"Njujork tajms” preispituje Hrvatsku u EU

Sudeći po „Njujork tajmsu”, perspektive bi mogle da budu zatamnjene. Ugledni dnevnik povodom promovisanja Hrvatske za 28. člana unije postavlja neka neugodna pitanja:

Da li je primljena prerano? Da li je spremna? Da nije i dalje isuviše korumpirana?

Podseća se na 2007. kada su se Briselskom klubu pridružile Bugarska i Rumunija. Nije prošlo dugo, a unutar EU su shvatili da su ove dve zemlje bile nespremne za članstvo u elitnom evropskom društvu.

Kako Sofija i Bukurešt ni do sada nisu rešile probleme zbog kojih je njihovo članstvo dovođeno u pitanje – korupciju, slabu ekonomiju, političku nestabilnost – logično je da su se neki Evropljani ponovo pitali da li je pametno da još jednom rizikuju.

Ako se pokaže da je Zagreb stvarno bio greška, verovatno da će Beograd ili Podgorica morati mnogo duže da čekaju svoju šansu.

„Njujork tajms” nema mnogo dilema. List ocenjuje da je hrvatska ekonomija nepripremljena za konkurenciju u EU, da je država korumpirana i pritisnuta velikim brojem nesposobnih birokrata.

Slično se pre šest godina pisalo o Bugarskoj i Rumuniji koje su ostale ne samo najsiromašnije članice unije, već su bile pritisnute nestabilnim vladama, visokim stepenom korupcije – sve to uprkos 25 milijardi evra pomoći koliko su od 2007. primile iz fondova EU za regionalni razvoj.

U Hrvatskoj je stopa nezaposlenosti 20 odsto a zemlja je godinama u recesiji. Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti posetio je ovog meseca Zagreb i poručio: „Hrvatska jasno mora da se pozabavi korupcijom.”

Pri tom je ocenio da je hrvatska ekonomija i dalje nekonkurentna i pod vladinom kontrolom.

Prema podacima organizacije Transparensi internešenel, Hrvatska je na 62. mestu među 176 zemalja rangiranih po efikasnosti borbe protiv korupcije.

Zagreb je suđenjem bivšem premijeru Ivu Sanaderu za primanje mita poslao poruku da ozbiljno shvata primedbe, ali odlazak bivšeg premijera u zatvor ne menja dovoljno političku kulturu zemlje.

Ostaje da se vidi šta će Hrvatska uraditi sa 14 milijardi evra pomoći, koliko bi mogla da dobije od 2014. do 2020. godine. Ako taj novac završi u sumnjivim koferima ili bude prebačen u sefove poreskih rajeva, eto loše vesti za nimalo manje korupciji sklon ostatak Balkana.

Uprkos svemu, mnogi evropski zvaničnici hvalili su hrvatski ulazak jer je on značio da je Evropska unija i pored oštre ekonomske krize i dalje vrlo privlačna.

Ne spore da bi neuspeh Hrvatske verovatno zatvorio vrata EU za ostale zemlje Balkana, ali napominju da bi zato uspeh Zagreba sigurno podstakao dalje širenje.

„Važno je ne samo da se nastavi politika proširenja, već i da se ojača kredibilitet ove politike”, kazao je nedavno komesar EU za proširenje Štefan File.

Međutim, mnogi Nemci bi rekli da je kredibilitet odavno ispran pridruživanjem Rumunije i Bugarske, zbog čega se protive politici proširenja.

Ipak, za razliku od „Dojče velea” koji piše da zemlje prestanu da se trude kada uđu u EU, „Ekonomist” za hrvatsko članstvo kaže da je dobra stvar za uniju i da treba nastaviti sa politikom proširenja.

Naglasak je na tome da zemlje koje žele da se priključe EU moraju da uvedu demokratiju, vladavinu prava i slobodno tržište što je dobro koliko za njih toliko i za Brisel. Koji god stav da prevlada, Brisel će pomno pratiti da li je Hrvatska ove reforme samo upisala u zakone ili sprovodi u praksi.

Premijer Zoran Milanović i ostali hrvatski zvaničnici kažu da neće blokirati put Srbiji ili BiH na putu ka EU onako kako je to Ljubljana radila Zagrebu.

Ali, dovoljno je samo da ispadne da je Hrvatska nezasluženo dobila evropsku diplomu pa da u Briselu prvim komšijama zabrane da polažu iste ispite.

Politika