Bio sam ker koji je morao da pokaže zube

U prvom delu ekskluzivnog intervjua za NIN Naser Orić, ratni komandant 28. Divizije Armije BIH između ostalog odgovara na optužbe za pokolj civila u selu Kravica i kaže: “Nijedan civil nije u Kravici nastradao. Imate svjedoke koji tačno opisuju šta se dogodilo. Meni pripisuju čovjeka koji je ubijen kao vojnonesposoban, anjegov unuk svjedoči da je ubio sam babu pa sebe. I, onda kažu, Naser pobio civile… Na toj koti gdje su bile borbe u Kravicama nema tu civila. Na toj koti su rovovi, utvrđena mitraljeska gnjijezda. Napadamo, a dok se borimo, tu su civili galdni, koji su bili iza nas, i oni, kako osbodimo, ulaze već u srpske kuće i traže hranu…”

On kaže da je kada je imao 24 godine po savetu Radovana Stojčića Badže napustio Specijalne jedinice policije u Beogradu, prekomandovan za Sarajevo, a potom Srebrenicu. “Kao dete živjeo sam na selu. Poteram kera i on uleti u štalu. Stanem na vrata, vidi da nema gde, iskezi zube i napada me. To sam bio ja sa Srbima koji su me napadali. Ljudi u Srbiji me doživljavaju kao zločinca, ovde kao heroja, opet srpski borci koji me znaju sa ratišta smatraju me ratnikom. To će me pratiti dok sam živ”.

Orić kaže da je u gradovima oko Drine u BIH većinski živalj bio bošnjački. “I u većini svi ti Bošnjaci potpisali su lojalnost. Da nisu dirali te Bošnjake, mi bismo bili proglašeni teroristima, oni bi dobili Veliku Srbiju, kakvu je Šešelj zamišljao”.

Negirajući optužbe za pokolj Srba u Bratuncu uz tvrdnju da su tamo stradali srpski borci Orić kaže da sada kada prođe tim mestom vidi sablasan grad. „Tu ne žive ni Srbi ni Bošnjaci. Evo da kažemo, Srbi nas porazili, vojnički uzeli, ali ne žive ni oni tu. To je prokleto,niko tu ne živi. Bar neko da ima haira od toga, nema. Nema ni Srba, i oni beže od gladi“.

Orić je između ostalog naveo i da je u Sheveningenu Jovica Stanišić tražio da ga zaštiti od Vojislava Šešelja koji je „režao na Stanišića“.