Skoro 42 godine na vlasti

Gadafi je rođen u pustinji u blizini Sirte 1942. godine. Početkom šezdesetih godina prošlog veka završio je oficirsku školu u Britaniji.

Od libijskog kraljevstva formirao je državu po specifičnom socijalnom modelu koji je mešavina socijalizma, kapitalizma i islamskih uticaja. Poznat je po neobičnom, živopisnom načinu odevanja.

Gadafijevi problemi sa Zapadom počeli su još septembra 1972, kada su palestinski teroristi ubili u Minhenu 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara, koje su prethodno oteli. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

Mediji u svetu optuživali su Gadafijev režim da je glavni finansijer pokreta "Crni septembar" koji je izvršio taj masakr, pa je došlo do zahlađenja odnosa Zapada i Libije.

Marta 1982. godine SAD su objavile zabranu uvoza libijske nafte i izvoz američke tehnologije za industriju nafte Tripoliju, zbog Gadafijeve podrške Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji. Evropa nije podržala odluku Amerike.

Dve godine kasnije, u Londonu je ubijena žena-policajac ispred libijske ambasade dok je dežurala za vreme antigadafijevskih demonstracija. Istraga je utvrdila da je ubijena iz mitraljeza iz zgrade ambasade, ali su se libijske diplomate pozvale na diplomatski imunitet i - samo bile proterane.

Incident je doveo do prekida diplomatskih odnosa između Libije i Britanije, odakle su stizale i optužbe da Gadafi podržava Irsku republikansku armiju.

Libijski lider dva puta se ženio, iz prvog braka je Muhamed, koji je na čelu Olimpijskog komteta Libije, koga su jutros zarobile pobunjeničke snage u Tripoliju. Sa Safijom (Sofijom) Al Gadafi, pukovnik ima sedmoro dece a dvoje su usvojili. Usvojena devojčica je poginula američkom bombardovanju Tripolija 1986. kada je imala samo četiri godine. Od januara do marta 1986. SAD su napadale libijske patrolne čamce tokom sukoba zbog pristupa zalivu Sidra, za koji je Libija tvrdila da pripada njenim teritorijalnim vodama.

Već u aprilu u eksploziji u diskoteci u Zapadnom Berlinu poginulo je 60 ljudi. Diskoteku su često posećivali američki vojnici, a Libija je optužena da je organizator tog terorističkog napada.

Američki predsednik Ronald Regan naredio je 15. aprila 1986. velike vazdušne napade na Tripoli i Bengazi, nazvane "operacija Kanjon El Dorado".
Dve godine kasnije, 1988, za podmetanje bombe u avion "Pan Amerikena" - kada je u eksploziji iznad škotskog grada Lokerbija poginulo 270 ljudi, većinom Amerikanaca - optužena su dvojica Libanaca.

Gadafi je tada odbio da potpiše njihovo izručenje SAD ili Velikoj Britaniji, posle čega su Libiji uvedene višegodišnje ekonomske i političke sankcije.
Posle više od decenije, 1999. godine, nakon posete generalnog sekretara UN Kofija Anana Tripoliju, suspendovane su sankcije UN, ali su američke sankcije Libiji ostale na snazi još nekoliko godina.

Gadafi je krajem 2003, nakon zbacivanja Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, objavio da je njegova zemlja imala aktivan program oružja za masovno uništenje, ali da je rešio da dozvoli međunarodnim inspektorima da dođu u njegovu zemlju da bi ga nadgledali i uništili.

Tek maja 2006. SAD su ponovo uspostavile diplomatske odnose sa Libijom, nakon objavljivanja programa Tripolija za masovno uništenje hemijskog oružja, pa je Libija uklonjena sa liste nacija koje podržavaju terorizam.

Demonstranti u koloni krenuli su 15. februara 2011. godine u Bengaziju ka vladinim zgradama, izvikivali su socijalne i zahteve da Gadafi napusti vladarski tron. Ubrzo su se protesti proširili iz istočne Libije na Tripoli.

Savet bezbednosti UN je 27. februara jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se protiv Libije uvodi embargo na uvoz oružja i odobrava krivični postupak protiv njega na Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zlocine. Bombardovanje Libije počelo je 19. marta, na osnovu rezolucije Ujedinjenih nacija 1973 kojom se dozvoljava upotreba upotreba sile u Libiji da bi se zaštitili civili.

Gadafija su napustili brojni saradnici, a pobunjenici su u roku od nekoliko dana zauzeli nekoliko gradova. Oni su 21. avgusta zauzeli i prestonicu Tripoli.

Samo mesec dana posle početka bombardovanja, saopšteno je da je do tada poginulo 10.000 ljudi među kojima, navodno, i jedan njegov sin i troje unučadi. U sukobima u Libiji je ranjeno najmanje 55.000 ljudi.