Kako razmišljaju najbolji na PISA testu

Kako Šlahjer kaže za BBC, Šangaj je zacrtao strateški cilj u želji da transformiše svoju ekonomiju i odlučio da postavi sistemski, dugoročni projekat koji će unaprediti obrazovanje.

Taj projekat ne samo da je ostavio Šangaj na vrhu posle PISA testiranja iz 2012. godine, već je doneo bolje rezultate, a veliki deo tog uspeha je činjenica da u Šangaju svi veruju u to da je obrazovanje budućnost.

"Od ministra, pa sve do učitelja u školi možete da vidite da je to njihova budućnost i da svi veruju da je obrazovanje ono što ih sve svrstava na isti nivo. Zato je u Šangaju prestiž predavati u 'teškoj' školi", kaže Šlajher, koji rukovodi PISA testiranjima.

Nedavno istraživanje je pokazalo da nastavnici i profesori imaju viši status u Kini nego u bilo kom drugom delu sveta, a Šlajher kaže da se oni ne boje da koriste takvu poziciju u društvu.

"Nastavnici često zovu roditelje, nekad i na svaka dva dana, pozovu ih na mobilni da provere šta deca rade. Takođe, kažu im kako da unaprede svoju ulogu roditelja i poboljšaju način na koji vaspitavaju decu", kaže Šlajher.

U Šangaju se i pred nastavnike konstantno stavljaju novi zadaci, a obrazovni sistem zahteva od njih da se stalno profesionalno usavršavaju i to van svojih učionica.

"Tamo žele da svako u obrazovnom sistemu bude istraživač, to je kao kada biste tražili da se svaki doktor bavi naučnim radom i istraživanjem", kaže Šlajher.

Osim toga, veliki uspeh na ispitima beleži se i zbog toga što u Šangaju ništa drugo i ne očekuju.

Kako navodi BBC, "šangajski sistem" nije mehanizam za razvrstavanje u kome samo mali broj ljudi prolazi kroz "obrazovno sito", već je njegova pretpostavka da će većina đaka biti spremna i sposobna za uspeh i da će im njihovi nastavnici to omogućiti.

"To ne znači da je u pitanju 'fer' sistem. To je veoma takmičarski ustrojena meritokratija. Ako si bolji od ostalih, otvoriće ti se bolje prilike. To je princip u koji svi veruju", kaže sagovornik BBC-ja.

Zbog takmičarskog okruženja čak 80 odsto đaka ima privatne časove, a konkurencija je veoma izražena i kod nastavnika, koji imaju četiri stepena profesionalnog statusa.

"Na nastavnike u Šangaju gledaju kao na generale, koji su sposobni da sami donose odluke, a iz njihovih redova stižu funkcioneri koji kasnije u lokalnim samoupravama vode školstvo", piše u izveštaju OECD.

Uprkos tome što mnogi rezultate Šangaja i Hong Konga pripisuju istorijskom i kulturološkom nasleđu i kineskom odnosu prema obrazovanju, ovakav model je uspostavljen tek u poslednih nekoliko decenija.

Kina je pedesetih godina prošlog veka usvojila sovjetski model, a osamdesetih je i dalje morala da se trudi da obezbedi mesta u školama za svu decu.

Zato je Šangaj prvi odlučio da unapredi školstvo i postane pionir u obrazovanju. Ključ je bio u radu na usavršavanju nastavnog osoblja.

Iako PISA testiranje ne pokazuje rezultate za celu Kinu, već za najurbanije delove kao što su Šangaj i Hong Kong, na sledećem testiranju 2015. se očekuje da će biti dovoljno podataka za celu zemlju.

Čak 80 odsto mladih u Šangaju uđe u sistem visokog obrazovanja, što je daleko više od kineskog proseka, ali Šlajher kaže da se šangajski uspeh ipak može preslikati na celu Aziju.

"Postoji potreba da se transformiše ekonomija, da se napravi prelaz sa jeftine proizvodnje na visokotehnološke inovacije. Ne boje se gubitka radnih mesta u sektoru proizvodnje, žele da se popnu na lestvici, da imaju više talentovanih i obrazovanih ljudi", kaže Šlajher.

Čak i najsiromašnije regije u Kini se trude da na ovaj način unaprede školstvo.

"Zašto sve to rade? To je zanimljivo pitanje. Međutim, mislim da se sve svodi na to kakva je ravnoteža u društvu između sadašnjosti i budućnosti. U Aziji postoji spremnost da se žrtvuje sadašnjost zarad budućnosti. U pitanju su dugoročna ulaganja u sebe i u celokupno društvo. Prikupiš i poslednju paru od svojih roditelja kako bi platio svojoj deci obrazovanje. Kao društvo, ulažeš u obrazovanje, a ne u potrošnju. Sve to je veoma izraženo u Aziji, valada uverenje da moraš da danas praviš kompromise kako bi sutra imao bolju budućnost", zaključuje Šlajher.

Izvor: BBC.