Indeks: Ratni zločinac Tomislav Merčep služi kaznu u banji FOTO

Zagrebačkui portal "Indeks" objavio je fotografije Tomislava Merčepa snimljene nedavno u Krapinskim toplicama, gde ovaj ratni zločinac provodi vreme umesto da je u zatvoru, a sve uz blagoslov hrvatskog Ministarstva branitelja. Kako portal navodi, Trošak Merčepovog "kažnjavanja" u banji plaćamo svi građani Hrvatske.

Indeks.hr
Podeli
Foto: Index.hr
Foto: Index.hr

"Indeks" ističe da fotografije pokazuju da Merčep vreme u toplicama provodi kao bilo koji drugi slobodan čovek, nema čak ni pratnju pravosudne policije.

Hrvatski portal podseća da je nedavno objavio da Tomislav Merčep, koji je pravosnažno osuđen na sedam godina zatvora zbog ubistva 43 civila koje su ubile njegove jedinice, umesto u zatvoru kaznu izdržava u - Krapinskim toplicama.

Merčepovo "kažnjavanje" u Krapinskim toplicama plaćaju svi građani Hrvatske, a omogućio mu ga je ministar branitelja Tomo Medved i Ministarstvo pravosuđa, na čijem je čelu Dražen Bošnjaković, ističe se

Koliko je Hrvatskoj bilo stalo da se Merčep osudi i kazni, govori i podatak da je od počinjenja zločina za koje je osuđen do pravosnažne presude prošlo 25 godina.

I kad je napokon osuđen, Ministarstvo Tome Medveda omogućilo mu je da leta (da, više njih) umesto u zatvoru, provodi u Krapinskim toplicama.

Ko je Tomislav Merčep i za šta je osuđen?

Merčep je 2016. godine na Županijskom sudu proglašen krivim za kazneno delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva te mu je dosuđena zatvorska kazna u trajanju od 5 godina i 6 meseci. Merčepu je utvrđena krivica za ubistvo 43 civila koje su ubile njegove jedinice. Vrhovni je sud godinu kasnije povećao kaznu na sedam godina zatvora.

"Znao je da njegovi podređeni muče, pljačkaju i ubijaju u Pakračkoj Poljani i nije preduzeo nikakve mere da ih u tome spreči, čime im je dao prećutno odobrenje da to čine", zaključio je između ostalog predsednik sudskog veća Zdravko Majerović, čitajući prvostepenu presudu Merčepu.

Foto: Index.hr
Foto: Index.hr

Sudija Merčepu: "Svesno ste ostali na pogrešnoj strani istorije RH"

Pre nego što je Merčepa poslao u Remetinec, poručio mu je da je mogao da reaguje na prve događaje i da bi onda hrvatska istorija jednim delom izgledala bitno drugačije.

"Ovako ste vašom pasivnošću i nerazumevanjem zla koje vas okružuje, potpuno svesno ostali na pogrešnoj strani istorije Republike Hrvatske", kazao je Merčepu sudija na čitanju presude.

Merčepove jedinice poznate po posebnoj okrutnosti

Na sudu je dokazano da su njegove jedinice nezakonito uhapsile ukupno 52 osobe. Samo šest ih je preživelo tretman merčepovaca, a tri osobe se vode kao nestale.

Merčepove jedinice bile su poznate po posebnoj okrutnosti, a iza njih je ostao krvavi trag koji se nije mogao sakriti.

Upravo zbog te stravične okrutnosti i zločina počinjenih bez ikakvog pokrića te njegove uloge u svemu tome, Merčepa su zvali gospodarom života i smrti, i to, kako smo već spomenuli, od Vukovara, preko Zagreba pa sve do Pakračke Poljane.

Foto: Index.hr
Foto: Index.hr

Priznanje merčepovca: "Svojom sam rukom ubio 72 ljudi, među njima devet žena. Nismo pravili razliku, ništa nismo pitali"

Na svim je tim mestima ostao krvavi trag Merčepa i merčepovaca.

