Istorijat odnosa Srbije i EU

Pregovori EU i Srbije do podnošenja kandidature, u decembru 2009. trajali su četiri godine, sa jednogodišnjim prekidom, zbog nedovoljne saradnje vlasti u Beogradu s Haškim sudom.

Početak pregovora sa EU, na svečanosti u palati bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) objavili su 10. oktobra 2005. tadašnji evropski komesar za proširenje Oli Ren, predsednik SCG Svetozar Marović, premijeri država članica Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, kao i Dejvid Gauen, ambasador Velike Britanije koja je tada bila predsedavajuća EU.

Pregovori su počeli 7. novembra 2005. kada su se u Beogradu sastali pregovarački timovi EU i SCG, predvođeni direktorom za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Rajnhardom Pribeom i šefom diplomatije SCG Vukom Draškovićem.

Pregovori su nastavljeni u aprilu 2006, takođe u Beogradu, jer je Evropska komisija procenila da je ostvaren napredak u saradnji SCG sa
Haškim tribunalom. Nastavak pregovora uslovljen je ostvarenjem pune saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.

Mesec dana kasnije, 3. maja 2006. Evropska komisija je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju sa SCG, što su podržali šefovi diplomatija EU, jer vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile i tom sudu izručile optuženog Ratka Mladića.

U junu te godine Crna Gore je proglasila nezavisnost, posle čega je odvojeno od Srbije nastavila proces pridruživanja, a krajem prošle godine joj je odobren status kandidata za članstvo u EU.

Zbog prekida pregovora EU i Srbije neke opozicione stranke u Srbiji zatrazile su ostavku premijera Vojislava Koštunice i vlade. Ostavku je podneo samo potpredsednik vlade Miroljub Labus. U međuvremenu, Vlada Srbije je u julu 2006. usvojila Akcioni plan za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. Prekid pregovora trajao je oko godinu dana, a obnovljeni su nakon hapšenja i izručenja Haškom tribunalu, 31. maja 2007. godine, Zdravka Tolimira, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske RS i bliskog saradnika Ratka Mladića.

Pregovori su nastavljeni 13. juna u Briselu, nakon pozitivne ocene haške tužiteljke Karle del Ponte.

Obnovljeni pregovori trajali su tri meseca i u tom periodu održano je pet rundi tehničkih pregovora. Pegovarački tim Vlade Srbije u tim
pregovorima predvodio je potpredsednik vlade Božidar Đelić.

Delegacije Srbije i EU usaglasile su 10. septembra 2007. u Briselu tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U novembru te godine
u Briselu je parafiran ŠP, ali su se njegovom potpisivanju protivile Holandija i Belgija, koje su insistirale da primena sporazuma sa
Srbijom bude uslovljena punom saradnjom s Haškim sudom.

EU ponudila je Srbiji 28. januara 2008. godine politički sporazum o jačanju sveukupne saradnje u trgovini, ekonomiji, obrazovanju i
liberalizaciji viznog režima za sve srpske građane.

Potpisivanje prelaznog političkog sporazuma bilo je predviđeno za 7. februar, ali je odloženo zbog nesaglasnosti u vladajućoj koaliciji
Srbije.

Šefovi diplomatija Evropske unije su 29. aprila 2008. odlučili da potpišu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom i istog dana sporazum je potpisan u Luksemburgu.

Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a u ime EU evropski komesar za proširenje Oli Ren i šef diplomatije Slovenije kao predsedavajuće EU Dimitrij Rupel. Tom činu su prisustvali predsednik Srbije Boris Tadić i šef diplomatije Vuk Jeremić.

Sporazum je potpisan u formi u kojoj je parafiran, a njegova primena je uslovljena punom saradnjom sa Haskim sudom.

Skupština Srbije usvojila je 9. septembra 2008. Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Evropska komisija je 14. oktobra 2009. pozvala EU da primeni Prelazni trgovinski aporazum sa Srbijom ocenivši da su vlasti u Beogradu
dokazale rešenost da se približe EU, da primenjuju trgovinski sporazum i da imaju postojanu saradnju sa Haškim sudom.

Krajem novembra te godine Savet ministara EU usvojio je odluku kojom se građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra ukidaju vize za putovanja u zemlje šengenskog prostora EU.

Na zasedanju u Briselu EU je 7. decembra stavila na snagu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, koji predviđa postepenu liberalizaciju trgovine. Sporazum je zvanično stupio na snagu 1. februara 2010.

Srbija je taj sporazum jednostrano počela da primenjuje od 1. januara 2009.

Predsednik Srbije Boris Tadić predao je u Stokholmu, 22. decembra 2009. Švedskoj, koja je tada predsedavala EU, zahtev za prijem Srbije
u EU.

Ministri spoljnih poslova EU odlučili su 14. juna 2010. u Luksemburgu da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU sa Srbijom o stabilizaciji i pridruživanju.

Od 27 članica EU taj sporazum do sada ratifikovalo 20 zemalja.

Savet ministara EU zatražio je 25. oktobra 2010. od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za
članstvo u EU s tim što će svaki dalji korak Beograda ka članstvu biti propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj
saradnji Srbije sa Haškim sudom.

U novembru te godine Evropski komesar za proširenje EU Štefan File predao je premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću upitnik o zahtevu za
članstvo Srbije u Uniji.

Evropski parlament u Strazburu je 18. januara ove godine ratifikovao sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju i izglasao
Rezoluciju o evropskoj integraciji Srbije.

Premijer Srbije Mirko Cvetković uručio je u Briselu, 31. januara 2011, evropskom komesaru za proširenje Štefanu Fileu, odgovore na
upitnik Evropske komisije o sprovedenim reformama i ispunjavanju uslova da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU.

U međuvremenu srpske vlasti su uhapsile i Haškom sudu izručile preostala dva haška begunca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.