BBC: BiH je kolevka džihadizma

Devedesetih godina se nešto dogodilo u centralnoj BiH što je inspirisalo ljude da do danas objašnjavaju zašto najviše džihadista iz Evrope potiče iz BiH, piše BBC.

Podeli

Formiranje mudžahedinskog bataljona 1992. godine, koji su činili uglavnom arapski dobrovoljci je bio početak.

Danas je situacija obrnuta, ljudi iz BiH odlaze da ratuju u arapske države, njih više od 300, što čini BiH zemlju sa najvećim brojem džihadista na osnovu broja stanovnika.

“Postoji rat između Zapada i islama. Bosna je modernom džihadističkom pokretu dala takav narativ. Bosna je kolevka modernog džihadizma“, kaže Ajmen Dean koji je kao dobrovoljac ratovao u centralnoj Bosni 1994. godine.

BBC navodi da je prema važećem mišljenju sovjetska okupacija Avganistana 1980. godine uzrokovala pojavu džihadizma, odnosno pohoda u “sveti rat“.

Dean ipak kaže da su Zapad i salafisti bili na istoj strani u Avganistanu, a u BiH su postali neprijatelji, pogotovo posle 1993. godine kada je rat na prostoru bivše Jugoslavije postao trojni rat, između katoličkih Hrvata, Srba i mudžahedinskog bataljona koji je počeo da “lovi nevernike“.

“Prvi veći sukob islamista i zapadnih snaga dogodio se u manastiru Guča Gora, kada su mudžahedini uništili manastir, a pritom i snimili celokupni poduhvat“, piše BBC.

Tadašnji komandant britanskih trupa koje su učesvovale u sukobu sa mudžahedinima Von Kent-Pejn istakao je da su strani borci bili mnogo agresivniji od lokalnih snaga i da su često otvarali vatru na konvoje UN, iako su oni bili uredno obeleženi oznakama.

“U okolini grada Travnika, gde su muslimani, Hrvati i Srbi bili jednaki pre rata, stranci su pokušali da sprovedu šerijatski zakon, kidnapovali su lokalne hrišćane, odsekli glavu Draganu Popoviću i primoravali ostale zarobljene da je poljube“, navodi BBC.

Britanski medij navodi da su mudžahedini 1995. godine počeli da regrutuju lokalne stanovnike i povećali brigadu na oko 1.500 članova. U pokušaju da tu jedinicu stavi pod kontrolu, Sarajevo je odlučilo da je stavi pod komandu Treće armije, koja je imala centralu u Zenici, a glavnokomandujući je bio brigadni general Enver Hadžihasanović, koji je završio pred sudom u Hagu.

“Prema mom mišljenju, iza mudžahedina su političari sa visokim rangom i versli lideri. Oni ne pomažu Bosni uopšte, naprotiv“, naveo je Hadžihasanović u pismu vojnom vrhu 1993. godine.

“Iako je general to rekao, lokalni lideri, uključujući Aliju Izetbegovića su bili srećni time što u BiH dolaze strani borci“, piše BBC.

Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i uspostavljanjem primirja mudžahedini su završili svoju misiju u BiH i raspušteni su 1996. godine.

“Svi smo se nadali da ćemo da poginemo kao mučenici. Takva šansa nam je oduzeta“, naveo je Dean, a stotine njegovih saboraca je potom otišlo u Čečeniju, Pakistan i Avganistan. Među njima su i učesnici napada na Njujork i Vašington 11. septembra.

BBC piše da je više od 300 mudžahedina ostalo u Bosni, a navodi se i da SDA, partija Alije Izetbegovića, ne preduzima dovoljno da stane na liniju stranim borcima, iako vlast u Sarajevu usvaja pravne akte koji zabranjuju regrutovanje državljana BiH u ratovima u inostranstvu.

“Ipak, najveće kritike se upućuju na to što vlast žmuri pred arapskim mudžahedinima koji u BiH i dalje agituju i koji su uspeli da stvore salafističke ćelije“, piše BBC i navodi da su najznačajnija imena džihadističkog pokreta u BiH Fikret Hadžić i Bilal Bosnić.

strana 1 od 5 idi na stranu