Romi: Evropski dežurni krivci

Ni u blatu istočne Evrope, ni na nebu bogatijeg dela kontinenta, nema sreće za stare i dobro poznate komšije svih nas. Zbog lakoće sa kojom ih teraju sa Zapada i života koji ih očekuje “kod kuće”, Rome ovih dana ponovo nazivaju najnesrećnijim narodom Evrope.

Deportacija Roma iz Francuske u Rumuniju postala je tema broj jedan u EU. Sarkozi i vladajući pod kritikama su opozicije, Vatikana, Saveta Evrope, ali im rejting među Francuzima - raste. Tako tipično za Rome, da budu predmet skupljanja političkih poena. Navikli su već, “kod kuće”.

Pavlovce nad Uhom na istoku Slovačke ima nekoliko hiljada stanovnika. U tako malim mestima, obično postoji jedna osnovna škola, a ovde, međutim, dve. Više od polovine Pavlovčana su Romi. Zato je tu i prilično velika “specijalna” škola za učenike sa “blažim mentalnim problemima”.

Blizu Pavlovca je grad Mihalovce, koji je dobio novo naselje. Stanari su se pobrinuli da obezbede sebi “ugodan pogled” i da sačuvaju vrednost nekretnina: sazidali su “estetski zid” od pola kilometra, navodno, protiv ulične buke. Time su “odsekli” 1.800 Roma od centra grada.

Prvi ovakav zid Slovaci su postavili još devedesetih godina u Bratislavi. U susednoj Češkoj, antiromsko raspoloženje je, kažu, još jače. Tamo se često i nevladine organizacije, kada protestuju zbog kršenja romskih prava, ograde frazom tipa: “Iako dobro znamo šta oni sve rade...” Bivša zajednička država - Čehoslovačka - od 1973. godine sprovodila je sterilizaciju romskih žena. “Genocid!”, vrištali su “plišani” disidenti, ali se, izgleda, to nastavilo i posle dolaska demokratije. Mnogi Romi nasilno su sterilisani i u Norveškoj.

Sve ovo je, naravno, lakše od onoga što je romski narod doživeo u Drugom svetskom ratu. Ne zna se tačno koliko su stotina hiljada Roma pobili nacisti: pominju se podaci od 200.000 do milion i po. Brojke su hronično neprecizne kada je reč o ovim ljudima, koji se, izgleda, još nisu izborili ni za svoje mesto u statistici. Računa se, tako, da ih u svetu živi između šest i... ko zna koliko miliona. POSLE svega, “anticiganizam” u dvehiljaditim doživljava svoje novo “proleće”. Globalnu krizu možda su izazvali drugi, sposobniji “dežurni krivci”, ali su njeni žrtveni jarčevi ponovo - Romi.

u Bugarskoj, ovo su godine uspona ekstremne partije “Ataka”, dobrim delom zbog predizborne retorike o “ciganskim maroderima”. Mađari imaju partiju “Jobik”, čiji uredni i visoki mladi članovi prosto obožavaju ikonografiju od pre šest-sedam decenija. U ratu je, inače, u Mađarskoj pobijeno 28.000 Roma.

U ovoj zemlji, februara prošle godine, otac i petogodišnji sin romske nacionalnosti, ubijeni su hicima dok su bežali iz kuće koja je prethodno zapaljena. Molotovljevi kokteli sve češće lete ka ovom narodu, a počinioce ne hvataju.

Uprkos “beloj kugi”, bugarsko ministarstvo zdravlja svojevremeno je razmatralo zakon čiji cilj bi bio da umanji stopu rađanja pojedinih etničkih grupa. Nije teško pogoditi bar jednu od njih. Bugari su odustali, uz evropski pritisak i zbog sopstvenog ustava. Većina romske dece uopšte nema svetlu budućnost, a to znamo iz podzemnih prolaza, sa pločnika i sa raskrsnica. Školovanje je rešenje, ali njega preprečuju predrasude, loša polazna osnova i stečene navike.

Na Zapadu trenutno preteže stav da Romi moraju da se promene. Evropljani su na njih - ljuti. Posle brutalnog ubistva žene u Rimu 2008, u Italiji ih smatraju pretnjom za nacionalnu bezbednost. U maju iste godine, romske naseobine u Napulju potpalili su njihovi sugrađani.

FRANCUSKI predsednik Sarkozi je već našao saveznika u Italiji. Tamošnji ministar policije na sva usta hvali Francuze, i kaže da oni “samo kopiraju Italijane” - koji već godinama, objašnjava, koriste tehniku “dobrovoljne i asistirane repatrijacije”. Pomenuti Roberto Maroni, figura iz antiimigrantski raspoložene Lige za sever, sa žaljenjem konstatuje “problem”: “Za razliku od Francuske, mnogi Romi ovde imaju italijansko državljanstvo. Imaju pravo da ostanu ovde. Ništa ne može da se uradi”!

S obzirom na to da je reč o političaru koji je lansirao ideju o uzimanju otisaka prstiju od romske dece, iščuđavanje je suvišno. Roma u Italiji, inače, ima oko 150.000, što je oko 0,3 odsto populacije, a to je jedna od najnižih proporcija u Evropi. Kriza je, međutim, u Italiji, proporcionalno jako udarila. U Francuskoj nije, ali tamo predsednik već razmišlja o novim izborima...

Pariz poručuje da zemlje iz kojih Romi potiču moraju da se pobrinu za njihovu dobrobit, uz evropsku pomoć. A te zemlje, iako prstom upiru ka Francuskoj, izgleda da se ne raduju preterano povratku sugrađana.

Loše čini romskog začaranog kruga, očigledno, jake su u 21. veku, kao i ranije.