Kuda idu obrazovanje i prosveta

Obrazovni krugovi koji se zalažu za reforme zahtevaju što skorije preispitivanje odluka Ministarstva prosvete koje bi mogle negativno da utiču na razvoj obrazovanja.

Nezadovoljstvo nastavnika, roditelja i učenika je veliko, ocenjuje Refik Šećibović, pomoćnik bivšeg ministra prosvete Gaše Kneževića. On za B92 kaže da je potreban dogovor političkih i društvenih faktora i stručnih institucija o osnovnim smernicama i ciljevima u obrazovanju, a koji moraju biti poštovani da bi društvo išlo napred, ma ko došao na vlast. "To neće ići tako lako. Možda u ovom trenutku nije realno da će svi sesti odmah, ali mislim da je odgovornost političkih subjekata, društvenih i ekspertskih subjekata, da se oglase da bi kriza što kraće trajala jer su u nekim zemljama iz susedstva krize trajale čitavu deceniju. Ako budemo dozvolili da nam se to dešava nećemo imati nikakav prosperitet i do onog trenutka kada budemo krenuli ka Evropi, a to jeste opredeljenje, moraćemo na brzinu, kao naši susedi, da pravimo reforme", kaže Šećibović.

Radmila Dodić iz Foruma beogradskih osnovnih škola kaže da su svi stubovi reforme srušeni i da su deca ta koja najviše gube zbog čestih promena nastavnog programa. "Deca su potpuno zbunjena, konfuzna, nesigurna i to je strašna situacija u kojoj deca plaćaju cenu. Prvo je kod nastavnika haos, a onda i kod dece. Roditelji su ogorčeni i svu svoju frustraciju i gnev ispoljavaju na nastavnicima", kaže ona.

Za ozbiljnu reformu obrazovanja potrebno četiri do pet godina, pa čak i cela decenija, da bi se osetili njeni pozitivni efekti, kaže Šećibović. Neophodno je sprečiti i mešanje politike. "Da bi se reforma sprovela, mora se raditi na čitavom sistemu, on mora da prihvati neke elemente reforme. Mi imamo polovičan rezultat, jedan je deo sistema prihvatio, ali sada imamo drugi proces, kada politika počinje da sprečava, pa oni koji su prihvatili ne mogu da nastave reformske ciljeve i zadatke", kaže on.

Ako bi o ciljevima obrazovanja bio postignut dogovor, dugoročna obrazovna politika trebalo bi da bude uvršćena i u Ustav Srbije, smatraju u obrazovnim krugovima koji se zalažu za reforme. Time bi prosveta i obrazovanje bili zaštićeni od samovolje pojedinih ministara ili stranaka na vlasti, a bio bi postignut i kontinuitet razvoja obrazovanja.

B92 nije došao do sagovornika iz Ministarstva prosvete koji bi govorio na tu temu.