Riba, voće i povrće za zdrav život

Oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma, a jedan od glavnih uzroka je nepravilna ishrana. Neka svetska istraživanja pokazuju da su, ako se jedu riba, orasi, maslinovo ulje, voće, povrće i proizvodi od integralnog brašna, veće šanse za duži i zdraviji život. Pravilna i zdrava ishrana sastoji se u tome da se obavezno jedu sve namirnice iz piramide ishrane.

Oko 60 odsto stanovnika Srbije ima višak kilograma, a jedan od glavnih uzroka je nepravilna ishrana.

Obeležavajući Svetski dan zdrave hrane, stručnjaci Instituta Batut savetovali su Beograđane kako da promene loše navike i da počnu da se hrane zdravo. Da bi se izbegla gojaznost, najbitnije je jesti redovno i obavezno doručkovati.

Neka svetska istraživanja pokazuju da su, ako se jedu riba, orasi, maslinovo ulje, voće, povrće i proizvodi od integralnog brašna, veće šanse za duži i zdraviji život. Pravilna i zdrava ishrana sastoji se u tome da se obavezno jedu sve namirnice iz piramide ishrane.

"Treba da se obrati pažnja na to da se namirnice pripreme na odgovarajući način, da se izbegava pohovano, prženo, da to više bude bareno, dinstano, kuvano, opet ne prekuvano, da se koristi ulje umereno", kaže Jelena Kašanin, specijalista higijene Instituta Batut.

Malo vremena, a puno obaveza – objašnjenje je većine građana zašto jedu kad stignu i bilo šta što im padne pod ruku. Nepravilna ishrana utiče loše na zdravlje, ali većina smatra da zdrava hrana oduzima puno vremena, a i novca.

"Kod nas je taj problem što više vlada kult mesa nego ribe. Prilično je teško uvesti ribu u ishranu naših ljudi da to bude u toku nedelje dva do tri puta", objašnjava Jelena Kašanin.

Mladi su oni koji se najčešće hrane brzom hranom. Stručnjaci kažu da su zabrinuti jer istraživanja pokazuju da oko 10 odsto dece od sedam do 10 godina ima problem sa viškom kilograma, što je preduslov da kao stariji imaju problem sa dijabetesom ili kardiovaskularnim oboljenjima.

Prema istraživanjima 54 odsto stanovništva u Srbiji,  ima problem sa predgojaznosti i gojaznosti, pri čemu je 37 odsto odraslih predgojazno, dok 16 odsto njih ima gojaznost kao dijagnozu. Oko 100.000 ljudi u Srbiji ima telesnu težinu od 120 do 170 kilograma.

Kod dece od 7 do 10 godina 10 odsto njih je gojazno, madju decom od 11 do 14 godina procenat je duplo manji, a najmanje problema sa viškom kilograma imaju deca od 15 do 19 godina, njih 1,4 odsto. Istraživanje takođe pokazuje da je među gojaznom decom više dečaka nego devojčica. Gojaznost u detinjstvu preduslov je da kao stariji imaju problem sa dijabetesom ili kardiovaskularnim oboljenjima.

I sami možete izračinati da li vaša težina ugrožava vaše zdravlje. Formula izračunavanja takozvanog BMI-a je jednostavna: svoju telesnu težinu u kilogramima treba podeliti sa telesnom visinom na kvadrat, a visina se izražava u metrima. Tako se dobija dvocifreni broj: ako je manji od 25, kilogrami ne ugrožavaju zdravlje, ako je između 25 i 30 govori se o gojaznosti prvog stepena, ako je između 30 i 40 – o gojaznosti drugog stepena, a ukoliko je viši od 40 reč je o ekscesivnoj gojaznosti.

Kod nas prvi stepen gojaznosti ima 36 odsto ljudi, drugi ima 15,8, a ekscesivnu gojaznost ima 1,1 odsto stanovnika. Najviše gojaznih je u Vojvodini.