Život u Srbiji sve češće liči na devedesete godine

Afera Nikolaidis koja se u Srbiji pretvorila u aferu Ugričić, situaciju u kojoj se u roku od 24 sata na noćnoj telefonskoj sednici Vlade smenjuje upravnik Narodne biblioteke zbog podrške inicijativi Foruma pisaca ili, kako to kažu ministri, zbog „podrške terorizmu”, pokrenula je pitanje da li se Srbija vraća u devedesete. Pitanje ne bi bilo tako eksplozivno da nije mnogih drugih situacija koje upućuju na autokratsku državu koja počiva na retrogradnim stereotipima o ugroženoj srpskoj državi, smatraju članovi Naše Vlade i Saveta „Blica”.

Ugrožene slobode

- Pravo je pitanje kuda idemo ako se stvara atmosfera u kojoj se Forum pisaca poistovećuje sa Zvezdanom Jovanovićem (ubicom premijera Đinđića, prim. aut.), ako SPS uz pomoć demokrata sve preokreće, pa ispada da je rata bilo zato što su postojali antiratni aktivisti, a Mladen Obradović, „Obraz“ i Brankica Stanković postaju isto - kaže za „Blic”, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, ističući da je smena upravnika Narodne biblioteke Sretena Ugričića primer uperen protiv slobode mišljenja i izražavanja.

Na pitanje da li aferu koju je izazvao loš tekst beznačajnog crnogorskog službenika treba ipak posmatrati u kontekstu predizborne atmosfere, Pavićevićeva kaže da je „ceo slučaj mnogo ozbiljniji” od toga, jer se takvom predizbornom kampanjom i promovisanjem autokratskih šablona stvara „publika” i „očekivanje birača da stvari ponuđene u kampanji zahtevaju od političke elite”.

Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta i ministarka u Našoj Vladi, smatra da su devedesete neponovljive jer „pre svega neće biti rata”. Međutim, upozorava da je sadašnje stanje strašno zbog stepena do kog su institucije razgrađene i „povampirenja bahatosti” oličene u Dačićevom ponašanju.

- Stepen institucionalnog haosa je veći nego ikad, a većinska DS ne preduzima ništa da nas spase iz tog stanja. Način na koji je smenjen Ugričić, ne ulazeći u to ko je u pravu, nedopustiv je, a tužno je što oni koje zovemo demokratama na to ne reaguju. Da li neko misli da iz ovog stanja neko može da nas izvuče retorikom iz devedesetih? Jutjubom kruži snimak predsednika Borisa Tadića koji se u Cernu slikao sa tri podignuta prsta. Šta tamo traže tri prsta? Ne brine mene bahatost Ivice Dačića, već to što ga u tome podržavaju - kaže profesorka Turajlić.

Istoričar Predrag Marković smatra da nije država Srbija ta koja se vraća u devedesete, nego su „ti ljudi iz nevladinog sektora zaboravili šta znači biti državni službenik i zaboravili da ne žive više u onoj zloj državi”.

Srbija nije ista

- Oni žive u devedesetim, u vreme kada su izgradili svoje egzistencije boreći se protiv zle države. Tada je borba protiv države bila moralni čin, ali to više nije ta država, niti su patrijarh Irinej i Boris Tadić isto što Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj - kaže za „Blic” Marković, član Saveta naše Vlade, i naglašava da je i na polju govora mržnje, kada se uporedi sa ostatkom regiona, Srbija „drugačija”.

Marković navodi brojne primere od hrvatskog pevača Tompsona, preko Jadranke Kosor do Nikolaidisa, koji po njemu svedoče da je „za razliku od regiona, govor mržnje proteran sa zvaničnih mesta u Srbiji”.

Javnost je u Srbiji, ipak, otpornija na stereotipe mržnje koji mu se serviraju nego što je bila devedesetih.

Slobodni izbori

- U odnosu na devedesete napravili smo nekoliko polukoraka, a najveći pomak je što imamo slobodne demokratske izbore. Ipak, nema razloga za fatalističke tvrdnje da nismo demokratsko društvo. Mi smo u tranziciji i nije lako izvući se iz grotla muke i jada. Čak i proevropski političari, ako hoće da budu vladajući, ne mogu da izađu sa racionalnim predlozima o daljem napretku države jer su to suviše veliki šokovi za javnost. Posebno se u predizborno vreme oslanjaju na stare stereotipe iz devedesetih, na nacionalpatriotski govor koji „mobiliše protiv neprijatelja”. Kada se približe izbori, u političkom govoru počne da dominira raspoloženje velikih brojeva - objašnjava Jovan Komšić, član Saveta i predsednik Asocijacije multietničkih gradova jugoistočne Evrope.

Novinar „Vremena“ i član Saveta „Blica” Dimitrije Boarov upozorava da „Srbija još mnogo mora da uči o pravu iznošenja slobodnog mišljenja u javnosti”.

- Pretežno Dačićeva stranka unosi forme vladavine koji podsećaju na devedesete i shvatanje države koja je zabranjena zona za sve osim političke elite. To je tipično autokratsko razmišljanje. Ako bi se primenila Dačićeva logika o državnim službenicima koji ne smeju da slobodno iznose svoje mišljenje, to bi značilo da svaki treći radno angažovan čovek u zemlji, dakle blizu 600.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru, nema pravo na svoj stav. To je suprotno modernoj politici - upozorava Boarov.