Predrag Marić - čovek kome se veruje

Mogao je da bude roker, košarkaš, sudija ili advokat. Njegov otac, stari policajac iz kriminalističke službe, molio ga je samo da ne nastavlja njegovim profesionalnim stopama, da se ne bavi poslom u kome se svakodnevno sreću strahote i ljudske patnje. Predrag Marić je ispunio očevu želju. Odabrao je da postane vojnik večnog rata čovečanstva s prirodnim i tehničkim katastrofama.

"To su bitke s promenljivom srećom. Iako prirodu ne možete pobediti, moguće je naučiti kako da smanjite rizik i da preživite stihije i akcidente, kako da spasete i sebe i druge. A svaki spasen život je pobeda", kaže za Novosti načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije, čovek kome ljudi veruju.

Od njegovih saradnika saznali smo da su ga doslovno pridržavali na terenu trećeg dana od početka katastrofalnih poplava, jer 72 sata nije spavao. Marić priznaje da se malo opustio kad je najveća kriza prošla. Njegova sekretarica objašnjava da to znači da je skidao čizme dva do tri sata dnevno, a onda se vraćao na teren.

Ozbiljnost i smirenost i u najgorim situacijama stvorili su oko njega oreol "bensedina za uspaničenu javnost", čak i kad saopštava teške vesti.

Beta

"Bavim se katastrofama, ali nisam katastrofičar. Nikad se ne sme očajavati. Čim uočite problem, polako učinite prvi korak ka njegovom rešavanju, iza njega drugi i jednom ćete ga sigurno rešiti. Onaj ko samo detektuje probleme, a ne usuđuje sa da načini prvi korak ništa neće ni rešiti", kaže Marić, dok sedimo u njegovom kabinetu u Sektoru za vanredne situacije, najprometnijoj prostoriji u zgradi ove državne službe.

Sastanci štaba su kao na pravom frontu, kratki i jasni i na njima učestvuju profesionalci koji u glavi „drže kritične tačke cele Srbije“.

"Ja sam dete ove službe, ona je moja najšira porodica. Čak mi je i rođendan, nažalost, čestitala poplava. Napravila mi je i problem kod profesora, jer pohađam doktorske studije. Uskršnje bujice sprečile su me da izađem na jedan kolokvijum, a ove poslednje su mi upropastile drugi. A na fakultetu mi ne daju popust zato što sam načelnik Sektora", kaže Marić.

Zabrinuti student-doktorand, koji je i pisac nekoliko stručnih knjiga i predavač na fakultetima, rođen je 14. maja 1964. u Smederevu i rastao je "pored Dunava i starih dobrih alasa". U ovom gradu završio je osnovnu i srednju školu, doživeo prve ljubavi. Visok i vitak trenirao je košarku i mnogi su smatrali da je pred njim sportska karijera. On je pak obožavao muziku i knjige. S osmehom se seća svog benda "Sperous" i kaže da je tad bilo moderno da se srpski "Vrapci" poengleze.

Posle srednje škole odlučio je da studira pravo. Jedan od najtežih trenutaka u životu bila mu je selidba u Beograd. Danas je vatreni Beograđanin, koji je od smederevskog podunavca postao ljubitelj Save i Ade Ciganlije. Nagrada "Najbeograđanin" uručena mu je 2009. godine.

"Kao i svi studenti, mislio sam da ću biti sudija ili advokat. Život ima svoje čudne puteve i odveo me je do prvog zaposlenja u 'protivpožarnoj policiji', kako je glasio smešan naziv tadašnje službe. Upao sam među inženjere, brkate starije ljude koji su mnogo pušili i pili kafu. Odmah su mi dali da naučim 'od a do š' Zakon o zaštiti od požara. Moja, kako sam mislio, 'prolazna avantura' s vatrogasno-spasilačkom službom nastavila se 24 godine, sve do danas", kaže Marić.

Beta

Od pravnika u Upravi za zaštitu od požara, postao je pravnik u Kontroli prometa opasnih materija, a zatim načelnik Odeljenja za inspekcijski nadzor. Zatim je bio zamenik načelnika Uprave za zaštitu od požara, a od 2005. načelnik i jedini zaposleni u njoj, jer su mu sve starije kolege penzionisane!

