Novi šef NATO-a odrastao u Srbiji

Bivši premijer Norveške Jens Stoltenberg od danas je novi generalni sekretar NATO, a za Srbiju ga veže odrastanje u Beogradu, jela sa ovog podneblja i dadilja iz Subotice koja je čitavu deceniju brinula o njegovom vaspitanju dok je porodica Stoltenberg živela u našoj zemlji.

Podeli

Laburista Stoltenberg (55) je u dva navrata bio premijer Norveške - od 2000. do 2001. te od 2005. do 2013. godine, a tokom političke karijere zaradio je pohvale da važi za trezvenog političara.

Dolazi iz najmoćnije političke dinastije u Norveškoj budući da su njegov otac i drugi članovi porodice godinama unazad prisutni u političkom životu zemlje.

Novi šef NATO-a je proveo detinjstvo u Beogradu, pošto je njegov otac, Torvald, poznat našoj javnosti kao mirovni posrednik UN za bivšu Jugoslaviju, 1960. godine bio postavljen za prvog sekretara norveške ambasade u Beogradu.

Jens Stoltenberg je, prilikom zvanične posete Beogradu u oktobru 2007. evocirao uspomene na svoje, kako je sam rekao, srećno detinjstvo u srpskoj prestonici.

On je tada u izjavi Tanjugu rekao da je u bivšoj SFRJ imao "srećno i veoma dobro detinjstvo" i da ga za Beograd vežu veoma lepe uspomene.

Osim kuće u kojoj je odrastao, na Dedinju, njegovo omiljeno mesto je Kalemegdan, gde je naučio da skija.

Prisećajući se dana koje je proveo u Beogradu, Stoltenberg je rekao da pamti omiljena srpska jela koja je voleo da jede kao dečak - punjene paprike, pasulj i ćevape.

Mladolikog Jensa Stoltenberga norveški mediji često porede sa bivšim američkim predsednikom Džonom Kenedijem, imajući u vidu, pre svega, njegovu harizmu i dobar izgled.

"To poređenje ne odgovara istini. Ja sam, pre svega, norveški političar", rekao je tada Stoltenberg Tanjugu.

On sam ističe da mu porodica puno znači i da se uvek trudi da uskladi porodične obaveze sa profesionalnim.

"Svoju decu učim poštenju i da budu dobri prema drugim ljudima, a to je ono čemu me je naučila moja dadilja", rekao je norveški premijer.

Bivša Stoltenbergova dadilja Smilja Katić bila je skoro čitavu deceniju zadužena za njegovo vaspitanje, kako u Beogradu, tako i jedno vreme u Oslu.

"Jens nije moj sin, ali je tako u mom srcu ostao", rekla je Katićeva tokom susreta 2007. sa Stoltenbergom u kući u kojoj je odrastao.

Katićeva je rekla novinarima da je mali Jens bio nestašno, ali i dobro dete koje bi svaki roditelj poželeo.

"Voleo je da se puno igra, ali i da pomaže starim ljudima", rekla Katićeva, koja je bila vidno uzbuđena prilikom njenog trećeg susreta sa Stoltenbergom u poslednjih 15 godina.

Katićeva je 1992. godine posetila porodicu Stoltenberg, dok je norveški premijer uzvratio posetom Katićevoj u njenom domu u Subotici, 2000. godine.

Opisujući porodicu Stoltenberg, Katićeva je navela da joj nije bio problem da se uklopi, jer su svi njeni članovi naučeni da poštuju ljude, dobrotu i pravednost.

Prisećajući se godina koje je Katićeva provela u njegovoj porodici, Stoltenberg je rekao da je ona tokom godina postala veoma "važan član porodice" bez koga se nije moglo, podsećajući da je Smilja sa njima krenula u Oslo 1964. godine kad su Stoltenbergovi odlučili da se vrate u domovinu.

Iz Beograda je 2007. otišao upamćen među ovdašnjim medijima kao neposredan i skroman političar koji je imao strpljenje da odgovara na sva novinarska pitanja.

