Prekvalifikacija vojnika

Jedinica Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije oborila je 1999. nevidljivi avion F117, tokom NATO-bomdardovanja. Za najveći uspeh u tom tromesečnom ratu zaslužan je raketaš Dani Zoltan sa svojom jedinicom, a danas u selu Skorenovac kod Kovina, kao pukovnik u penzijiradi s testom. On je u sklopu smanjenja prekoborojnih u Vojsci otišao na kurs za samozapošljavanje i otvorio radnju za proizvodnju kolača, kora i danskog peciva.

Zoltan kaže da mu Vojska ne nedostaje, ali da ipak čuva uniformu. "Vojnički život pomaže i u ovom civilnom. Sam sam napravio mašinu za mešanje testa i tako uštedeo nekoliko hiljada evra. Još radim samo po narudžbini, ali se nadam da će moje kore početi da se prodaju i van Vojvodine", kaže Zoltan.

"Jedan sin mi je na fakultetu, drugi u srednjoj školi za poslastičare. Taj drugi će nastaviti posao, a ovaj što je na fakultetu, za menadžment, trebaće nam za prodaju. Kćerka ide u gimanziju, a nju nameravamo da upišemo na tehnološki fakultet i unapredimo proizvodnju. Možda za 10 ili 20 godina to bude ozbiljna firma", kaže Zoltan.

Zoltanovim putem do sada je pošlo 258 oficira, a u klupama na Fakultetu organizacionih nauka sedi njih 80. Na tim časovima oni uče kako da zarađuju van Vojske. Većina je došla sa idejama o tome čime će se baviti po završetku obuke, pa se tako čuju ideje o tapetarsko-dekoraterskim uslugama ili tepih-servisu.

Nenad Bojović i Slavoljub Stojadinović bili su piloti vojnog helikoptera tokom dve decenije profesionalne karijere. Obojica su napustila vojni poziv. Bojović je posle obuke na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu počeo da se bavi maloprodajom bele tehnike i danas je vlasnik uspešne firme s 15 zaposlenih. Kaze da ga je šansa da se prekvalifikuje motivisala da napusti Vojsku. Obuka za menadžera prodaje pomogla mu je da izbegne početnicke greške u poslu kojim se sada bavi.

Slavoljub Stojadinović veruje da će mu iskustva iz Vojske, sposobnost organizacije posla i spremnost da rizikuje pomoći da se snađe u civilstvu. On pohađa obuku iz oblasti industrijskog menadžmenta na Mašinskom fakultetu u Nišu. "Ne postoji strah da ću napraviti neku veliku grešku, više me muči neizvesnost koliko ću biti sposoban da za neko kratko vreme pređem sa jednog koloseka na drugi. Biznis je kao minsko polje, ako se napravi pogrešan korak može da ostavi traga. Ovde učim šemu, gde se nalaze te mine", kaže on.

U Centru za obuku na Mašinskom fakultetu trenutno je 120 oficira koji su odlučili da skinu uniformu i ponovo sednu u školske klupe. Menadžer Centra Miroslav Trajanović kaže da se nastojalo da program prekvalifikacije bude prilagođen željama polaznika i potrebama poslodavaca.

Pored obaveznog engleskog jezika i rada na računaru, polaznici mogu steći znanja iz oblasti industrijskog menadžmenta, projektovanja, energetske efikasnosti, životne sredine i informacionih sistema. Uloga Centra za obuku je i povezivanje polaznika s poslodavcima.

Bivši oficiri veruju u uspešan nastavak karijere u civilstvu, ali je  najveci problem naći početni kapital. Upravo zbog toga mnogi žele da se bave poljoprivredom na imanjima koja su nasledili od očeva.