Srbija obećava čistu, a ulaže u prljavu energiju

U decembru 2014. godine, Vlada Srbije je od kineske državne Export-Import (Exim) banke uzela kredit od 608,2 miliona američkih dolara. Novac je namenjen izgradnji trećeg bloka termoelektrane Kostolac B i proširivanju kapaciteta površinskog kopa Drmno iz kog termoelektrana koristi ugalj lignit.

Dok Beograd planira nove kilovate struje proizvedene sagorevanjem uglja, stanovnici sela Drmno, najbližeg termoelektrani i površinskom kopu, duže od godinu dana traže da se isele sa tog područja, jer kažu da su im uslovi za život već sada ugroženi.

Projekat izgradnje za njih znači novu deponiju pepela i šljake, odnosno nova zagađenja, potencijalne zdravstvene probleme i pukotine na ionako oštećenim kućama.

Smiljan Grujić, član Saveta mesne zajednice Drmno, kaže da deca danas mnogo teže podnose bolesti nego ranije: „Ja imam dva mala unučeta. Zbog svake prehlade oni moraju na inhalaciju, to nije normalno”.

Anketa Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) pokazuje da četiri od pet domaćinstava u Drmnu imaju barem jednog člana sa hroničnim ili stalnim oboljenjima. Najčešće su bolesti srca i visok pritisak (55 osoba), oboljenja disajnih organa i plućne bolesti (39) i alergije (22). Istraživanje je obuhvatilo 162 domaćinstva i sprovedeno je od februara do aprila 2016. godine.

Pored neposredne štete za lokalno stanovništvo, Srbija izgradnjom novog bloka termoelektrane radi suprotno najavama o okretanju ka obnovljivim izvorima energije i smanjenju emisije štetnih gasova, koje spadaju u globalne ciljeve smanjenja klimatskih promena.

Takođe, zaštita životne sredine ima važnu ulogu u pristupanju Evropskoj uniji (EU) i ukoliko projekat u startu ne ispuni sve evropske norme, moraće kada Srbija bude bila na pragu pristupa ili punopravni član EU.

Dragana Mileusnić iz organizacije Climate Action Network (CAN Europe) kaže da Srbiju čeka plaćanje ogromnih kazni ili gašenje termoelektrane, ukoliko ne ispoštuje standarde.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS), pod čijom nadležnošću je termoelektrana Kostolac, nisu pristali na intervju sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), ali u dopisu navode da su posvećeni usaglašavanju rada postrojenja sa domaćim zakonodavstvom i Direktivama EU.

Postojeći blokovi već štetno utiču na klimu i zdravlje

U decembru 2013. godine Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je izveštaj o uticaju strategije razvoja energetike na životnu sredinu u kome se navodi da su glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji termoelektrane u Kolubarskom i Kostolačkom basenu lignita, kao i Rudarsko-topioničarski basen Bor. Najveće zagađenje vazduha potiče od sagorevanja lignita lošeg kvaliteta.

U termoelektranama Kostolac nastaju velike količine pepela, sumpornih i azotnih oksida, čije emisije povremeno prekoračuju dozvoljene vrednosti propisane domaćom i EU regulativom.

Prema izveštaju Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), neprofitne organizacije sa sedištem u Briselu, podaci za 2013. godinu pokazuju da se četiri od deset najvećih emitera sumpor-dioksida (SO2) u Evropi nalaze u Srbiji. HEAL se poziva na Evropsku agenciju za zaštitu životne sredine, prema čijim nalazima su postojeći blokovi termoelektrane Kostolac B bili treći najveći emiter među evropskim termoelektranama, sa emitovanih 89.100 tona u toj godini.

Iz EPS-a navode da su u proteklom periodu značajno ulagali u smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, prevashodno u smanjenje emisija zagađujućih materija i da će nastaviti sa značajnim ulaganjima.

Srbija je pre kredita za izgradnju novog bloka Kostolca B novac od kineske Exim banke pozajmila i za smanjenje emisije sumpora iz postojećih blokova. U Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje iz jula 2015. godine se navodi da bi emisije SO2 trebalo da budu za 97,5% manje kada ovo postrojenje profunkcioniše. U merenjima izvršenim na oba bloka u 2012. i 2014. godini, većina izmerenih koncentracija SO2 se kretala između 5.000 i 7.000 mg/m3. Granična dozvoljena vrednost je 200 mg/m3.

Postrojenje za odsumporavanje postojećih blokova još nije pušteno u rad, a za novi blok će biti sagrađeno posebno postrojenje.

Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku u CEKOR-u, kaže da će Srbija investiranjem u odsumporavanje smanjiti zagađenje, ali da je još bolja opcija da se termoelektrane ne koriste. Dodaje da se postrojenje za odsumporavanje posle mora i održavati, za šta je potrebno dosta novca.

Dragana Mileusnić iz CAN Europe veruje da će se količina gasova smanjiti zbog novih tehnologija, ali da nema garancije da će biti u skladu sa standardima EU.

SO2 ima štetan uticaj jer sa azotnim oksidima dovodi do pojave kiselih kiša koje uništavaju šume, štetno utiču na floru i faunu, a ubrzavaju i koroziju materijala. Izloženost visokoj koncentraciji SO2 izaziva respiratorne i kardiovaskularne bolesti, a najosetljiviji su deca, stariji i osobe sa astmom i hroničnim bolestima pluća.

