Tri rešena pitanja

Nije bilo tako bolno. Srbiju neće koštati ništa. Taj prvi dogovor na liniji Beograd - Priština, naprotiv, broji se u korist građana Kosova, bez obzira na njihovu nacionalnost. Za sve njih, oko milion i sedamsto hiljada Albanaca i oko dvesta hiljada Srba, sada je ostvarivo jedno od osnovnih građanskih prava – sloboda kretanja. Da li je to iskorak srpske strane ka priznavanju nezavisnosti Kosova? Cena kojom Srbija plaća integracije Evropskoj uniji? Srpske vlasti smatraju to zlonamernim tumačenjem, dok desna opozicija ne odustaje od teških, pa čak i najtežih optužbi za izdaju nacionalnih interesa.

Postignuti dogovor između Srba i kosovskih Albanaca, u susretu odigranom nakon duge dve decenije antagonizma, nije tiket Srbije za ulazak u EU, ali jeste za status kandidata i datum početka pregovora. Najvažnije od svega, taj dogovor omogućiće ljudima lakši život, otvarajući im prostor za komunikaciju, poslovnu i drugu saradnju.

U toj rundi dijaloga kalkulacija o statusu je bilo tu i tamo, ali to pitanje ostalo je po strani, i rešena su neka od tehnički bitnih pitanja, u atmosferi briselskih kancelarija u kojima se srpska strana kretala kao u blindiranoj sobi do koje eho epskih mitova ne dopire. U tim uslovima kosovska strana činila je sve da dobije punu potvrdu nacionalnosti, kako kaže Borislav Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima, „da Srbija ne postoji na Kosovu ni kroz kompanije, ni kroz institucije, ili pozivni broj telefona. To smo uspeli da pobedimo.“

U Briselu je postignut dogovor da građani Kosova lične karte, saobraćajne i vozačke dozvole mogu da koriste uz sertifikat MUP Srbije koji će biti izdavan na administrativnoj liniji. Takozvani pasoši Kosova neće moći da budu upotrebljavani. Zove li se ovo priznavanje nezavisnosti Kosova? To, kada ljudima date pravo da uz lične karte, ne i pasoša izdate u Prištini, registarske tablice KS, sa pečatom Unmika, statusno neutralnim, cirkulišu čitavom teritorijom Srbije?

Za zagovornika tvrde nacionalne struje, Slobodana Samardžića, bivšeg ministra za KiM i aktuelnog potpredsednika Demokratske stranke Srbije, ovaj sporazum zapravo je porazno priznanje nezavisnosti Kosova od strane srpskih vlasti. Objašnjenje ovog opozicionara i jednog od najbližih saradnika Vojislava Koštunice je da postignuti dogovor krši sve dokumente na kojima počiva suverenitet Srbije. Da će sporazum iskoristiti opozicija u unutrašnjopolitičke svrhe, bilo je jasno odranije. Ali da su ovo prvi koraci Srbije ka priznavanju nezavisnosti Kosova tvrdi i šefica prištinskog pregovaračkog tima Edita Tahiri: “Integracija Srbije u EU uslovljena je priznavanjem Kosova. I danas je napravljen prvi korak Srbije ka tome.“ Tahirijeva razume da postoje različiti pogledi na rezultate pregovora, ali je sasvim sigurna da je Kosovo ojačalo svoju nezavisnost s obzirom na to da su prvi put dve strane postigle dogovor.

Priština, međutim, nema razloga za likovanje. Šef pregovaračkog tima iz Beograda Borislav Stefanović nije dobio mandat svoje vlade da stavi potpis na nezavisnost Kosova i ni u jednom trenutku nije bilo realno očekivati njegovu spremnost da tako lud, suicidan potez povuče na svoju ruku. „Postignuta rešenja ne znače priznavanje takozvanog nezavisnog Kosova. I to je jedina istina“, kaže Stafanović za NIN.

Za Brisel, treću, presudnu pregovaračku stranu, postignuto je baš ono što je bilo potrebno - obezbeđenje tehničkih pitanja za život građana, ma kako taj prvi sastanak Srba i kosovskih Albanaca izazivao emocije, i uprkos nastojanju nekih grupa i partija da i dalje promovišu netrpeljivost kao isključivu liniju rešenja problema ili ignorisanje realnosti ili čitavog jednog naroda.

„Takav stav rezultuje onim što smo već imali prilike da vidimo“, kaže predstavnica Srba sa Kosova Rada Trajković za NIN.