Ostaće upamćena anegdota od prošle godine kada je ovaj političar odlučio "iz prve ruke" da sazna šta njegovi sunarodnici misle o njemu i pored toga što je u tom momentu bio među najpopularnijim političarima.

U toku predizborne kampanje jedno popodne vozio je taksi kako bi se bolje upoznao sa razmišljanjima svojih birača. Stoltenberg je za tu priliku nosio tamne naočare i uniformu taksiste.

Njegov identitet je otkriven samo jednom kada ga je jedna od mušterija prepoznala.

"Ako postoji mesto gde ljudi zaista govore ono što i misle, onda je to taksi", objasnio je u video snimku iz taksija koji je objavio na društvenim mrežama Fejsbuk, Tviter i Jutjub.

Jedan putnik je rekao lažnom taksisiti - "Iz ovog ugla zaista ličite na Stoltenberga", dok je putnica koja ga je prepoznala rekla kako je dobro što ga srela jer je i ionako htela da mu pošalje pismo.

Stoltenberg je od jednog putnika dobio i kritiku za svoju vožnju, kada je u jednom tenutku naglo zakočio, greškom koristeći pedalu za kočenje u automatizovanom automobilu, misleći da je kvačilo što i ne čudi budući da nije, kako je sam priznao, vozio osam godina.

Završnicu Stoltenbergovog premijerskog mandata obeležio je jedan od najkrvavijih događaja u novojoj istoriji zemlje kad je Anders Bering Brejvik 22. jula 2011. aktivirao eksploziv u blizini Vlade, a potom nasumice pucao po ljudima na ostrvu Utoja.

Bering je u krvavom piru uzeo živote 77 ljudi.

Među oštećenim objektima bio je i Stoltenbergov kabinet, koji je ostao nepovređen.

Mnoge oči su sada okrenute ka Briselu i novom šefu NATO-a jer analitičari veruju da bi mogao da doprinese relaksiranju tenzija sa Moskvom nastalih kao posledica ukrajinske krize.

U prilog tome navode da je kao premijer Norveške uspostavio solidne veze sa ruskim državnim vrhom i podsećaju da je Stoltenberg tokom svog mandata uspešno okončao četvrt veka dug spor sa Rusijom oko Barencovog mora, što je formalizovano sporazumom koji je 2010. u Oslu potpisao sa ruskom stranom.

Info

Sajnfeld izbori: Kako se stvara američki predsednik

Odgovorni urednik Nedeljnika Marko Prelević pozvan je da uživo prati predstojeće američke izbore koji se održavaju u utorak 4.novembra. Zašto su predstojeći izbori značajni za američku javnost, kako zaista izgledaju američke kampanje, kako se oragnizuju mitinzi i kako izgleda vožnja u čuvenom izbornom autobusu kandidata Prelević objavljuje u svakodnevnim izveštajima na www.nedeljnik.co.rs

Pregled stampe petak 31.10. 15:09 Komentara: 8

Slaba trojka za Vladu Srbije

Danas je punih šest meseci od formiranja Vlade Srbije na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić. Rezultati rada nakon prvog polugodišta neće izgleda biti predstavljeni javnosti, ali se premijer, barem kako kaže, svakako sprema da čita izveštaje ministara, a nakon toga će i o rekonstrukciji Vlade, koja bi se, prema pisanju medija, mogla očekivati u januaru.

Pregled stampe ponedeljak 27.10. 09:16 Komentara: 162

Delikatna spoljno-politička pozicija Beograda

Kada je reč o srpskoj diplomatiji, većina analitičara se slaže u oceni da je spoljni plan postao minsko polje u kome se lako može pogrešiti, da državni vrh za sada uspeva da održi balansirani kurs između Brisela i Vašingtona sa jedne, i Moskve sa druge strane, ali i da dosta toga u spoljnoj politici da zavisi od razvoja situacije u Ukrajini:

Pregled stampe ponedeljak 27.10. 09:13 Komentara: 2
strana 1 od 5 idi na stranu