19 godina kasnije isto pitanje: Hoće li nalogodavci i ubice Ćuruvije uopšte biti kažnjeni?

Devetnaest godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije i gotovo tri godine posle početka suđenja, proces pred Specijalnim sudom više izaziva gorčinu nego što daje nadu onima koji očekuju da budu kažnjeni nalogodavci i izvršioci ovog zločina, piše Cenzolovka.

Svetlana Palić
Podeli
Foto: Fondacija Slavko Ćuruvija
Foto: Fondacija Slavko Ćuruvija

Pred sudskim većem prošlo je više od 80 svedoka, koji gotovo da se ničeg važnog nisu sećali – ili nisu hteli da se sete. Političkim motivima za ubistvo Ćuruvije sud se nije ni na koji način bavio, čak ni kada su neki svedoci na njih ukazivali

Danas se navršava 19 godina od ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, i prošle su gotovo tri godine od početka sudskog procesa četvorici optuženih pripadnika Resora državne bezbednosti, a da nismo mnogo bliži odgovoru na pitanje da li će i ko zbog ovog zločina završiti iza rešetaka.

Ono što je obeležilo poslednju godinu sudskog procesa – i što je mnoge navelo na pomisao da će ishod biti povoljan za okrivljene – jeste odluka sudskog veća, kojim predsedava sudija Snežana Jovanović, doneta prošlog jula, da se zatvorski pritvor zameni kućnim, sa elektronskim nadzorom, za optužene Milana Radonjića, nekadašnjeg načelnika beogradskog centra Resora državne bezbednosti, koji se tereti da je po nalogu načelnika RDB, prvookrivljenog Radomira Markovića, organizovao ubistvo, i Ratka Romića, nekadašnjeg inspektora Druge uprave RDB, optuženog za saučesništvo.

Tako su se Radonjić i Romić, nakon tri i po godine pritvora, našli ponovo kod kuće, sa elektronskom nanogicom.

"Nije neuobičajeno da se, kada pritvor traje nekoliko godina kao što je ovde slučaj, izvrši zamena pritvora ovom merom, mada bi ovakva odluka sudskog veća mogla da znači u određenoj meri i stav suda o tome koliko je javni tužilac bio uspešan u dokazivanju svoje optužnice", kaže Slobodan Ružić, advokat dece ubijenog novinara, Radeta i Jelene.

Beskrajno saslušavanje o pitanjima koja nemaju veze sa zločinom

Sudski proces ušao je u fazu izvođenja pisanih dokaza, među kojima ima i onih sa elementima državne tajne, zbog kojih su neka ročišta u februaru i martu ove godine bila zatvorena za javnost.

Nakon više od 80 ispitanih svedoka Tužilaštva za organizovani kriminal, koliko ih je do sada dalo iskaz pred tročlanim sudskim većem Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici, javnost je s pravom mogla da očekuje da će znati više detalja o tome ko je organizovao i po čijem je nalogu na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, usred dana, ispred zgrade u kojoj je živeo, u Ćuruviju hladnokrvno ispaljeno 17 hitaca u glavu i leđa, bez šanse da preživi.

Umesto toga, za ove tri godine pred sudijama su se smenjivali pripadnici Službe državne bezbednosti koji su inkriminisanog dana pratili Ćuruviju u smenama, kao i oni višeg ranga koji su imali (pa i oni koji nisu imali) veze sa istragama o njegovom ubistvu.

Malo ko se od pripadnika Devetog pratećeg odeljenja sećao – ili želeo da se seća – tog 11. aprila, i njihovi iskazi, vođeni beskrajnim, detaljnim pitanjima pojedinih advokata odbrane, više su govorili o procedurama izveštavanja i praćenja „objekta“ nego o ubistvu.

Političkim motivima za ubistvo Ćuruvije sud se nije ni na koji način bavio, čak ni kada su neki svedoci na njih ukazivali, a pominju se i u optužnici.

„Postupak se otegao i pored toga što odlaganja nije bilo, jer su mnogobrojni svedoci saslušavani detaljno i o pitanjima koja nemaju nikakve veze sa zločinom“, primećuje novinarka Dorotea Čarnić, dugogodišnji izveštač Politike sa ovog suđenja.

