Još nejasno šta je državna i službena tajna

Grupa nevladinih organizacija uputila je predsedniku Srbije, premijeru i predsedniku Skupštine Srbije pismo u kome ih pita na osnovu kog propisa su podaci u vezi sa odgovornošću za paljenje beogradske džamije proglašeni službenom tajnom. Ove organizacije pozdravljaju objavljivanje transkripta i traže utvrđivanje pojedinačne odgovornisti za paljenje džamije.

S druge strane, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Milorad Mirčić kaže da ga zabrinjava to što je do transkripta došao neko ko ne radi u policiji, ali ističe i da postoji sumnja da je ceo incident planiran ranije. "Ta sumnja treba da dobije svoju potvrdu nakon izvršenja provere unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, a u njihovom slučaju i odakle poslaniku takav dokument", kaže Mirčić.

Predstavnik Demokratske stranke Srbije u Odboru za bezbednost Đorđe Mamula, sumnja da su dotične transkripte doturili smenjeni kadrovi iz policije koji su time želeli da se osvete novom ministru. "Meni još uvek nije jasno, kakav je uticaj prethodne Vlade Zorana Živkovića oko instrumentalizacije navijača i paljenja džamije, zato što je to bio trenutak smene vlasti i preuzimanja vlasti u MUP-u. Čini mi se da su oni koji su to podstakli, a čini mi se da je to bilo organizovano, hteli da nanesu štetu Vladi Srbije i ministru unutrašnjih poslova", rekao je Mamula. On ističe i  da je tadašnje rukovodstvo beogradske policije odgovorno za paljenje džamije, ali istovremeno kaže da se službene tajne ne smeju iznositi u javnost.

S druge strane, glavni urednik agencije Beta Dragan Janjić ocenjuje da je objavljivanje tajni stvar procene. U konkretnom slučaju, on smatra da je važnije da poslanici i javnost saznaju istinu. "Šta sad, ako neki poslanik, na primer, zna ko je naredio ubistvo Đinđića, on to ne sme da kaže jer bi prekršio proceduru, a ako bi ćutao zato da ne bi prekršio proceduru, on ne zaslužuje da bude poslanik jer je reč o važnoj stvari", smatra Janjić.

I predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, misli da su informacije o paljenju Bajrakli džamije od opšteg interesa. Ona ocenjuje da se kod nas ne zna šta je tačno službena tajna, na osnovu kojih propisa se nešto klasifikuje kao tajna i na osnovu kojih kriterijuma se neko oslobađa od čuvanja takve tajne. "Naravno da je veoma značajno da se, pored ovog Zakona o pristupu informacijama, donese i zakon ili neka pravila koja će da regulišu koji podaci, koje informacije, kada i u kom vremenu treba deklasifikovati, odnosno skinuti sa njih taj pečat državne i sluižbene tajne", kaže Kandić.