"Zovem se Miro Bajramović i direktno sam odgovoran za smrt 86 ljudi. Ja s tom činjenicom naveče zaspim i ujutro se budim, ako zaspim. Svojom sam rukom ubio 72 ljudi, među njima je bilo i devet žena. Nismo radili razliku, ništa nismo pitali, oni su za nas bili četnici i neprijatelji. Najteže ti je zapaliti prvu kuću i ubiti prvog čoveka. Posle sve ide po šablonu. Ja znam imena i prezimena svih ljudi koje sam ubio", ispričao je davne 1997. Feral Tribunu jedan od merčepovaca koji je prvi progovorio o strašnim događajima u Pakračkoj Poljani.

Otvoreno je progovorio o Merčepovoj ulozi u užasima koje su počinile njegove jedinice.

"Merčep je sve znao"

"Tomislava Merčepa upoznao sam 1991. godine u Dalju. Od tada smo zajedno ratovali. Prošli smo puno toga zajedno. Naša se jedinica zvala Jesenje kiše, odnosno službeno Prva zagrebačka specijalna jedinica pri MUP-u. Među hrvatskim braniteljima i narodom se jako dobro zna ko su Jesenje kiše. (…) Tomislav Merčep je bio zapovednik Poljane, a ja sam bio dozapovednik. Merčep je sve znao. On nije lično učestvovao u egzekucijama, ali on je čitao sve što smo mu pisali u izveštajima, premda je većina informacija saopštavana usmeno.

On je znao za svaku likvidaciju jer je bio zapovednik i bio je za nas harizmatična osoba. (…) Mi smo u Pakračkoj Poljani jednako ubijali i Hrvate i Srbe. Nas su se plašili i Hrvati u Poljani. Selo je, naime, po celu noć slušalo jauke i zapomaganja iz zatvora, ljudi nisu mogli spavati, ali nam ništa nisu smeli reći. Svi su znali da bi, ako nešto priupitaju, i sami mogli završiti u zatvoru", ispričao je, između ostalog, Bajramović u Feralu koji je intenzivno pisao o zločinima u Pakračkoj Poljani.

Ali, to je tek površina strahota koje su merčepovci radili.

Zatvorenike držali u podrumu škole, spajali ih na struju i palili plamenom iz boce plina pa zalivali sirćetom po genitalijama i očima

"U Pakračku Poljanu stigli smo 6. oktobra 1991. godine, nakon povratka iz Gospića. (…) Zatvorenike smo držali u podrumu osnovne škole, a kad ih je bilo više, onda bismo ih stavljali i u učionice. Za njih su najgore bile noći kad smo ih operativno obrađivali, a to je značilo da smo pokušavali pronaći najbolji način da im nanesemo što veću bol kako bi što više priznali.

Znate li koji je najbolji način? Palite zatvorenika - plamenom iz boce plina, i onda ga polijete sirćetom, a to radite uglavnom po genitalijama i očima. Zatim, postoji mali induktor, poljski telefon, pa Srbina priključiš na to. Radi se o jednosmernoj struji, ne može ubiti, ali stvara neugodan osećaj kod čoveka", ispričao je odvratne detalje Miro Bajramović.

Ali, to nije kraj jezivih zverstava koja su radili Merčepovi ljudi.

"Gurali smo im petožilne kablove u guzicu, otvarali smo im rane i po njima posipali so ili sirće. Uglavnom, nismo dozvoljavali da prestanu krvariti"

"Pitaš onda tog priključenog Srbina odakle je, on ti kaže iz Dvora na Uni, a ti onda, okrećući poljski telefon, nazoveš Dvor na Uni. Zatvorenicima se u guzicu znao gurati petožilni kabl, to bi im ostavili po nekoliko sati da ne mogu sesti. Otvarane su im rane po kojima je posipana so ili sirće. Uglavnom, nismo dozvoljavali da prestanu krvariti. Isto tako, svi su isti dan morali naučiti 'Lijepu našu'…

Kad se setim svih tih mučenja, pitam se kako su se uspeli setiti svega toga. Na primer, najbolnije je zabiti male eksere pod nokte. Kad na to spojite trofaznu struju, od čoveka ne ostane ni traga. Pepeo! Ja se toga nikad ne bih dosetio, a znam Lenzov zakon. Ja sam ispitivao privedene, ali ih nikad nisam maltretirao, niti to činio iz zadovoljstva, ali bilo je onih koji su u tome uživali. (...) A i tako i tako se znalo da će svi oni biti likvidirani, pa nije važno boli li ga više sad ili sutra. Ljudi su pod takvim mučenjima priznavali sve što su znali i što se od njih tražilo. U početku smo glumili nekakve demokratske policajce, davali smo Srbima papir da na njemu napišu sve što znaju, a tražilo se što više imena i lokacija", stoji u Bajramovićevu šokantnom priznanju Feralu.