Sa druge strane, nekoliko bivših rukovodilaca DB, među njima i prvi načelnik DB posle promene vlasti 5. oktobra 2000. godine, Goran Petrović, podvlačili su činjenicu da je i tako bilo zloupotrebe pripadnika DB kroz intenzivno praćenje „objekta“ u danu ubistva (Petrović: „To je potpuno neuobičajena praksa“), te da je identična matrica primenjena i prilikom ubistva četvorice pripadnika obezbeđenja SPO na Ibarskoj magistrali u atentatu na Vuka Draškovića, lidera tada najveće opozicione stranke, kada je zahtevano da se centrali RDB javlja čak i to ko je gde sedeo u automobilima.

Detalj iz Petrovićevog svedočenja od 12. maja ove godine pokazao je da u sudskim spisima ovog predmeta nema važnih svedočenja pripadnika RDB iz 2001. godine (neposredno po preuzimanju kontrole nad RDB od strane nove, petooktobarske vlasti), kao što je izjava neiskusnog pripadnika Devetog odeljenja koji se nije na vreme povukao iz Svetogorske ulice jer nije razumeo šifru 534. On je – kaže Petrović – svedočio da je čuo panično naređenje „Beži! Sklanjaj se! Prekidaj!“ kako ne bi video ubice koje su se približavale žrtvi. (Petrović: „U 15 godina dugoj karijeri nisam čuo da se tako nešto desilo!“)

Ružić: Istovetna matrica kao kod Ibarske, Stambolića i u Budvi

Advokat Ružić veruje da je prepoznavanje ove matrice zločina – primenjene ne samo na Ibarskoj magistrali već i u drugim do sada presuđenim slučajevima u koje je umešan RDB – jedan od ključnih momenata procesa.

„Po mom dubokom uverenju, do donošenja osuđujuće presude može doći samo ukoliko sud bude imao u vidu praktično istovetnu matricu koju su pripadnici RDB-a, pa i ovi koji su u ovom predmetu optuženi, primenjivali u slučajevima Ibarske magistrale, ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi, pa čak i prilikom ubistva Zorana Đinđića. Ukoliko sud ubistvo Slavka Ćuruvije bude analizirao strogo individualizovano, što mi se čini da je sada slučaj, sklon sam da verujem da rastu šanse optuženima da prođu nekažnjeno“, kaže Ružić.

Marinkov: Prave ubice nisu na optužnici

„Posle još jedne godine suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije stiče se utisak da nismo nimalo bliži otkrivanju pravih ubica. Nakon što je sud saslušao sve svedoke koje je predložilo Tužilaštvo, postalo je očigledno da niko od skoro sto ispitanih svedoka nema nikakvih saznanja o izvršiocima ubistva, niti može na bilo koji način da uveže okrivljene u ovom postupku sa tim zločinom“, kaže branilac prvookrivljenog Radomira Markovića, advokat Vladimir Marinkov.

Prema njegovom mišljenju, to dokazuje da se na optuženičkoj klupi nalaze osobe koje nemaju veze sa ubistvom Ćuruvije, kao i da je Tužilaštvo podnelo optužnicu protiv „dežurnih krivaca“ za zločine sa kraja devedesetih godina, kako bi ispunilo neke političke ciljeve, a ne privelo pravdi prave ubice.

Suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije je u završnu fazu. Do kraja postupka ostalo je da se sud odredi kada su u pitanju svedoci koje odbrana optuženih poziva (Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić…), ali i da se pregledaju izveštaji sa baznih stanica mobilne telefonije kojima Tužilaštvo dokazuje prisustvo i međusobnu komunikaciju okrivljenih na mestu ubistva.

Posle toga slede završne reči, a zatim i prvostepena presuda, što se sve, prema mišljenju advokata Ružića, može dogoditi u narednih nekoliko meseci.