Od 2007. uprava se odvaja od policije i Marić postaje pomoćnik ministra u ovoj oblasti. Od 2008. je načelnik Sektora za vanredne situacije. "Njegovi ljudi" kažu da Marić nije birokrata koji ih iz kancelarije posmatra kao brojke. On ide na teren s njima, bori se na istom frontu, bez zazora se sudara i s političarima kad je reč o dobrobiti Sektora.

"Politika me nikad nije zanimala, samo struka. Kad sam počinjao da radim, podrazumvalo se da morate da uđete u Komunističku partiju, a ja sam i to izbegao. Nikad nisam ni pomislio da uđem u neku stranku. Na prvom mestu su mi sektor, struka i moji spasioci, najbolji ljudi na svetu", kaže Marić.

Na pomen hrabrog vatrogasca Dejana Lazarevića koji je stradao kod Topole spasavajući tuđi život Marićeva ramena počinju da se tresu, glas mu se izmeni, a oči napune suzama.

"Ljudi iz Sektora nisu supermeni, ali poštuju naš moto: 'Dajmo sve od sebe'. On je to učinio, dao je sve, dao je život. To bi učinio svaki vatrogasac-spasilac. Zato su oni drugačiji od ostalih ljudi", potresen je Marić, koji ponosno naglašava da je "dete ove službe". Ovih dana na društevnim mrežama često se prenosi njegov intervju za „Večernje novosti“ iz juna 2013. u kome je upozoravao na loše stanje rečnih korita i nasipa. Tada je rebalansom budžeta novac za saniranje ovih problema preusmeren na neku drugu stranu.

"Ne osećam zadovoljstvo što smo bili u pravu kad smo upozoravali na opasnost. Voleo bih kada bismo bar sada počeli da ispravljamo te slabosti. To bi bila prva pobeda. Ponosan sam na pripadnike Sektora koji su primili prvi udar stihije, dok se nisu uključili žandarmerija i vojska. Svi smo bili na terenu, a da sam pozvao i sekretaricu i kafe-kuvaricu, i one bi se sigurno uključile. Ipak, izborili smo vreme da država uključi sve resurse u odbranu. To pokazuje moć sistema, jer da ga nije bilo, umesto 15 utopljenih bilo bi ih na hiljade. A da je Sektor imao 8.000 pripadnika službe Civilne zaštite, sami bismo to izgurali. Kao što reče predsednik Nikolić, sad smo u situaciji da imamo 1.500 odlično obučenih ljudi, ali nemamo u šta ni da ih obučemo, a o tehničkim sredstvima i da ne govorimo", kaže Marić.

Na pitanje kada će otići na odmor, on odmahuje rukom.

"Nema vremena za to. Poplave su prošle, ali već sledeće nedelje razrađujemo projekciju za leto i utvrđujemo požarne indekse. To je moj izbor, brate mili, takav je posao. Kod ovog posla za deset godina možeš da uradiš 1.000 dobrih stvari, a ako jednom pogrešiš sve se briše. Ovde nema prava na grešku. Nikada. Svako ko radi ovaj posao mora da živi s tom činjenicom", zaključuje Marić.

Stručnjak i za antiterorizam

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Predrag Marić je diplomirao 1990, kasnije je završio specijalističke studije iz oblasti Terorizma, organizovanog kriminaliteta i korupcije.

Završio je master studije iz oblasti Terorizma, organizovanog kriminala i bezbednosti Univerziteta u Beogradu, na temu "Specifičnosti upravljanja vanrednim situacijama nastalim kao posledica terorističkih akata".

Završio je i Kurs za krizni menadžment škole NATO u Oberamergau, u Nemačkoj.

Odlikovan je Ordenom nacionalnog reda za posebne zasluge u rangu viteza francuske države za poseban doprinos prilikom izgradnje sistema zaštite i spasavanja i samog Sektora za vanredne situacije. Ukazom predsednika Republike Srbije za svoju predanost radu odlikovan je zlatnom medaljom za revnosnu službu 2011.