Rat protiv terorizma

Al-Kaida: „Baza“ terorizma

Na isti način je razmišljao i Osama bin Mohamed bin Avad bin Laden, koji je nekih 15 godina ranije američko oružje koristio u borbi protiv zajedničkog neprijatelja - Crvene armije. Invazija Sovjetskog Saveza na Avganistan je muslimane iz mnogih zemalja izazvala da postanu mudžahedini. Posle povlačenja Crvene armije, mudžahedini su izgubili u unutrašnjem sukobu. Scenu su zauzeli talibani - pokret „učenika Kur'ana“, osnovan u susednom Pakistanu, koji je predvodio islamski klerik mula Muhamed Omar.

Osama bin Laden, poreklom iz bogate porodice iz Saudijske Arabije, kao i drugi mudžahedini vremenom su bili ubeđeni da prisustvo američkih vojnika u njihovim zemljama (Saudijska Arabija, Kuvajt, Jemen) predstavlja tihu invaziju. Njihova nova misija je bila da Amerikance isteraju iz islamskih država. Vremenom je pokret izrastao u organizaciju koja će dobiti jednostavno i efektno ime - „Al-Kaida“, što znači „Baza“. Drugi čovek te organizacije, ali i njen mozak biće i ostaće Ajman al-Zavahri, poreklom iz Egipta.

Prvu akciju buduće organizacije al-Kaida izveli su borci Hezbolaha u Saudijskoj Arabiji, a meta napada je bila vojna baza u Dahranu, koju su koristili Amerikanci.

Sledeća meta al-Kaide su bile američke ambasade u Tanzaniji i Keniji - preko 200 poginulih i više hiljada povređenih ljudi. Čak i posle napada na razarač „Kol” (USS Cole) u Jemenu, šefovi američkih obaveštajnih službi ignorišu najave da će sledeća meta biti Sjedinjene Američke Države.

„Rat protiv terora“

Odluka da al-Kaida izvrši napad na SAD bila je tačka preokreta, koja je tu organizaciju svrstala među najmoćnije na svetu. Nedelju dana posle napada na Njujork i Vašington, predsednik Džordž Buš je potpisao dekret kojim je obaveštajne i vojne strukture ovlastio da praktično bez odlaganja uhvate ubiju vođe al-Kaide. Predsednik Buš se pozvao na stari izraz sa poternice: „Traži se! Živ ili mrtav!” (Wanted! Dead or alive!). Potpredsednik Ričard „Dik” Čejni će za taj sukob koristiti izraz „rat protiv terora“.

Taj rat će biti posvećen pronalaženju neprijatelja, ali će, pre svega biti rat obaveštajnih službi, u kojem će možda ključnu ulogu imati propaganda.
Amerikanci su na početku „rata protiv terora” imali dosta uspeha, jer su pažljivo pratili komunikacije satelitskim i mobilnim telefonima. U stvari, američki obaveštajci su još od 1996. godine prisluškivali njegov satelitski Osame bin Ladena. Ipak, on je bio pažljiv u vođenju razgovora, ali je njegovo kretanje bilo poznato sve vreme, zahvaljujući lociranju signala. Napad na američke ambasade u Najrobiju i Dar-es-Salamu 1998. godine, preživeo je samo jedan terorista - Daud Rašid al-Davali, koji je ubrzo odao da je sedište organizacije u Jemenu: glavni grad Sana'a bilo je mesto kroz koje su tekle sve važne informacije. Njima je upravljao Ahmed al-Hadar. Uskoro će saznati za ime Abu Zubeide, Palestinca koji je bio terenski opeartivac bez premca - organizovao je regrutaciju i putovanje novih članova al-Kaide u Avganistan.

Identitet još jednog čestog sagovornika Ahmeda al-Hadara, poznatog samo kao „Muhtar“ biće utvrđen s velikim zakašnjenjem: posle napada na Njujork i Vašington, i pokretanja vojne mašinerije koja je mesecima bombardovala pustinje Avganistana.

Skrivanje

Pokušavajući da izbegnu dovlačenje velikog broja vojnika u Avganistan, Amerikanci su pokušali da stvore savez sa starim mudžahedinima, verujući da će hteti da se osvete talibanima zbog dugogodišnje prevlasti. Savez je propao i pre uspostavljanja, a jedini saveznik na terenu biće susedni Pakistan.

Vođe i vojnici al-Kaide su se povukli u granične predele Avganistana i Pakistana, i tamo čekali da se situacija malo primiri.