Matić: Presporo izvođenje dokaznog postupka

"Ne možemo komentarisati sam sadržaj suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije i odluke sudskog veća. Naša je želja da se sudski proces dovede do kraja u što kraćem, razumnom roku, da se svi dokazi izvedu, saslušaju svi svedoci koji mogu da daju svoj doprinos utvrđivanju istine o ubistvu Slavka Ćuruvije. Konstantno smo upozoravali na presporost u dinamici izvođenja dokaznog postupka, svedočenja i u drugim radnjama sudskog veća. Nažalost, još uvek se ništa nije promenilo", kaže za SĆF Veran Matić, predsednik Komisije za istragu ubistava novinara.

On podseća da je, pošto je u pitanju optužnica za krivično delo teško ubistvo i pošto je optuženi glavni izvršilac u bekstvu (a razlozi za pritvor su mogući uticaj na svedoke i uznemiravanje javnosti), očekivao da će optuženi ostati u pritvoru sve dok se ne izvedu svi dokazi i dok sva osumnjičena lica ne budu privedena na saslušanje.

Matić ističe da je za Komisiju za istragu ubistava novinara bila neprihvatljiva odluka da se dvojica optuženih puste u kućni pritvor i da Komisija neće prihvatiti činjenicu da je ta odluka bila neophodna. On podseća da je ovakva odluka suda bila moguća pošto zakon ne predviđa automatski pritvor za krivično delo teško ubistvo.

"Mi smo ubeđeni u snagu dokaza kojima Tužilaštvo raspolaže i nadamo se da će sud pravilno da ih vrednuje i donese presudu", kaže Veran Matić.

Info

Sin Ljubomira Kneževića: "Ne može ništa večno da se sakrije"

Naravno da je moj otac znao šta se dešava u Vučitrnu u to vreme, ali jednostavno je bio hrabar. Nije se nikoga plašio, ponosan Crnogorac, verovatno računajući na činjenicu da ništa loše nije uradio. I eto, šta je dobio za svoju dobrotu i pravičnost - kaže za Udruženje novinara Srbije (UNS) Goran Knežević, sin Ljubomira Kneževića.

Pregled stampe sreda 28.03. 10:38 Komentara: 0

Bela knjiga Vlade Srbije: Vrh komande operativne zone “Šalja” OVK odgovoran za ubistvo Kneževića

U dokumentima Jedinice za nestala lica UNMIK-a za nestanak Ljubomira Kneževića, novinara prištinskog “Jedinstva” i dopisnika “Politike”, sa sumnjom za umešanost u zločin pominju se dve osobe: B. S. i M. S, “očigledno povezane sa OVK”. U policijskom dosijeu UNMIK-a dodatno se sugeriše još devetoro mogućih osumnjičenih, koje je u zahtevu za proširenje istrage navela advokatkinja Stoja Đuričić, a koja je zastupala oštećene u procesu protiv bivšeg komandanta OVK Ganija Imerija iz Vučitrna.

Pregled stampe petak 23.03. 10:00 Komentara: 1

Tadić za Nedeljnik – o Vučiću, većini, manjini i o "pomirenju"

"Građanska opcija u Srbiji je mogla da dođe na vlast i tako menja društvo samo ukoliko je preuzimala delove antigrađanske, nacionalističke i autoritarnom društvu sklone većine. U tadašnjem DOS-u 2000. godine, da vas podsetim, bile su i stranke koalicioni partneri JUL-a i SPS-a, haških optuženika i nekadašnjih bliskih Miloševićevih saradnika".

Pregled stampe četvrtak 15.03. 12:16 Komentara: 46

Grad Beograd protiv izvršitelja: Sukob oko vlasništva i nadležnosti

Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević je odustala od iseljenja poslovnih prostora u Ustaničkoj 63 nakon što policija nije uspela da omogući bezbednost postupka. Prinudno iseljenje su sprečili radnici Gradske uprave zajedno sa radnicima Specijalne bolnice „Fresenius medical care“ i preduzećem „Panter“ koji je trebalo da budu izbačeni iz zgrade u Ustaničkoj. Datum sledećeg pokušaja iseljenja biće naknadno određen, izjavila je izvršiteljka Mirjana Dimitrijević za Insajder.

Pregled stampe četvrtak 11.01. 12:22 Komentara: 7
strana 1 od 1004 idi na stranu