Zarobili i bivšeg pomoćnika poverenika vlade za Pakrac, spojili su ga na strujni induktor i mučili

Bajramović se kasnije na suđenju Merčepu misteriozno predomislio i počeo tvrditi da nije tako mislio ili da je u intervjuu bio pogrešno shvaćen, iako je, nakon što je 1997. dao intervju za Feral, potpisao svaku stranicu intervjua.

Ali zato se nije predomislio bivši pomoćnik poverenika vlade za Pakrac Đorđe Gunjević, koji je na suđenju opisao kako su ga merčepovci zarobili i spajali na strujni induktor. Prisetio se i da ga je Merčep lično ispitivao.

"Mučili su me spojivši me na strujni induktor. Kako je ko došao, radio je što je hteo", rekao je Gunjević, prisetivši se da su zatvorenici morali da pevaju hrvatsku himnu i dižu ruku na ustaški pozdrav. Gunjevića su pre toga bili zatočili i pripadnici srpskih paravojnih jedinica u logoru Bučje, a onda je prošao tretman merčepovaca koji su ga zarobili i mučili. Kuća u Pakracu mu je opljačkana i zapaljena.

Zatvorenike su mučili i na Zagrebačkom velesajmu, ispod vrata su puštali sumporni dioksid

Drugi je svedok ispričao kako su merčepovci mučili ljude na Zagrebačkom velesajmu.

Stevan Brajenović posvedočio je da su ga u novembru 1991. godine nepoznate naoružane osobe odvele u paviljon Zagrebačkog velesajma, u kojem je neko vreme jedinica MUP-a imala sedište. Oduzeli su mu pritom torbicu s novcem, dokumentima i pištoljem, a s Velesajma je odveden u Pakračku Poljanu te je bio zatočen četiri dana tokom kojih su mu pretili ubistvom. Pritom je često čuo krike, jauke i zapomaganja, zvukove indukcijskog telefona, a ispod vrata su mu puštali sumporni dioksid te ga je sve to, kako je kazao, zamalo odvelo u ludilo. Stoga je u dva navrata i pokušao pobeći, a jednom je prilikom lupao glavom u beton samo da umre.

Srpskom zarobljeniku žicom puštali struju u debelo crevo

Na suđenju je na površinu isplivalo još užasa za koje su odgovorni merčepovci.

"Moj je suprug 18. oktobra 1991. otišao u Kutinu po platu i više se nikada nije vratio. Kasnije sam doznala da je tog dana nakon mučenja likvidiran u Pakračkoj Poljani. Da su mog supruga Savu Mijića mučili u Pakračkoj Poljani, i to tako što su mu žicom puštali struju u debelo crevo, ispričao mi je Branko Velagić, koji je takođe bio zatvoren u Pakračkoj Poljani. U međuvremenu je umro, a pričao mi je da je moj suprug plakao i molio da ga puste jer ništa nije kriv", ispričala je Ankica Gašpar, kojoj su Merčepove jedinice ubile muža.

Ali, možda i najstrašniji zločin merčepovaca je jezivo ubistvo porodice Zec u Zagrebu. Metak u glavu ispalili su 12-godišnjakinji

Zagrebačku porodicu Zec - oca Mihajla, suprugu Mariju i njihovu 12-godišnju ćerku Aleksandru - Merčepovi su ljudi pobili u noći 8. decembra 1991. Aleksandra Zec imala je samo 12 godina.

Imućni zagrebački mesar Mihajlo Zec ubijen je kada je pokušao da pobegne iz svoje kuće na Trešnjevci u koju su oko 23 sata upale naoružane osobe, a njegovu suprugu i maloletnu ćerku ubice su odvele do planinarskog skloništa doma Adolfovac na Sljemenu te ih tamo pogubili. Nakon smaknuća, mrtva tela su prekrili smećem.