Azotni oksidi, koji takođe nastaju sagorevanjem uglja, kratkoročno izazivaju vrtoglavicu, dok dugotrajno izlaganje može dovesti do oštećenja respiratornog sistema i povećanog rizika od prerane smrti. Takođe, štete vodi i usevima.

HEAL upozorava da su termoelektrane na ugalj najveći izvor zagađenja živom u regionu. Kada živa, koju termoelektrana emituje, dospe u životnu sredinu, ona zagađuje vodu i zemljište, a čak i nizak nivo izloženosti kod dece može dovesti do oštećenja memorije, motornih i jezičkih sposobnosti.

Prilikom sagorevanja lignita oslobađa se i ugljen-dioksid (CO2), koji zagađuje atmosferu i izaziva globalne klimatske promene bez obzira na mesto emitovanja - zagađujuće materije putuju stotinama kilometara daleko od elektrana i izvan granica zemalja u kojima se nalaze.

Proces odsumporavanja smanjuje emisije SO2 i žive, ali povećava količinu ispuštenog CO2 za oko 2%.

Slađan Perić, meštanin Drmna, kaže da im velike probleme pravi i pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja, jer ga jači vetar podiže iz pravca deponije pepela sa površinskog kopa, a potom prekriva selo.

U martu ove godine HEAL je objavio procenu zdravstvenih troškova nastalih usled zagađenja vazduha, po kojoj se zbog zagađenja iz srpskih termoelekrana na ugalj u regionu godišnje izdvaja između 600 miliona i 1,75 milijardi evra za lečenje ljudi obolelih od hroničnih bolesti pluća, srčanih problema i astme.

Umesto obnovljivih izvora grade termoelektranu

Energetski sektor je najveći proizvođač štetnih gasova u Srbiji, a Vlada Srbije je u junu 2015. godine obavestila Evropsku komisiju da će smanjiti njihovu emisiju za 9,8% do 2030. godine, u odnosu na 1990. godinu. Spremnost da ispuni ovu obavezu ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković je potvrdila na Konferenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija u Parizu krajem prošle godine.

Srbija je obećani cilj zapravo odavno dostigla. Na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine u Domu Narodne skupštine, aprila prošle godine, Bogosavljević Bošković je rekla da je emisija gasova sa efektom staklene bašte (zagrevanje zemljine površine) za 2013. godinu smanjena za 25,1% u odnosu na 1990. godinu.

Dragana Mileusnić objašnjava da Srbija nudi smanjenje koje je već dostigla i da izgradnjom novih termoelektrana ustvari planira da poveća emisije. Dodaje da je uzrok nižih emisija danas u odnosu na devedesete to što je ekonomija oslabila.

Srbija je prihvatila i obavezu da ulaže u obnovljive izvore energije, tako što je međunarodnoj Energetskoj zajednici obećala da će do 2020. godine imati 27% finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora, u šta ne spada proizvodnja struje iz uglja. Značajnijeg napretka za sada nema, o čemu je CINS već pisao.

Iz EPS-a najavljuju da bi novi blok termoelektrane trebalo da bude gotov do kraja 2020. godine, kako bi obezbedio stabilnost energetskog sistema i nadomestio proizvodnju energije iz postojećih blokova – jer postoji plan da oni prestanu sa radom u periodu od 2017. do 2038. godine. Dodaju da su se za izgradnju odlučili i zbog očekivanog porasta potrošnje.

Dalje objašnjavaju da je rast potrošnje električne energije u svim oblastima u stvari stao sa ekonomskom krizom 2008. godine te da je potrošnja umanjena u domaćinstvima, a stagnira u industriji. Ipak, očekuju da će zbog povećanja privrednih aktivnosti potrošnja struje dugoročno „verovatno imati karakteristike blagog rasta“.

Kineska pravila i međunarodni sporovi

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić nije pristao da razgovara sa novinarima CINS-a, a uoči nedavne posete visokih zvaničnika Kine susreo se sa predstavnicima kineske kompanije China Machinery Engeneering Corporation (CMEC), koja je glavni izvođač radova na novom bloku.

U saopštenju objavljenom posle sastanka navodi se da je “zajednički konstatovano da je realizacija gradnje TE Kostolac B3 ključni projekat u ekonomskoj saradnji dve države".

Prema ugovoru o zajmu, Srbija je pristala da kineska banka može bez pitanja ustupiti ugovor trećoj strani, dok se u slučaju bilo kakvog spora primenjuju kineski zakoni. Vraćanje kredita Srbija je garantovala državnim budžetom, a o planovima za izgradnju nije obavestila Rumuniju čija se granica nalazi 19 kilometara od termoelektrane.

Osim što dve međunarodne institucije odlučuju da li će voditi postupak protiv Srbije zbog ovog posla, Upravni sud Srbije nedavno je presudio da rešenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine o odobravanju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu nije zakonito, jer ne sadrži obrazloženje zbog čega Studija ne razmatra prekogranični uticaj.

Srbija trenutno priprema novu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu u koju će uključiti Rumuniju, iako je do sada tvrdila da je postojeća, izrađena 2013. godine, adekvatna i da nema opasnosti po životnu sredinu susedne zemlje.