U isto to vreme, početkom 2002. godine, Amerikanci su izgubili i vezu sa al-Kaidom preko Muhameda al-Hadara, koji je pobegao od nesmotrene racije jemenskih vlasti. Palestinac Abu Zubeida je nastavio da radi, tražeći izlaz iz Pakistana za vođe al-Kaide, i tako ponovo postao „vidljiv“ u telekomunikacijama. Pakistanske vlasti su ubrzo opkolile kuću u kojoj je radio i skupile dragocene informacije.

„Muhtar“

Abu Zubeida je preživeo hapšenje, i tokom ispitivanja otkrio da je tajanstveni sagovornik, poznat kao „Muhtar“ - Halid Šeik Mohamed.

Halid Šeik Mohamed je kasnije uhapšen u pakistanskom gradu Ravalpindiju 1. marta 2003. godine, ali je to predsednik Buš javnosti otkrio tek tri godine kasnije. U svedočenju pred specijalnim sudom u Gvantanamu, Halid Šeik Mohamed je priznao da je organizovao: bombaški napad na Svetski trgovinski centar 1993. godine, i onaj od 11. septembra 2001. godine, bombardovanje noćnih klubova na Baliju, planiranje napada u Velikoj Britaniji, ubistvo novinara Danijela Perla 2002. godine... Tada je na scenu kročio onaj tamniji deo priče o uspehu u „ratu protiv terora“: ispitivanje korišćenjem mučenja, a posebno zalivanja vodom (water-boarding), čime su se dobijala priznanja i za ono što jedan terorista nije mogao da uradi.

Irak - duh iz boce

Tokom 2002. godine, administracija predsednika Džordža Buša pokreće pitanje povezanosti Iraka sa al-Kaidom, kao i posedovanja naoružanja za masovno uništavanje. Iako su Osama bin Laden i Ajman al-Zavahri bili na slobodi, obaveštajne delatnosti se masovno sele iz Avganistana u Irak.

Operacija „Sloboda Iraka“ počela je zastrašujućim bombardovanjem 20. marta 2003. godine. Vladavina Sadama Huseina završena je za nekoliko nedelja, ali naoružanje nije pronađeno. Predsednik Buš će proglasiti uspeh misije, ali američka vojska se na terenu nije dobro snašla: hapsili su ljude bez reda, odvodili u zatvore, mučili... Vremenom je narastao gnev svih Iračana prema onima koji su tvrdili da će doneti slobodu. Narednih meseci, u javnosti se pojavila ličnost koja će najaviti strašan sled događaja.

Abu Musab al-Zarkavi

Rodom Jordanac, po veri musliman sunita, Abu Musab al-Zarkavi je za kratko vreme oko sebe okupio ljude željne da zemlju očiste od okupatora. Navodno je u Irak došao pre invazije, da bi pripremio teren za odbranu od Amerikanaca, ali potonja svedočenja govore da se pojavio tek kada su Amerikanci zaustavili velike vojne operacije.

Tada su se pojavile i oružane grupe gradske gerile, sa istim ciljevima. Poziv da se pridruže borbi u Iraku uputio je i Osama bin Laden. Al-Kaida je neprekidno postavljala bombe, tako da je svaki pokret američkih vojnika bio igra sa srećom. Prvi znak da je brutalnost prešla granicu bile su sve češće otmice stranaca i odsecanje glava. Ono što ni saborci al-Zarkavija nisu znali sve dok nije počelo da se odvija...

Kletva „Zlatne džamije“

Naoružani ljudi su u ranim jutarnjim časovima 22. februara 2006. godine zauzeli hram al-Askarija u iračkom gradu Samari. Jedno od najsvetijih mesta šiita je teško oštećeno bombama - velika zlatna kupola je uništena, a ispod nje su ostala sahranjena tela 10. i 11. imama. Tokom sledećih dana, na stotine ljudi je ubijeno u međusobnim obračunima. Iako su Amerikanci već bili omraženi kao okupatori, većina Iračana je bila srećna kada je čula da je 6. juna 2006. godine bombom iza aviona u „sigurnoj kući” kod Bakube ubijen al-Zarkavi, čiji je cilj bio da se šiiti potpuno unište, a suniti zauzmu ceo Irak. Hiljade i hiljade žrtava sukoba između šiita i sunita nisu bile dovoljne da se spreči i drugi napad na al-Askariju 13. juna 2007. godine. Sve što se posle toga događalo, označavalo je slabljenje al-Kaide.

