisela je poručeno da će se zaštitni mehanizam koristiti isključivo kao krajnja mera, u slučaju da se svi drugi napori pokažu bezuspešnim.

Evropski komesar za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom izjavila je prošle sedmice da države Zapadnog Balkana moraju do proleća naredne godine da pokažu jasne rezultate u suzbijanju broja azilanata koji iz tih zemalja stižu u EU jer, u suprotnom, rizikuju suspenziju bezviznog režima.

"Postoji jedna opasna pojava. Četiri puta se povećao broj aplikacija za dobijanje azila u zemljama EU, a najveći broj tih građana dolazi iz regiona Zapadnog Balkana, što je veliki problem", kazala je Malstrom u Budvi, na ministarskom forumu EU-Zapadni Balkan u oblasti pravde i unutrašnjih poslova.

Prema podacima nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, u toj zemlji prošlog meseca azil je zatražilo 12.130 stranaca, a prva na listi zemalja s najviše podnosilaca zahteva je Srbija, sa 1.769 zahteva.

U prvih 11 meseci ove godine u Nemačku je došlo 9.820 građana Srbije koji su zatražili azil. Više ih je došlo samo iz Rusije (14.482) i Sirije (10.858). Iz Makedonije je stiglo 5.625 ljudi, a s Kosova 3.085.

Nijednom državljaninu Srbije nije odobren status azilanta.

Nemačka je, u međuvremenu, u decembru prihvatila da sve zemlje sa zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim, uključujući Srbiju, svrsta na listu bezbednih zemalja, što znači da će procedura za razmatranje zahteva za azil biti znatno skraćena.

Tanja Fajon, evropska parlamentarka i bivši izvestilac za viznu liberalizaciju, ocenila je nedavno da će takva odluka Berlina zasigurno doprineti smanjenju broja zahteva za azil.

Fajon je, u izjavi agenciji Anadolija, izrazila nadu da mehanizam neće biti aktiviran.

''Uprkos visokom broju tražilaca azila iz zapadnobalkanskih država, ponovno uvođenje viza bilo bi jako loš signal i imalo bi dugoročne političke posledice", ocenila je ona.

Info

Treći mandat Merkelove i nade Srbije

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je do sada više puta politički nemilosrdno obeležila put Srbije ka Evropskoj uniji (EU), izgleda želi i u svom trećem mandatu nastavak kursa i, kako od Beograda, tako i od Prištine, zahteva striktno poštovanje pristupnih kriterijuma i ispunjavanje dogovorenih obaveza.

Tema dana utorak 17.12. 14:19 Komentara: 18

Kako razmišljaju najbolji na PISA testu

Srpski 15-godišnjaci su po matematičkoj, naučnoj i čitalačkoj pismenosti ispod proseka zemalja OECD i većine članica EU i nalaze su u donjoj trećini rang liste od 65 zemalja u kojima se radi PISA test. Na vrhu su već godinama đaci iz istočne Azije, a čelo drži Šangaj. Razlog za njihove uspehe je "neshvatljiva ambicioznost obrazovnog sistema", kaže stručnjak za obrazovanje OECD (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) Andreas Šlajher.

Tema dana utorak 3.12. 15:44 Komentara: 72

50 godina od ubistva Džona Kenedija

Na današnji dan pre 50 godina u Dalasu, dok je u predsedničkoj limuzini prolazio ulicom Brestova, ubijen je američki predsednik Džon F. Kenedi. Atentat na Kenedija izvršio je Li Harvi Osvald. On je prema navodima zvanične istrage ispalio tri hica od kojih su dva pogodila Kenedija, u vrat i glavu. Treći metak, odnosno prvi hitac pogodio je guvernera Teksasa Džona Konolija koji je takođe bio u predsedničkoj limuzini. Bio je to događaj koji je uznemirio i izmenio ceo svet. Mnogi i dalje sumnjaju u zvaničnu verziju.

Tema dana petak 22.11. 15:45 Komentara: 2

DW: Otomanizacija Balkana ili biznis?

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan iskoristio je posetu Kosovu da ponovo podseti na Otomansku imperiju i veze Turske i Balkana, ocenjuje Dojče vele (DW) dodajući da se postavlja pitanje da li je reč o čistom biznisu ili je Turska na Balkanu konkurent Evropskoj uniji.

Tema dana četvrtak 24.10. 16:26 Komentara: 28
strana 1 od 2 idi na stranu