50 godina od ubistva Džona Kenedija

22. novembar 1963. godine je dan koji je izmenio modernu istoriju kada je u sred Dalasa, u sred bela dana ubijen 35. američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi. Na njega su u 12.30 po lokalnom vremenu iz puške ispaljena tri hica od kojih su ga dva pogodila, a nedugo zatim je umro i pre nego što je prebačen u bolnicu.

Nekoliko sati kasnije uhapšen je bivši marinac Li Harvi Osvald, ekscentrična ličnost optužena za atentat na Kenedija, koji je negirao krivicu tvrdeći da je nevin. To, međutim, nije mogao da dokaže jer je ubijen dva dana kasnije u policijskoj stanici i to pred TV kamerama. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik jednog noćnog kluba, povezan sa organizovanim kriminalom.

Zbog toga je Lindon Džonson, koji je nakon ubistva Kenedija postao predsednik SAD 29. novembra formirao Vorenovu komisiju - telo koje je vodilo istragu o atentatu jer zbog ubistva jedinog optuženog Osvalda, suđenje nije bilo moguće.

Zaključak Vorenove komisije je bio da je Li Harvi Osvald delovao sam i da je ubio predsednika Kenedija iz nepoznatih motiva.

Džon Kenedi i Lindon Džonson pred 22. novembar 1963. (Foto: Beta-AP)

Međutim, pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere u vezi sa Kenedijevim ubistvom, posebno stoga što je pet godina kasnije, u junu 1968. godine ubijen njegov mlađi brat Robert Bobi Kenedi, tokom kampanje za predsedničku kandidaturu.

CIA, KGB, kubanski lobi, mafija - u javnosti su i danas među osumnjičenima za Kenedijevo ubistvo. Lista je dugačka koliko i broj teorija o njegovoj smrti. Svoj ne mali uticaj na razne teorije zavere imali su i masovni medijii, a posebno Holivud. "Ta misterija njegovog ubistva gde možete da tragate po sopstvenom izboru, taj meni ponuda koji imate pred sobom - da li hoćete više da verujete da je to učinila CIA ili je učinila ruska služba u vreme vrhunca Hladnog rata, ili j to uradio kubanski lobi ili je to ambiciozni džonson uradio kao ambiciozni potporedsednik....Dakle, to mnoštvo teorija obično još razgaljuje maštu i ljudi to hoće da znaju. Odgovor neće dobiti, ali me ta dimenzija podseća na Đinđića, na ta velika politička ubistva kada imate barem nekoliko motiva koje možete da nađete a zato ih i imate nekoliko da ne bi mogli da pronađete pravi", napominje novinar lista "Politka" Boško Jakšić.

Šarl de Gol na sahrani Džona Kenedija 24. novmebra 1963. (Foto: Beta-AP)

Ubistvo usred dana čoveka koji je imao moć, ugled, slavu i uspeh, ostavilo je neizbrisiv trag u američkom društvu. Međutim, i pola veka kasnije, još se sumnja u zaključak Vorenove komisije. Jedan od događaja koji su obeležili dvadeseti vek, šokirao je i jugoslovensko društvo. "Sećam se da su neki ljudi plakali i na ulici. To je bila i ta magija njegova i njegove žene koja je nadilazila celu priču politike ali koja je zaista razviijala nadu da je moguće živeti u nekom drugačijem svetu. I u toj umereno komunističkoj Jugoslaviji Kenedi je bio neverovatno popularan, verovatno jedan od najpopularnijih svetskih političara ikada. Bez obzira na to kakav je on značaj imao kao političar i američki predsednik, ništa posle njegovog ubistva više nije bilo isto", isitče Sonja Liht, direktorka Fonda za političku izuzetnost.

Beta-AP

Džon Kenedi ostavio je političko nasleđe nade i ideala koje je i danas živo, ali istoričari ukazuju da iza zavodljive moći ličnosti, njegova dostignuća kao predsednika ostaju ograničena.

"U glavama ljudi koji se sećaju iako su bili mali kao što sam ja bio kada je Kenedi ubijen, Kenedi je nekako predstavljao čoveka koji je mlad, zdrav - što naravno nije bila istina, pun energije, koji je davao idealizam američkom narodu i svetu da stvari mogu da budu mnogo bolje, da više može da se pomogne siromašnima, potlačenima. On je rasno pitanje preveo u moralno pitanje a ne pravno", kaže bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić.

Kao mladi senator, Džon Kenedi je bio u Jugoslaviji 1951. Mesec dana pre atentat u Dalasu, u drugoj polivini oktobra 1963. godine Džona Kenedija je u Vašingtonu posetio Josip Broz Tito. Tada je na poklon od Kenedija dobio Tifanijev srebrni pribor za pisanje, koji je držao na stolu , a i danas se čuva u trezoru Muzeja istorije Jugoslavije.