Nove nuklearne muke Japana

Radioaktivna voda nagomilala se u šupljinama u zemljištu nakon dugotrajnog zasipanja reaktora ogromnim količinama morske vode sa zemlje i iz vazduha, nakon što je u martu 2011. godine veliki cunami prekinuo napajanje reaktora strujom i prouzrokovao topljenje nuklearnog goriva u njima.

Najveći deo vode za hlađenje reaktora poslednjih godinu dana se reciklira, odnosno dekontaminira i ponovo vraća u cevi postavljene oko reaktora u kojima kruži i tako održava jezgra reaktora ugašenim, u stanju u kojem je nemoguća lančana nuklearna reakcija.

Uzrok rasta radijacije ispod centrale još uvek nije utvrđen, a mediji spekulišu da negde curi istopljeno nuklearno gorivo ili voda koja održava nisku temperaturu.

Stručnjaci Japanske nuklearne agencije (NRA) zabrinuti su da se ova izuzetno radioaktivna voda, koja sadrži elemente poput stroncijuma i cezijuma 134 i 137, izliva u obližnji okean, što će imati posledice po životnu sredinu i ishranu ljudi.

Rezultati merenja, koje je počelo 9. jula, svakodnevno se objavljuju i podudarili su se sa još dva važna događaja u vezi sa nuklearnom nesrećom u "Fukušimi".

Naime, početkom ove nedelje predstavnici nekoliko nuklearnih postrojenja predali su japanskoj vladi zahtev za ponovno puštanje u rad šest reaktora širom zemlje, čime je nastavljen proces za povratak nuklearnih reaktora u japansku električnu mrežu.

Ti reaktori prošli su strogi test simulacije nesreće i tekstonska ispitivanja čiji je cilj bio da utvrde da li se oni nalaze na poroznom ili seizmološki aktivnom zemljištu.

Restartovanje nuklearnih reaktora počelo je još prošle godine kada su na insistiranje "Elektroprivrede Kansai", koja pokriva zapadni deo najvećeg i najmnogoljudnijeg japanskog ostrva Honšu, uključena dva reaktora u centrali u mestu Oi u prefekturi Šiga.

Ceo proces je, međutim, bio zaustavljen upravo zbog ispitivanja zemljišta ispod i oko nuklearnih centrala. Pritom, seizmolozi su na više lokacija izneli suprotstavljena mišljena, što je izazvalo dodatna kašnjenja.

Konačna ocena vlade u vezi sa tim zahtevima biće doneta za šest meseci. Istovremeno, od nuklearnih centrala, koje žele ponovo da prorade, očekuje se da izgrade dodatnu bezbednosnu i ekološku infrastrukturu.

Ekonomski razlozi za pokretanje reaktora

Foto: Beta, AP

Analitičari procenjuju da će vlada na čelu sa premijerom Šinzo Abeom, čiji je prioritet oživljavanje ekonomije i smanjivanje deficita u spoljnoj trgovini i državnom budžetu, pozitivno odgovoriti na ove zahteve.

Japanski jen oslabio je za čak 30 odsto u odnosu na evro u proteklih šest meseci, zbog izvozno orjentisane mašinske i elektronske industrije, ali istovremeno se produbljuju gubici energetskih kompanija, ali i države. Stotine milijardi evra država troši na uvoz energenata, jer 48 nuklearnih reaktora ne radi.

Od deset japanskih energetskih kompanija koje poseduju nuklearne reaktore, njih čak devet su zabeležile gubitke u prošloj fiskalnoj godini, u ukupnom iznosu od 160 milijardi dolara.

Procenjuje se da je u fiskalnoj 2012. godini Japan potrošio čak 241 milijardu dolara na uvoz fosilnih goriva, što je skoro za 36 odsto više nego pre nesreće u Fukušimi.

Među prvim prijavljenima za restartovanje nije bilo "Tokijske elektroprivrede" koja je vlasnik uništene centrale u Fukušimi i trenutno najomraženija kompanija u zemlji.

Ipak, i ta velika kompanija, do 2011. godine četvrta najveća energetska kompanija u svetu, zatražiće uskoro restartovanje dva od sedam reaktora u najvećoj nuklearnoj centrali na svetu "Kašivazaki Kariva" u prefekturi Njigata, izjavio je direktor Naomi Hirose.

Naime, "Tokijska elektroprivreda" zabeležila je gubitak od oko 6,5 milijardi evra u prošloj fiskalnoj godini, zbog isplata odštete stanovništvu i pravnim licima i povećanih troškova za nabavku uglja i prirodnog gasa, pa je uključivanje nuklearnog kompleksa u Njigati od vitalnog značaja za njen povratak pozitivnom poslovanju.

Međutim, veliki problem je to što se ta centrala nalazi na trusnom području koje je 2007. godine bilo pogođeno zemljotresom koji je izazvao manju štetu na postrojenju i zaustavio njegov rad na nekoliko meseci zbog popravki i testiranja.

Rukovodstvo "Tokijske elektroprivede", međutim, tvrdi da je od tada centrala ojačana, te da seizmolozi procenjuju da zemljište neposredno ispod centrale nije bilo epicentar zemljotresa bar 120 000 godina.

Smrt heroja "Fukušime 1"

Foto: Beta, AP

Paralelno sa ovim događajima, poslednje dane svog života u bolnici je provodio Masao Jošida, šef nuklearne centrale "Fukušima 1" u vreme nuklearne krize u 2011.

Jošida, koji je hvaljen kao heroj zbog svoje odlučnosti u najtežim trenucima krize i činjenice da je odbio pogubnu naredbu iz štaba kompanije u Tokiju, preminuo je 9. jula od raka jednjaka.

Naime, nakon udara velikog cunamija koji je zaustavio automatsko hlađenje reaktora u centrali, Jošida je otpočeo sa upumpavanjem morske vode u reaktore kako bi sprečio njihovo pregrevanje, ali su mu pretpostavljeni naredili da sa time smesta prestane jer morske voda izaziva koroziju i uništava reaktore.

Jošida se, međutim, oglušio o to naređenje, čiji je cilj bio smanjenje ekonomske štete kompanije. To bi, međutim, verovatno prouzrokovalo još veće pregrevanje, odnosno snažnije eksplozije u reaktorima i oslobađanje još većih količina radijacije. Time bi bio ugrožen opstanak japanske prestonice.

Pojedini japanski mediji, međutim, prozivaju Jošidu, jer je bio jedan od rukovodilaca "Tokijske elektroprivrede" koji su 2009. godine odbili da preduzmu zaštitne mere u centrali, uprkos upozorenju da bi ona mogla postati žrtva velikog cunamija, jer su smatrali da je takav mračan scenario nerealan.

Smatra se da Jošida nije žrtva izlivanja radijacije u centrali u martu 2011, jer mu je rak otkriven svega nekoliko meseci kasnije, a za formiranje kancera nakon izlaganja zračenju je potrebno više godina.