Delikatna spoljno-politička pozicija Beograda

"Mi samo možemo da molimo Boga da se ukrajinska kriza ne zaoštrava, jer ukoliko bude nastavila da se zaoštrava onda će da bude situacija ili-ili" kaže poljno-poli-tički komentator Boško Jakšić

"Razume se, jedna mala Srbija po kapacitetima moći koje ima, i više nego ovi veliki igrači zavisi od raspleta te krize. Osobito zbog ovog delikatnog položaja – da ima interese za ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, a da sa druge strane ima jedno neupitno, nesumnjivo opredeljenje za članstvo u EU i tesnu saradnju sa SAD. To je ta jedna jednačina u kojoj se srpska politika kreće", mišljenja je direktor Centra za američke studije Fakulteta političkih nauka Draga Simić

Sagovornici Glasa Amerike se slažu u stavu da Brisel i Vašington pokazuju razumevanje za delikatnu spoljno-političku poziciju Beograda koji pokušava da usaglasi evropski put i dobre odnose sa Moskvom. Ali ukazuju i na signale iz Evropske unije koja očekuje da Srbija brže usaglašava svoju spoljnu politiku sa evropskom:

Simić: "Skloniji sam da verujem da će briselski zvaničnici tražiti da se Srbija jasnije, sekantnije opredeljuje. I u to smislu će ukrajinska kriza i te kako uticati. Ako se ona bude produbljivala, svakako će Srbija biti na većim iskušenjima u ovom smislu – da se jasnije opredeli."

U srpskoj javnosti se prilično crno-belo gleda na nedavnu posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu i održavanje vojne parade koja je upriličena u čast godišnjice oslobođenja Beograda, a spoljno-politički komentator Boško Jakšić ocenjuje da je razumljivo uzmemirenje zapada zbog te posete – u istoj meri, meri u kojoj bi Moskva bila uzmenirena posetom američkog predsednika ili britanskog premijera Srbiji:

Jakšić: "Mislim da je Beograd uspeo koliko-toliko da zadrži balans. Ne vidim da je posle posete, ili tokom nje došlo do potpisivanja sporazuma o Južnom toku. Odnosno da je Srbija najavila da će graditi Južni tok kao što je najavljivala do pre dva-tri meseca. To bi mogao da bude dobar znak – da Putin nije dobio sve ono što je očekivao. A ako razmislimo o tome da su za narednu godinu zakazani vojni manevri između Rusije i Srbije na teritoriji Srbije, onda je to jedna druga stvar i signal koji govori o tiltovanju na rusku stranu."

Oba sagovornika upozoravaju da bi velika greška bila nerazume-vanje sadašnje globalne situacije i pravljenje jednostavnih poređenja sa hladnoratovskim periodom, kome se tadašnja Jugoslavija lepo snalazila na svetskoj sceni kroz Pokret nesvrstanih:

Simić: "Tu se pomalo mešaju paradigme hladnog rata sa savremenim našim globalizovanim međunarodnim odnosima. Gde upravo postoji kategorija “frenemiza” – istovremenih prijatelja i neprijatelja."

Jakšić: "Ideološki se promenio svet, nema više te vrste hladnog rata. Ovaj hladni rat je veoma ogoljen i sveden na ekonomske, finansijske i energetske interese. Dakle, ideološku komponentu više nema."

Na kraju, direktor Centra za američke studije Fakulteta političkih naukaDragan Simić podseća da Srbija nema ništa manje obaveza i na regionalnom nivou – od koga će u najvećoj meri zavisiti tempo daljih evro-integracija i pregovora sa Unijom:

Simić: "Pred Srbijom stoje veoma ozbiljni poslovi koje treba uraditi. Treba do kraja izvršiti sve ono što je potpisano Briselskim sporazumom. Pod dva – Srbija mora da učini još neke važne korake kad je reč i regionalnoj stabilnosti i odnosima između Beograda i Prištine u okviru Briselskog sporazuma, ali i kad je reč o čitavom regionu – treba nastaviti ovu politiku približavanja između regionalnih centara."

Pod budnim okom Vašingtona, Brisela i Moskve srpska vlada ima prilično težak zadatak da Srbiju sprovede do neke mirnije pozicije i udobnijeg mesta u novom svetskom poretku. Da stvar bude komplovanija, na ruku joj ni malo ne ide sve izraženija podeljenost srpskog društva na prozapadnu i prorusku opciju.