Turska pobedila EU na "samitu lažljivosti"

Već od oktobra 2016. – i time godinu dana ranije nego što je planirano – turski državljani bi mogli da ulaze u Šengenski prostor bez vize – ukoliko Ankara ispuni sve potrebne uslove. Osim toga, EU će ponovo pokrenuti pregovore i pristupu sa Turskom, a platiće i tri milijarde evra za pomoć izbeglicama u toj zemlji.

Turska se obavezala da će sprečavati izbeglice koje nemaju pravo na azil da idu u pravcu Evrope, kao i da će prihvatati potražioce azila čiji su zahtevi odbijeni u EU, energičnije postupati prema krijumčarima i bolje štititi svoje pomorske granice. Evo kako je to propratila nemačka štampa.

List Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) piše da je "Evropska unija spremna da plati visoku cenu kako bi zaustavila priliv izbeglica preko Turske i Balkanske rute. To bi trebalo doslovno shvatiti, jer EU Turskoj nudi veliki novac, a lavovski deo te sume će platiti Nemačka. No, i za Tursku je isto toliko važno ukidanje viza već od oktobra 2016; Brisel je do sada to odbijao. Ustupci pokazuju koliko je enormno jaka pozicija Redžepa Tajipa Erdogana. Erdogan i zbog strateškog položaja svoje NATO-zemlje između Evrope i Azije može da iskamči mnogo za svoje sunarodnike."

"Samit lažljivosti - tako bi ovaj sastanak turskog premijera Davutoglua sa evropskim šefovima država mogao da uđe u istoriju", smatra komentator lista Badiše cajtung (Frajburg). "Predsednik Saveta EU Donald Tusk rekao je da cilj sastanka nije bio da se balkanska evropska granica pomeri do Turske. Ali baš to jeste bio cilj. Predsednik Erdogan je poslao Davutoglua na samit kako bi svojim ljudima demonstrirao da može da bombarduje Kurde, obara ruske avione i guši slobodu mišljenja, a da pri tome ne mora da strahuje ni od kakvih posledica iz EU. Sve izgleda da je ta kalkulacija stoprocentno uspela."

Dnevnik Nojes dojčland (Berlin) naglašava da su "Turci u Briselu nedvosmisleno zapretili ljudskom manevarskom masom – i u tome su uspeli. Dve strane su zadržale za sebe pojedinosti dogovora. Ali premijer Davutoglu je briselsku pijacu napustio zadovoljan. U koferu je poneo obećanje da će dobiti nekoliko milijardi evra, zvanično - za pomoć izbeglicama. Za predsednik Erdogana je još važnija politička dobit – ukidanje viza EU za građane Turske je sada dosta bliže nego što je bilo. U Ankari će pre svega moći da se slavi to što su poniženi ponosni branitelji ljudskih prava iz EU, koji će zaćutati o diskriminaciji manjina u Turskoj, te o drugim nepravdama koje je propisala dražva. To je više nego melem na rane koje prete da se otvore zbog ruskih sankcija."

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt) konstatuje: "Direktno uključivanje Rusije u rat u Siriji na strani Asada bilo je i direktno upereno protiv Turske. Erdogan ne bi bio Erdogan kada bi se u toj situaciji sakrio pred EU u mišju rupu. Umesto toga, on je upotrebio sirijske ratne izbeglice kao oružje kako bi ucenio Zapad i pre svega Nemačku. No, izjave o namerama koje su usledile iz Brisela su sve samo ne dokument kapitulacije EU pred jednim sve autoritarnijim igračem kome i na unutašnjepolitičkom planu svaki cilj opravdava sredstva. Dugoročno gledano, Turskoj je Evropa potrebna bar onoliko koliko Evropa ne može da ignoriše Tursku. Nije sigurno će to da se završi članstvom Turske u EU."

Miteldojče cajtung (Hale) piše da je "Predsednik Redžep Tajip Erdogan bio izgubio potencijal za ucenjivanje. Otkako se posvađao sa Rusijom zbog oborenog aviona, njegova zemlja mora da se bori ne samo za ugled zbog posledica teške političke greške, već i sa drastičnim posledicama ekonomskih sankcija. To je sada povećalo vrednost EU u očima Turske, jer Ankara sada ne može da poslovima sa Rusijom nadoknadi ono što joj uskraćuje Evropska unija. Zato ponude iz Brisela, koje predstavljaju protivuslugu za veću pomoć u suzbijanju priliva izbeglica, imaju veliku važnost. Doduše, Ankara će morati da izađe na kraj sa više miliona ratnih izbeglica, ali neće morati sama da snosi odgovarajuće troškove. A dobila je i evropsku perspektivu."