Marin le Pen vuče Evropu udesno

Svaki četvrti Francuz koji je u nedelju prošetao do biračkog mesta zaokružio je Nacionalni front, desne populiste koji zagovaraju izlazak zemlje iz Evropske unije. Druga najjača snaga su konzervativci (stranka bivšeg predsednika Nikole Sarkozija) sa 21 odsto glasova, dok su vladajući socijalisti aktuelnog šefa države Fransoa Olanda dobili podršku tek 14 odsto birača. „Građani su pokazali koaliciji koja ne veruje u Francusku da ne žele da se njima više vlada spolja“, slavodobitno je izjavila pobednica večeri Marin Lepen. Poigrala se i sa čuvenom definicijom demokratije: „Naš narod hoće vladavinu Francuza, od Francuza za Francuze.“ Iskoristila je priliku da traži vanredne izbore za nacionalnu skupštinu, jer volja građana ne odgovara trenutnoj podeli mandata u francuskom parlamentu.

Šok i zemljotres – to su reči kojima su svoja osećanja opisali čelni ljudi socijalista u Parizu, premijer Manuel Vals i bivša predsednička kandidatkinja Segolen Roajal. Ona je dodala da njeni zemljaci već godinama imaju sve manje poverenja u zajedničku Evropu. Konzervativci su izborni rezultat, naravno, tumačili kao znak očajne vladavine socijalista. „To je odraz ogromnog besa protiv politike predsednika Olanda“, rekao je Žan-Fransoa Kope, predsednik konzervativne partije UMP. On je, međutim, priznao da je ishod razočaravajući i za njegovu stranku.

Protiv establišmenta

Tiražni list Liberasion nabraja četiri glavna razloga za veliki uspeh nacionalista: pitanje nacionalnog identiteta, nadmoć Brisela, strah od došljaka i stranaca, uticaj evra na ekonomiju. Ipak, Nacionalni front je pre svega profitirao od slabosti i loše politike dve (do sada) najjače političke opcije. „Nacionalisti, poput tumora, svoju snagu vuku iz nepopularne politike socijalističke vlade i predsednika. Jednako profitiraju od neodlučne politike umerene desnice, koja šeta tamo-amo od republikanskog kursa do ekstremizma, a uz to je potresena brojnim skandalima“, piše Liberasion.

Marin le Pen i njena partija pre svega su popularni među mladima, jer se predstavljaju kao stranka boraca protiv političkog establišmenta. Prema jednoj analizi izbornih rezultata, među mlađima od 35 godina Nacionalni front ima čak 30 odsto podrške, dok je ta podrška među starijima od 60 godina za čak deset odsto manja. Iako bi bilo logično da radikalna desnica otima glasače umerenim konzervativcima, to u Francuskoj nije slučaj – Nacionalni front je pre svega stupio na teren socijalista. Tako je za desne populiste glasalo čak 43 odsto radnika (za socijaliste tek mizernih osam odsto) i 38 odsto javnih službenika (za socijaliste 16 odsto).

„Olandov problem je što nije preduzeo sve reforme koje je najavio u izbornoj kampanji“, kaže za DW Klaus Gec, minhenski politikolog koji istražuje evropske integracije. „U Francuskoj već dugo imamo evroskepticizam, a sada ga je privredna kriza samo pojačala. To donosi brojne teškoće. Kako da se predsednik i njegova vlada zalažu za evropske reforme u Briselu kada su na nacionalnom terenu sasvim potisnuti od nacionalista?“

Oko 130 stolica za protivnike EU

Naredne dane će Marin le Pen iskoristiti da potraži saveznike u Evropskom parlamentu. Iako su rezultati manje-više poznati, još nije do kraja jasno kojim će se frakcijama prikloniti neke partije. Lepen možda može da računa na (nešto umerenije) britanske independiste Najdžela Feridža – ta stranka je osvojila čak 30 odsto glasova u svojoj zemlji i potpuno razbila dve etablirane partije. Odlično je prošla i Danska narodna partija koja je najjača u svojoj zemlji, ali zbog malog broja stanovnika u Danskoj u Strazbur može da pošalje tek četiri poslanika. „Često mislimo da evroskeptične partije niču iz loše ekonomske situacije“, kaže profesor Gec. „To je istina u južnoj Evropi. Ali u Danskoj ili Velikoj Britaniji se ne radi o tome – obe zemlje su profitirale od evropskih integracija. Tu se radi o pitanjima bezbednosti, migracije i kulturnog identiteta.“

Za krajnje desnu frakciju u Strazburu ima još kandidata: Austrijska narodna partija (20 odsto glasova), mađarski Jobik (15), Pravi Finci (13), holandska islamofobna Partija slobode (12), i grčka rasistička Zlatna zora (9). „Evropski izbori često se koriste za protest protiv vlasti“, tumači Klaus Gec. „Grci verovatno imaju više razloga za takav protest nego većina Evropljana. Okrenuli su se ekstremnoj levici i, u manjem procentu, ekstremnoj desnici. Ali ne smemo zaboraviti da je na vrhuncu krize u Grčkoj toj zemlji ipak uspelo da stvori vladajuću koaliciju političkog centra.“

Za formiranje frakcije u Strazburu potrebno je najmanje 25 poslanika iz sedam različitih zemalja. Toliko desnih populista bi trebalo da se okupi bez problema. Iako će ogromna većina evropskih poslanika ostati privržena EU, radikalni desničari će u Strazburu govoriti za koji decibel glasnije – pod dirigentskom palicom Marin le Pen.