Gde su danas ključni Miloševićevi ljudi

Knjigu potpusuju pokojna Biljana Kovačević-Vučo, poznati borac za ljudska prava i antiratni aktivista u opasnim 90-im godinama, i njen partner Dušan Bogdanović.

Knjiga je povod za pitanje - gde su danas Miloševićevi ljudi i njegovi politički ciljevi? Knjiga je nastala po uzoru na jednu sličnu u Nemačkoj, otkriva Bogdanović:

„Ja sam na buvljoj pijaci u Berlinu, gde sam u to vreme živeo, naišao na jednu knjigu koja se zove „Pet hiljada glava-ko je bio ko u Trećem Rajhu“. Odmah mi je bilo jasno da treba nešto tako napraviti za Srbiju.“

Na više od 300 stranica ređaju se manje ili više poznata imena. Neka sasvim zaboravljena, neka nikada poznata široj javnosti, neka od njih i danas veoma uticajna.

Cilj nije da se napravi knjiga srama, već da se pokrene otvorena debata o tome šta se događalo u 90-im godinama, kaže Bogdanović.

Biografski podaci se odnose samo na period do 2000.godine, tako da oni ne otkrivaju da su među Miloševićevim ljudima iz knjige danas neki od njih predsednica Skupštine, potpredsednik Vlade, ministar u Vladi, direktor RTS-a i da ne nabrajamo dalje.

„Nama je krivo što u knjizi nema podataka o tome šta su oni radili posle 2000. godine jer kad se prelista knjiga naći će se oni koji sede u Vladi, u Parlamentu, koji drmaju Akademijom nauka, medijima, u sudstvu...Videlo bi se da praktično nema diskontinuiteta u političkim biografijama najistaknutijih ljudi tog vremena“, kaže Bogdanović.

Koliko su Miloševićevi ljudi uticajni danas pitali smo Sonju Biserko, predsednicu Helsinskog odbora za ljudska prava:

„Da pomenem samo ime Dobrice Ćosića koji i dan danas zauzima medijski javni prostor. Taj njegov pristup je ključan u definisanju narativa o prošlosti. On još uvek oblikuje javno mnjenje."

"Ne radi se o tome da se svi oni sklone, nego da se suštinski distanciraju od tog projekta i te politike", kaže Sonja Biserko.

RSE: Kako biste odgovorili nekome ko bi vas pitao gde su danas ključni Miloševićevi ljudi?

Biserko: Oni su u svim institucijama ovog društva, među tajkunima, svi su tu. Ne radi se o tome da se svi oni sklone, nego da se suštinski distanciraju od tog projekta i te politike. Mi to dosada nismo imali. Pogledajte kako je propraćeno hapšenje Mladića, tekstovima u kojima se veliča njegova zasluga u stvaranju Republike Srpske. Biljana Plavšić je dočekana posle odsluženja haške kazne kao žena koja se žrtvovala za ratni cilj-stvaranje Republike Srpske.

Smetlište istorije

Da li je javno iskazivanje privrženosti Milutina Mrkonjića, ministra u Vladi Srbije i potpredsednika socijalista, bivšem šefu Miloševiću samo bezopasno koketiranje ili znak da su lončići na važnim mestima još pobrkani?

Tek, on može da u svom kabinetu drži sliku pokojnog haškog optuženika, može da finansira knjigu – zbirku panegirika ratnom predsedniku Srbije („Takvog ga znamo“) i da potpiše tekst u kome ga naziva „haškim herojem koji je stoički izdržao hašku golgotu braneći srpski narod...“

Bojan Kostreš, narodni poslanik iz Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je u vladajućoj koaliciji ali koja ima radikalan otklon prema Miloševićevoj politici, ne vidi značajniji uticaj bivših ljudi na današnju politiku, uprkos navedenim primerima:

„Postoje određeni pojedinci u vlasti, kao što je gospodin Mrkonjić, koji bi verovatno želeli da Miloševićevo vreme nikada nije prošlo, ali na sreću svih nas Miloševićeva politika je ili u dubokoj opoziciji ili na smetlištu istorije.“

Ipak, jedna izjava predsednika njegove stranke Nenada Čanka otkriva da ova nevelika vojvođanska politička partija tek očekuje distanciranje od 90-ih godina, od projekta memorandumske Srbije čiji je autor Dobrica Ćosić, a koji je praktično Milošević pokušao da ostvari ratnim sredstvima.

„Sigurno znate da je predsednik naše stranke Nenad Čanak izjavio onog dana kada je zabranjen Nacionalni stroj, da je to tek početak cele priče, a da će obračun sa prošlošću i sa ljudima koji su načinili zlo u Srbiji i regionu u 90-im godinama završiti kada se Dobrica Ćosić bude našao na optuženičkoj klupi“, Bojan Kostreš.

Pored Milorada Ekmečića, Aleksandar Tijanića, Vojislav Šešelja, Nikole Koljevića i Radovana Karadžića našao se i opozicioni lider koji je bio 90-ih simbol otpora Slobodanu Miloševiću - Vuk Drašković. Dušan Bogdanović objašnjava kako je to moguće:

„On jeste bio ne samo jedna od najistaknutijih figura u opoziciji, nego jedna vrsta simbola otpora Miloševiću. Međjutim, mi ne možemo prenebregnuti činjenicu da je on bio i potpredsednik jedne od saveznih vlada koje su bile pod direktnom kontrolom Miloševića.„

Ako ni zbog čega drugog a ono zbog nekih imena koja su se tu našla, mogu se predvideti burne reakcije u Srbiji. Da li će debata o 90-im , toliko potrebna Srbiji danas, ako je bude, pokazati da je u pravu Kostreš ili Biserko?

Kostreš: Miloševićevi politički ciljevi su poraženi ili na dobrom putu da budu poraženi, a nadam se da su Miloševićevi ljudi na putu za zatvor.

Biserko: Jedan deo kadrova čvrsto identifikovanih sa Miloševićevom politikom još uvek je tu. Oni ne dozvoljavaju tu vrstu otklona od Miloševićeve politike.