Uspeh pregovara Trajkovićeva vezuje sa afirmacijom Srbije u Evropskoj uniji, i smatra da će taj dogovor Brisel umeti da ceni. Ona tvrdi da nije Beograd ta ekskluzivna adresa sa koje se ispunjavala isključivo lista želja kosovskih Albanaca i Brisela, već da je i prištinska strana morala i imala šta da popusti i proguta. Za nju to potvrđuje konačan prijem u Briselu Hašima Tačija, aktuelnog premijera Kosova, tri meseca nakon izbora. Brisel je, kako ocenjuje, poslednja tri meseca bio nedostižan cilj za Tačija. Sada kada su ga prihvatili, to za nju može da znači samo jedno - bio je primoran na kompromise. S druge strane, konstruktivnost i kontinuitet u komunikaciji sa Briselom daju srpskoj strani povoljniju poziciju u dobijanju kandidature i datuma početka pregovara. Sporazum dveju strana, međutim, kako ona tvrdi, nisu pomerili ni milimetar bilo jednu bilo drugu stranu. Srbija ne priznaje nezavisnost. Albanci sa Kosova ne prihvataju povratak suvereniteta Srbije.

Unutar te realnosti EU zajedno sa jednim i drugim timom nalazi kreativna rešenja koja bi olakšala život i Srbima i Albancima na Kosovu. „Šta to konkretno znači za Srbe sa Kosova? Kada ujutru Srbin sa Kosova krene van svog dvorišta, ne zna s kojim će se sve merama pritiska policije susresti, da li oko vozačkih dozvola, saobraćajnih, registarskih tablica... To uvek motiviše za odlazak sa ove teritorije. Ova jasna pravila u kojima znate šta je potrebno da uradite – biće u upotrebi samo registarske tablice Unmika na kojima piše KS, ali ne i tablice sa grbom Kosova - dala su podršku Srbima na Kosovu da se stabilizuju“, kaže Trajkovićeva. Događalo se da Srbi, kada im isteknu stare tablice, odbijaju da uzmu nove s grbom Kosova i onda ih hapse, privode, i neprestano su na udaru policije. Kosovska strana eksplicitno je zahtevala uvažavanje pasoša Kosova i njihovih tablica kao i da se na Kosovo iz Srbije ulazi uz pasoš. Tražili su i da se vrate originalne matične knjige, a dogovoreno je da to budu kopije.

Proces rešavanja životnih pitanja bio je najavljen odlukom Saveta bezbednosti još 2003. godine. Sada, osam godina kasnije, imamo i prve rezultate. „Bolje ikad, nego nikad“, kaže Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose. Ti rezultati, prema njegovoj oceni, dokaz su da je donekle promenjena politička volja i u Beogradu i u Prištini. Ali to ne smatra velikim uspehom Evropske unije jer misli da je njenim efektivnijim uplivom moglo doći do dogovora oko više tačaka. Na sto su stavljene 22 teme. Njih sedam izazvalo je burne rasprave. Najavljivan je dogovor oko šest tačaka. Konačni učinak: tri rešena pitanja. Evropska komisija obećala je Srbiji pomoć u dobijanju statusa kandidata ukoliko postigne vidan napredak u dijalogu sa Prištinom. Kosovu je obećana vizna liberalizacija.

„Obe strane su to ozbiljno shvatile i zato im nije nedostajala politička volja. To je rezultovalo konkretnim uspehom pregovora zahvaljujući kojima će građani na Kosovu, kada dobiju kopije katastra, moći da utvrde svoju imovinu. Neće više biti čekanja pet sati za prelazak granica kod Merdara i to će se meriti milionima evra uštede i dobicima na povećanom prometu jer se Srbija više neće zaobilaziti. Kada pogledate podatke o spoljnoj trgovini, vidite da je Kosovo najveći partner Srbiji u regionu, sada ćete znati kuda i šta sve prevoze kamioni legalnim rutama i moći ćete da ih kontrolišete. Pravna sigurnost je neophodna, jer kosovsko tržište može da progura do milijardu evra robe, kao što su hrana, lekovi, usluge“, procenjuje Janjić.

Rešavanje robnog prometa i za Azema Vlasija, kosovskog analitičara, izuzetno je važno i zato to očekuje u drugoj, julskoj rundi dijaloga. Rezultate prve runde pregovora ocenjuje pozitivno i kaže da u slobodi kretanja koja će olakšati život građanima Kosova nema nikakvog osnova za strah od bilo kakvih ekstremista sa Kosova, niti se može očekivati njihovo delovanje širom Srbije u cilju pritiska na Srbiju da prihvati nezavisnost. On kaže da je dogovor u Briselu koristan za mapu puta prema EU i za Srbiju i za Kosovo, ali i da je „ovo za Srbiju početak mape puta za priznavanje Kosova koje će u jednoj određenoj fazi, kada Srbija bude pred vratima članstva EU, ipak da se desi“. Pristupni pregovori neće, kako ocenjuje, biti uslovljeni priznavanjem Kosova, ali to pitanje biće postavljeno pred nju kada Srbija bude na vratima EU. „Srbija će zauzvrat dobiti ulazak u Uniju“, ubeđen je on. Srpske vlasti i Brisel, međutim, negiraju da dijalog Beograd – Priština ima bilo kakve veze sa priznavanjem nezavisnosti Kosova. Brisel, naprotiv, negira da je pitanje statusa ono koje će biti razmatrano u ma kom delu ovog dijaloga.