Igranje na kartu patriotizma štetno za evrointegracije

U liberalnim krugovima u Beogradu primećuju da, za početak, Tadić nije dobro shvatio šta su mu opcije zato što mu se ne nudi ništa drugo do izbor hoće li ili neće u EU, u oba slučaja bez Kosova. Upozoravaju ga i da će šteta od odlaganja procesa evrointegracija biti mnogo veća od koristi, koju će zbog igranja na patriotsku kartu, ubirati na predstojećim izborima.

Uporedo sa inicijativom u Savetu bezbednosti UN ne bi li obezbedio većinu za izjavu kojom se osuđuje nasilje na severu Kosova, Beograd je krenuo u diplomatsku ofanzivu kako bi svima u Evropskoj uniji objasnio svoj stav. Početna tačka predsednika Srbije Borisa Tadića bio je Prag i razgovor sa jednim najvećih evroskeptika, češkim predsednikom Vaclavom Klausom. Tamo je ponovio da ostaje privržen evropskim integracijma, ali da na uslove koji se odnose na Kosovo ne pristaje.

“Što se tiče ukidanja institucija koje obezbeđuju zdravstvo, školstvo, i koje legalno rade i legitimne su jer su demokratski izabrane na severu Kosova, Srbija taj uslov ne može da prihvati da bi dobila status kandidata. A što se tiče nezavisnosti Kosova, Srbija je neće priznati dok sam ja predsednik i ne verujem da će iko i posle mene to učiniti,” rekao je Tadić.

Podsećamo, formalno priznanje Kosova od Tadića niko do ovog trenutka nije ni tražio. No, s obzirom na to da je odbijen uslov gašenja paralelnih institucija, od politike “i Evropa i Kosovo” (za koju su predsednikove Demokrate dobile podršku na prethodnim izborima) slovo, sve je izvesnije, spada samo na Kosovo.

Pošto mu je onemogućeno da po ovom pitanju i dalje održava status quo, Tadić se opredelio za kartu patriotizma, a sve uoči sve bližih izbora u Srbiji. Izjave njegovih zvaničnika mnoge će danas podsetiti na vreme Vojslava Koštunice, koji je sa istim tvrdim stavom neodustajanja od politike prema Kosovu, poveo zemlju u suprotnom pravcu od Brisela.

Tadićev kurs može je odvesti u izolaciju, ocenjuje poslanik opozicione Socijaldemokratske unije Žarko Korać.

“Ono što je suštinsko pitanje jeste da li su Boris Tadić i Demokratska stranka svesni da bi odustajanje od evropskih integracija, čak i kašnjenje od godinu ili dve, bilo pogubno za samu Srbiju, da bi ona još više zaostala u tim evrointegracijama i transformaciji svoga društva, i da bi time ponovo ušla u jednu doborovoljnu izolaciju, vrlo sličnu Miloševićevoj. Naravno, okolnosti su drugačije i ne pravim direktnu analogiju, ali jeste to isto”, ocenjuje Korać. Politička elita sa fiktivnim rešenjem

Ima li Tadić mandat da povede Srbiju ovim putem? Podsećamo, vladajuća koalicija u parlamentu nosi ime “Za evropsku Srbiju”, jesu li oni dobili podršku građana da od te iste evropske Srbije odustanu ako im problem zvani Kosovo stane na put?

Iako je raste broj onih koji veruju da je politika Beograda prema Kosovu nerealna, još uvek su u većini građani koji, ukoliko bi bili stavljeni pred izbor ili Kosovo ili Evropska unija, nemaju dilemu:

“Kosovo, naravno! Ja mislim da je to preče, to je naša zemlja, vekovima bila i daj bože da ostane”, rekla nam je to Beograđanka u našoj nedavnoj anketi.

Tako je Tadićeva računica pred izbore sasvim ispravna. Međutim, kako za RSE upozorava saradnik Instituta društvenih nauka i nekadašnji ambasador u Nemačkoj Ognjen Pribćević, šteta od odlaganja procesa evrointegracija biće mnogo veća od koristi koju će zbog ovakvog izbora demokrate ubirati kada dođe vreme za glasanje.

“Mislim da bi to dodatno usporilo reforme, jer se one odvijaju pre svega zahvaljujući činjenici da se približavamo Evropskoj uniji. Mislim da bi gubitak kandidature izazvao nestabilnost u regionu i na Kosovu. I isto tako, dodatno bi uznemirio političku scenu u Srbiji. Dakle, posledice nedobijanja kandidature su višestruke i veoma štetne,” ocenjuje Pribićević.

Zato se vlasti u Srbiji još uvek drže i ovog cilja. No, ukoliko ne bude ispunjen, oni neće biti krivi. Objasnio je to građanima, uz ostale, i ministar ekonomije Nebojša Ćirić.

“Status kandidata je izraz političke volje, pogotovo od strane Evropske unije, da Srbija treba da bude punopravni član. Mislim da je to cilj kome i dalje treba da stremimo uprkos različitim teškoćama, ali sasvim sigurno jedan od prioritetnih ciljeva i ove i svake sledeće vlade,” kaže Ćirić.

U liberalnim krugovima u Beogradu, predsednika i ministre odavno upozoravaju da nisu dobro shvatili koje su im opcije za budućnost. Srbiji se nude dve mogućnosti: hoće li u EU ili neće.

Kakav god izbor da napravi, ostvariće ga bez Kosova, kaže poslanica Vesna Pešić. I Žarko Korać podvlači da vlasti moraju da prihvate činjenicu da su granice povučene, a da bez jasnog plana šta će sa novom realnošću, ne mogu da prave izbor u korist Kosova.

“Ne može se sa takvom komocijom reći – pa dobro, ako se zaustave evropske integracije, šta da radimo, mi smo principijelni – a da niste rekli da su nove okolnosti na severu Kosova, da se kosovski problem promenio i da se on neprekidno menja. Treba reći koji je naš odgovor na to i onda videti da li postoji podrška građana. U ovom trenutku, naša politička elita deluje potpuno paralisano, zatvorena u jedno fiktivno rešenje i Kosovo i Evropa. Sada se pokazuje koliko je to bilo nikakvo rešenje i održavanje jednog statusa quo, koji je upravo nestao i više se neće vratiti,” kaže Korać.

On zaključuje da Tadić neće moći još dugo da održava ravnotežu na klackalici i Evropa i Kosovo. Uskoro će se znati da li je pala definitivna odluka da se do sledećih izbora proces evrointegracija stavi na čekanje.