Neispitano poreklo novca za kaucije

Zvezdan Terzić, bivši čelnik Fudbalskog saveza Srbije, koji se tereti da je na nelegalnim transferima igrača zaradio nekoliko miliona evra, na ime kaucije položio je čak milion evra, pa javnost postavlja pitanje odakle mu taj novac.

Milanko Šarančić, bivšim direktorom “Železnica Srbije”, optuženim da je to preduzeće oštetio za milion i dvesta hiljada evra, posle više od godinu dana pritvora pušten je na slobodu za jemstvo teško 710 000 evra.

Slična je priča i sa Milankom Šarančićem, bivšim direktorom “Železnica Srbije”, optuženim da je to preduzeće oštetio za milion i dvesta hiljada evra, posle više od godinu dana pritvora pušten je na slobodu za jemstvo teško 710 000 evra.

Šarančićev advokat Goran Petronijević kaže da je njegovom klijentu stavljena hipoteka na nasleđenu kuću od 200 kvadrata i bratovljev restoran na Goču:

“Procenjeno je da restoran vredi oko 470 000 evra, a kuća 240 000 evra."

RSE: Kuća u Vrnjačkoj banji?! Pa, kolika i kakva je to kuća ako toliko vredi?

Petronijević: Dvesta i nešto kvadrata, porodična kuća na sprat.

RSE: Kuća te kvadrature u prvoj stambenoj zoni u Beogradu, na Bežanijskoj kosi, recimo, košta 250 do 270 hiljada evra. Kako je moguće da u Vrnjačkoj banji košta gotovo isto?

"Pa, idite vi to ispitajte sami, što to mene pitate! Izvršen je sudski postupak procene te nepokretnosti i procena te nepokretnosti je tolika”, nervozno će Petronijević.

Barać: Ne vladaju zakoni nego interesi

Od kojih li je plemenitih metala građena Šarančićeva kuća, nastala, inače, pre gotovo pola veka, kad je procenjena kao vila-karingtonka u prvoj beogradskoj zoni? Da su procenitelji, izgleda, enormno precenili Šarančićevu kuću čovek se uveri kad pogleda ponudu agencija za nekretnine u Vrnjačkoj banji, gde se kuće od 180 i više kvadratnih metara mogu pazariti i za četrdeset-pedeset hiljada evra. Često i jeftinije. A, kupaca, i pored niskih cena – nema ni od korova.

U jednoj agenciji za nekretnine rekli su nam da bi pristojna kuća od 200 kvadratnih metara u Banji koštala “verovatno negde oko stotinak hiljada evra, plus-minus 15 odsto”.

Procenitelji su kuću junaka naše priče, optuženog Milanka Šarančića, dakle, više nego dvostruko više procenili. Zašto ne probaju da je za tu cenu ponude i na prodaju – niko ih nije pitao.

Da Srbija ima, kao što nema, zakon o poreklu imovine, centralni katastar nepokretnosti i više poreskih inspektora, ali, što je još važnije, da iza bogatih pojedinaca ne stoje političari, poreska uprava bi češće proveravala poreklo sumnjive imovine i prihoda, kaže izvor lokalnog medija iz Ministarstva finansija Srbije.

Sada se najavljuje da će država konačno početi da proverava poreklo basnoslovnih novčanih iznosa koje optuženi polažu kao kaucije da bi se branili sa slobode. Svaka nekretnina ili novac koji je uložen kao jemstvo oduzeće se ukoliko se ispostavi da su zarađeni ilegalno, izjavio je lokalnim medijima Tomo Zorić iz Republičkog javnog tužilaštva.

Postavlja se, međutim pitanje zašto država nije proveravala poreklo ogromnih suma novca pre nego što su položene kao kaucija za izlaz iz pritvora. Za Vericu Barać, predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije, odgovor na ovo pitanje je više nego jednostavan.

“To dokazuje tu spregu koja postoji. To su sve stvari dogovorene ili se znaju, da bi se očuvao taj osnovni koncept – dakle, ta sprega između krupnog kapitala, političkih stranaka, tajnih službi i, na kraju, institucija koje u tome učestvuju. Sve je to prilagođeno tome – da, s jedne strane, može da se pere novac, a da, s druge, možete da imate prosto podobne procenjivače koji će to uvek uraditi u funkciji onoga što želite da učinite. Potpuno je, dakle, jasno zašto se to radi. Jer – kod nas ne vlada zakon, ne vladaju institucije nego vladaju određeni interesi koji kroz institucije plasiraju ono što se negde već dogovorilo”, kaže Verica Barać.