Smrt Osame bin Ladena

Oku iskusnog obaveštajca nije bilo teško da prati pojavu terorističkih akcija u Pakistanu, koje su se s protokom vremena „selile” ka istoku. Tako su Amerikanci konačno ušli u trag Osami bin Ladenu u jednoj velikoj kući u gradu Abotabadu. Ubijen je u akciji američkih marinaca 2. maja 2011. godine.

Uprkos tome, talibani i preostali aktivisti al-Kaide zaklinju se da će se osvetiti Pakistanu, za koji tvrde da je dopustio da se Amerikanci slobodno šetaju tom muslimanskom zemljom. Zatim će uslediti svi oni koji su se okrenuli protiv njih. To je obećanje jednog talibana, čije ime još ne znamo, i koji možda i danas sedi i razgovara sa starim vođom pokreta talibana, osimnjičenim čovekom koji je i dalje na slobodi, mulom Muhamedom Omarom.

Najvažniji napadi Al kaide širom sveta

25. jun 1996.	DAHRAN, Saudijska Arabija	Kamion-bomba eksplodira pred vojnom bazom SAD. Napad na Kule Hobar izazvao je smrt 19 američkih vojnika i jednog stanovnika a povrede kod nekoliko stotina ljudi. Napad su izveli aktivisti Hezbolaha, koji su se kasnije priključili al-Kaidi.
07. avgust 1998.	NAJROBI, Kenija DAR-ES-SALAM, Tanzanija	Dvostruki napad na ambasade SAD u dve zemlje odigrao se za nekoliko minuta. Teže je bila oštećena ambasada u Najrobiju, gde je bilo više žrtava. Ukupno je poginulo preko 200 ljudi, a ranjeno oko 5.000.
12. oktobar 2000.	ADEN, Jemen	Čamac prepun eksploziva zaleteo se u američki razarač USS Cole, koji je u lučki grada pristao zbog snabdevanja gorivom. Poginulo je 17 mornara, a 39 ranjeno.
11. septembar 2001.	NJUJORK/VIRDŽINIJA, SAD	Tri putnička aviona oteta su i iskorišćena kao projektili za uništavanje dveju kula Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i Pentagona (Arlington, Virdžinija). U jednom od najvećih terorističkih napada u istoriji je poginulo oko 3.000 ljudi.
12. oktobar 2002..	BALI, Indonezija	Tri bombe su eksplodirale i izazvale požar u dva noćna kluba u letovalištu na ostrvu Baliju, Poginulo je 202 ljudi, a još 200 je bilo ranjeno. Većina žrtava su bili strani turisti.
15/20. novembar 2003.	ISTANBUL, Turska	Dva kamiona su 15. novembra eksplodirala ispred dveju sinagoga u gradu na dva kontinenta, a 20. novembra druga dva kamiona su kao mete imali britanske institucije: banku HSBC sa sedištem u London, i Konzulat Velike Britanije.
07. jul 2005.	LONDON, Velika Britanija	U nizu dogovorenih napada, bombaši-samoubice su napali javni gradski prevoz Londona: autobuse i metro. Među 56 mrtvih bila su i četvorica napadača, svi britanski državljani azijskog porekla. Ranjeno je preko 700 ljudi.
11. decembar 2007...	ALŽIR, Alžir	Islamski Magreb je postao utočište, ali i meta napada al-Kaide, kada su dva automobila-bombe u razmaku od nekoliko minuta eksplodirala ispred dve zgrade: Vrhovnog ustavnog suda i zgrade koju su koristile Ujedinjene nacije. Poginula je 41 osoba.
02. jun 2008.	ISLAMABAD, Pakistan	Automobil-bomba za metu je imao Ambasadu Danske Kraljevine u Pakistanu. Poginulo je najmanje 5 ljudi, dok je 24 povređeno. Al-Kaida je preuzela odgovornost, tvrdnjom da je to odgovor na objaljivanje uvredljive karikature Božijeg izaslanika Muhameda u novinama, i na prisustvo danskih vojnika u Avganistanu.
25. januar 2010.	BAGDAD, Irak	Bombaši-samoubice istovremeno napadaju tri hotela u Bagdadu. Poginulo je najmanje 36 ljudi, posle dugotrajnog zatišja od smirivanja rata u zemlji.
29. oktobar 2010.	IST MIDLANDS, Engleska DUBAI, U.A.E	Ometen je plan da se unište teretni avioni na letu od Jemena do SAD sprečena je zahvaljujući temeljnoj pretrazi letelica na aerodromu Ist Midlands, i vazdušnoj luci u Dubaiju.