Treći mandat Merkelove i nade Srbije

''Kako Srbija, tako i Kosovo moraju svoje dogovorene obaveze ispuniti'', jasno i zajednički su poručili u koalicionom ugovoru njeni demohrišćani i socijaldemokrate novog šefa diplomatije Franka-Valtera Štajnmajera, poznatog srpskoj javnosti iz vremena od 2005. do 2009. godine, kada je prvi put bio ministar inostranih poslova u prvoj vladi ''velike koalicije'' s Merkelovom na čelu.

Za izabranu nemačku vladu je, iako se u predizbornoj kampanji ni demohrišćani ni socijaldemokrate nisu bavili pitanjem prijema novih članica, proširenje EU aktivna evropska mirovna politika i dosadašnja proširenja EU su u interesu Nemačke i Evrope.

''Mi smo za to da se taj proces nastavi uz striktno poštovanje pristupnih kriterijuma i da države Zapadnog Balkana imaju pristupnu perspektivu'', kažu konzervativni demohrišćani i socijaldemokrate, ne praveći tako nikakav zaokret u svom standardnom viđenju pitanja proširenja EU.

Mereklova, osim toga, želi da zajedno sa svojim partnerima i saveznicima aktivno forsira približavanje zemalja Zapadnog Balkana ka NATO i EU, ali i da se postupno i u skladu sa razvojem sigurnosne situacije, redukuje i okonča misija Kfora.

Nemačka očito ne odustaje od onoga što je ranije više puta rečeno i ponavljano u razgovorima sa srpskim zvaničnicima različitih političkih opredeljenja i partijskih boja.

''Za proširenje EU je važna primena strogih kriterijuma i napredak, koji se jasno može proveriti'', smatraju demohrišćani i socijaldemokrate, zajednički i bez disonantnih tonova.

I za jedne i za druge su u tom procesu proširenja od merodavnog značaja kako pristupne sposobnosti kandidata, tako i sposobnosti EU za prijem članova.

Ova rečenica vraća u prošlost na jedan program demohrišrišćana, kancelara Mereklove, koji su se, pre nekoliko godina, založili za ''konsolidujuću fazu'' u proširenju EU, posle prijema Hrvatske, kako bi sama EU mogla da ojača svoje absorpcione moći.

Šta srpske diplomate čeka u narednoj saradnji sa novom nemačkom vladom i da li se od sedokosog Štajnmajera, za koga se kaže da je pragmatičan i razložan i da ga uvažavaju čak i politički neistomišljenici, može očekivati više razumevanja za srpske probleme, nego što je to pokazao konzervativni Gvido Vestervele - pitanja su o kojima se može spekulisati uz primenu političke kombinatorike, nedavnog iskustva i optimističkih prognoza, ali se pri tome ne sme zaboraviti kontinuitet nemačke politike.

Nemačka bi se, naime, mogla opisati kao zemlja kontinuiteta u spoljnoj politici, gde dogovoreno, uglavnom, ostaje dogovoreno - i pre i posle izbora, preuzete obaveze - obaveze bez prava na zaborav ili anuliranje, a koalicioni partneri u vladi - partneri bez disonantnih tonova u dogovorenim temama.

Štajnmajer važi za jakog čoveka SPD koji je već jednom direktno, bez puno halabuke i, možda, čak i harmonično sarađivao sa Merkelovom, pa bi se, ako se uzmu u obzir predložene smernice o proširenju EU, Srbiji i Kosovu, moglo očekivati da srpske političare u Berlinu, posle Božića opet dočekaju poznati i nimalo laki standardi.

Nemačko Ministarstvo inostranih poslova počelo je, naime, da gubi na značaju još pre dolaska Vestervela, čiji liberali na septembarskim izborima nisu uspeli da osvoje čak ni pet odsto glasova za ulazak u Bundestag, pa sada nemački mediji postavljaju pitanje da li će Štajnmajer doprineti njegovom jačanju i kako će sarađivati sa Merkelovom u čijoj nadležnosti je ogroman deo spoljne politike.

Politički interesantno je i pitanje budućih odnosa Berlina sa Moskvom, s obzirom na to da je Štajnmajer nekda važio za ''desnu ruku'' bivšeg kancelara Gerharda Šredera, a on, opet za političara koji neguje dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Kada je, međutim, reč o odnosu Berlina prema Beogradu, nova nemačka vlada će se, osim pitanja proširenja EU, budućnosti Srbije i Kosova, pozabaviti i pitanjem balkanskih azilanata.

Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku hrlili zbog para, jer su dobijali novac za povratak kući, pretio je pre par godina da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.

Nova nemačka vlada želi sada da to reši na najobjektivniji mogući način-odnosno da zapadnobalkanske zemlje - Bosnu, Makedoniju i Srbiju - u smislu 29. člana Zakona o azilantima proglasi sigurnim zemaljama, ''kako bi se bezizgledni zahtevi za azil građana tih zemalja brže obradili i njihov boravak u Nemačkoj brže okončao''.

Vlada u Berlinu želi takođe, proizilazi iz nacrta koalicionog dogovora, da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta.

Šta je Merkelova rekla u Bundestagu o Srbiji

U danu kada se u Briselu odlučuje o datumu za početak pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom (EU), a u Berlinu formira nova vlada, ponovo sa kancelarom Angelom Merkel na čelu, podsećanje na reči nemačkog kancelara o Srbiji, Kosovu i Evropi, ukazuju na to da je za nju januar 2014. godine termin održavanja prve pristupne konferencije.

''Srbija i Kosovo su u proteklim mesecima, bez sumnje, postigli odlučujuće napretke u normalizaciji odnosa, ali bez sumnje moraju sporazumi da budu sprovedeni.Tek posle potvrde o napretku u sprovodjenju implementiranja u decembru, može da u januaru 2014. godine bude održana prva pristupna konferencija.Proces normalizacije se mora nastaviti i pre pristupa Srbije EU, mora doći do potpune normalizacije'', rekla je Mereklova pred poslanicima 27.juna.

Tada je Bundestag dao ''zeleno svetlo'' svojoj vladi da na savetu EU glasa za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU, podržao evropsku perspektivu Srbije i pohvalio napore u oblasti reformi u zemlji.

Bundestag je tada pozvao svoju Saveznu vladu da na Savetu EU 27. i 28. juna odobri pristupne pregovore sa Srbijom, samo pod uslovima da se prva pristupna konferencija održi najranije u januaru 2014. godine, i to ukoliko Savet EU u decembru utvrdi da se obaveze iz dogovorenog Plana o implementaciji, sklopljenog 26.maja izmedju Srbije i Kosova, potpuno i trajno sprovode.

Nemački Bundestag je posebno naglasio da je potrebno potuno raspuštanje sprskih paralelnih struktura na severu Kosova i, umesto toga, stvaranje novih struktura u oblasti sigurnosti i pravosudja Kosova koje podležu političkoj kontroli i finansiranju samo od strane kosovske vlade.