Pravo ili politika u slučaju Karadžić?

Pored Bratunca, Foče, Ključa, Sanskog Mosta, Vlasenice i Zvornika, odlukom Apelacionog veća Haškog suda i Prijedor je ponovo uvršten u deo optužnice protiv Radovana Karadžića koji bivšeg predsednika Republike Srpske (RS) tereti za genocid počinjen u sedam opština Bosne i Hercegovine.

U prijedorskom udruženju „Izvor“, koje okuplja preživele žrtve rata, presuda je dočekana sa olakšanjem. „Značaj ove odluke je u tome što se njome potvrđuje da je genocid počinjen i 1992. godine u nekoliko opština koje su bile pod kontrolom Srba iz BiH. Sada sve zavisi od toga da li će to biti i dokazano u postupcima protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića, odnosno da li će biti dokazana njihova direktna odgovornost“, kaže predsednik udruženja „Izvor“ Edin Ramulić.

Tokača: Genocid u Srebrenici samo završna faza zločina

Za direktora Istraživačko-dokumentacionog centra u Sarajevu Mirsada Tokaču odluka Apelacionog veća nije neočekivana, s obzirom na obim zločina koji su počinjeni u tim opštinama. „Genocid u Srebrenici samo je završna faza zločina koji su počinjeni na početku rata u BiH“, smatra Mirsad Tokača.

„Napominjem da je najveći broj ljudi u BiH tokom proteklog rata ubijen u periodu april – septembar 1992. godine. Najveći broj silovanja je počinjen upravo u tom periodu. U tom periodu su počinjeni i najveći progoni nesrpskog stanovništva s područja pomenutih opština tako da je sve to moralo uticati na ovakvu odluku Apelacionog veća“, rekao je Tokača za BH radio 1.

Vukadinović: Politički motivisana odluka

Šef pravnog tima Radovana Karadžića Goran Petronijević smatra da presuda nije slučajno objavljena juče (11.7.) na dan obeležavanja 18. godišnjice genocida nad Bošnjacima Srebrenice i da ima „političku pozadinu“. Sličnu ocenu iznosi i predsednik RS Milorad Dodik, ističući da je Haški tribunal „politički sud“.

I politički analitičar i urednik „Nove srpske političke misli“, Đorđe Vukadinović, smatra da je odluka Apelacionog veća da se Radovanu Karadžiću sudi za genocid u sedam opština u BiH „politički motivisana i da se veoma dobro uklapa u scenario napada na Republiku Srpsku i njene institucije, koji se tempira za narednu godinu“.

Otežana pozicija Radovana Karadžića

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Zarije Seizović tvrdi da bi vraćanje postupka na početak moglo uticati na nastavak procesa protiv Radovana Karadžića. „To jednostavno otežava njegov procesni položaj. Krivica za genocid će se dokazivati i za one opštine za koje je prvostepenom presudom bio oslobođen“, kaže Seizović.

Bošnjački oficir za vezu s Haškim sudom Amir Ahmić zadovoljan je presudom. On kaže da je ona očekivana i da sada predstoji „teška pravna borba“, kako bi se dokazali navodi iz optužnice. Za predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonju Biserko, presuda je ohrabrujuća „s obzirom na sva razočarenja u poslednja dva meseca koja su bila rezultat oslobađajućih presuda za vojni i politički vrh u Srbiji“.