Za ubistvo devojčice Aleksandre Zec i njenih roditelja niko nije odgovarao

Nedugo nakon što je policija pronašla tela, uhapšeni su pripadnici Merčepove jedinice - Munib Suljić, Igor Mikola, Siniša Rimac, Nebojša Hodak i Snežana Živanović, od kojih su neki pred istražnim sudijom priznali ubistva, ali na suđenju je utvrđeno kako pred istražnim sudijom nisu imali advokata, što su po zakonu za tako teško delo morali imati, pa su njihovi raniji iskazi "odbačeni" te su oni oslobođeni.

Ljudi odani gospodaru života i smrti (češće smrti) nisu imali problem ni s tim da hladnokrvno ubiju 12-godišnju devojčicu i za to nisu odgovarali.

Kakva-takva uteha onima koji su izgubili najmilije od ruke merčepovaca, i to po pravilu uz strašna mučenja i iživljavanja, mogla bi biti tek činjenica da je Tomislav Merčep u zatvoru. Naravno, kada bi zaista i bio u zatvoru, a ne u banji, pod sponzorstvom hrvatske države, piše "Indeks".

Kako Hrvatska tretira takvog Merčepa? Kolindi Grabar Kitarović je bio VIP gost na inauguraciji, a sad se, umesto da je u zatvoru, brčka u banji

Uteha bi im možda bila da je Merčep tretiran kao ono što jeste - ratni zločinac, ističe hrvatski portal.

Ali, dodaje se, Merčepa Hrvatska tako ne tretira. Osim što leta provodi u banji, ne treba zaboraviti ni činjenicu da je isti taj Merčep bio Kolindin uvaženi gost na njenoj inauguraciji.

2015. godine Merčep, čovek kog će sud kasnije za zapovedanje i odobravanje najtežih ubistava i zverstava nad civilima osuditi na gotovo šest godina zatvora, a posle Vrhovni sud tu kaznu još povećati, bio je Kolindin VIP gost na inauguraciji.

Danas se, o trošku građana Hrbatske, brčka u banji, ponovo ističe "Indeks".

Info

Odakle potiče izraz "Vešanje na Terazijama"

Iza tih reči stoji mrak i ne jedna, već dve tragične epizode, iz oba svetska rata. Priča da su Beograđani sedeli i pili pivo ispod leševa ubijenih, koja se provlači sve do danas kao neizostavan segment celokupnog pojma "vešanja na Terazijama", najverovatnije je zaživela iz ovih napisa Krakova. On je tokom okupacije uređivao kvislinšku štampu i u nekoliko navrata je u novinama ponavljao ovaj mučan detalj, o indiferentnim ljudima koji sede u "Atini" (tada prestižni gradski lokal, baš pred samim mestom zločina) i piju pivo u senci vešala.

Pregled stampe četvrtak 6.09. 13:00 Komentara: 21

Tanzanija i Etiopija ne odgovaraju na zahteve o optuženom za ubistvo Slavka Ćuruvije

Miroslav Kurak, koji je optužen kao neposredni izvršilac ubistva novinara Slavka Ćuruvije, više od decenije je u bekstvu, a prema pisanju medija godinama je živeo i radio u Tanzaniji. U Ministarstvu unutrašnjih poslova za Insajder kažu da su zahtev da se Kurak locira i uhapsi uputili generalnom sekretarijatu Interpola, kao i njihovim kancelarijama u Tanzaniji i Etiopiji. Odgovore nadležnih u ovim zemljama, međutim, kako tvrde u MUP-u, do danas nisu dobili. Insajder, s druge strane, od MUP-a nije dobio jasan odgovor na pitanje da li se za Kurakom i ciljano tragalo.

Pregled stampe sreda 18.07. 18:06 Komentara: 2

Urednik KRIK-a dobio spor protiv Ištvana Kaića

Ištvan Kaić, saradnik Insituta za javnu politiku, moraće da isplati uredniku KRIK-a Stevanu Dojčinoviću 70.000 dinara jer je na svom sajtu iznosio neistine o njemu nazivajući ga „lažnim novinarom“ i urednikom organizacije „lažno registrovane kao medij“, presudila je sudija Višeg suda u Beogradu Irena Trifunović Radulović.

Pregled stampe subota 14.07. 12:00 Komentara: 0
strana 1 od 2 idi na stranu